Nema tog istorijskog događaja koji može da utekne naknadnoj političkoj zloupotrebi. Ta praksa je raširena i u zemljama gde postoji konsenzus oko glavnog toga istorijskih procesa – po potrebi se akcentuju određeni aspekti događaja i ključnih istorijskih ličnosti, a drugi se sklanjaju iz fokusa javnosti. Ipak, u Srbiji koja još se još koleba na kojoj strani se nalazila tokom Drugog svetskog rata, utilitarna reinterpretacija istorijskih događaja je na višem nivou.
Toj sudbini nije mogao da pobegne ni Peti oktobar, dan kada je veliki građanski protest primorao Slobodana Miloševića da prizna poraz na predsedničkim izborima. Prvih nekoliko godina nakon promene vlasti, taj datum je figurirao kao neformalni državni praznik, tačka nakon koje ništa neće biti isto. Nakon ubistva Zorana Đinđića i odabira Miloševićevih socijalista za manjinskog partnera u Vladi, Peti oktobar se više nije slavio, već samo obeležavao. Svakom narednom godišnjicom datum je gubio pozlatu, da bi posle „istorijskog pomirenja“ socijalista i Demokratske stranke obeležavanje tog dana postalo pomalo i neprimereno. Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast Peti oktobar prošao je kroz još jednu reviziju.
U početku ignorisan, a kako je vreme odmicalo i nova vlast se učvrstila u svojim pozicijama, Peti oktobar i njegovi protagonisti su počeli otvoreno da budu degradirani i omalovažavani.
Danas, 24 godine nakon smene Miloševića, njegov naslednik na čelu SPS-a i potpresednik Vlade Ivica Dačić otvoreno kaže da je Peti oktobar bio „velika prevara“ i „vreme izneverenih očekivanja dela građana“ kojima se tvrdilo da je za sve kriv Milošević, te da će svi problemi da nestanu ako njega više ne bude.
„Miloševića su izručili na Vidovdan Haškom tribunalu, a problemi su ostali. I ne samo da su ostali već su eskalirali, nakon toga je došlo do raspada Savezne republike Jugoslavije i jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova“, rekao je Dačić.
Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke, koalicionog partnera SNS-a na poslednjim lokalnim izborima, je ovih dana pozvan na televiziju sa nacionalnom frekvencijom gde je ponovio svoje uvredljivo poređenje ubijenog predsednika Vlade Zorana Đinđića sa Adolfom Hitlerom.
Govor mržnje za skretanje pažnje
Na njegovo gostovanje reagovao je član Demokratske stranke i narodni poslanik Srđan Milivojević koji je u pisanoj izjavi istakao da je Šešelj „samo jedan prevaziđeni i isluženi džuboks u koji žetone ubacuje najskuplje plaćeni lobista Rio Tinta, Aleksandar Vučić, kada god treba skrenuti pažnju sa nepopularnih tema koje brinu građane.“
„Veličanje ubica Zorana Đinđića i detaljan opis proslave tog zločina od strane Vojislava Šešelja nedvosmisleno predstavlja govor mržnje, za koji će ova osoba amputiranog morala uskoro odgovarati. To što ratni huškači imaju medijski prostor na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, samo je još jedna potvrda mafijaškog karaktera ovog režima“, naglasio je Milivojević.
Šešelj je svoje poređenje Đinđića i Hitlera više puta u prošlosti ponavljao, ali ono što iz njegovih skorašnjih izjava izostaje je detalj o tome kako su ubijenog premijera videli pojedini bivši članovi SRS-a.
„Ovaj režim i njegovi čelnici, koji su se zajedno sa mnom radovali kad smo čuli da je Đinđić mrtav, sad mu odaju poštovanje. Aleksandar Vučić je pre devet godina, ispraćajući Slobodana Miloševića, držao izvanredan govor u moje ime, a sad odaje počast i polaže venac Đinđiću,“ izjavio je Šešelj 2015. godine.
Sam Vučić se prethodnih dana, ali ni prethodnih nekoliko godina nije izjašnjavao o Petom oktobru. Ipak, njegova izjava iz oktobra 2018. godine, otkriva da je i on nastojao da događaj vrednuje spram ličnih političkih potreba da napadne tadašnju opoziciju. Vučić je tada rekao da ne želi da govori o ličnim emocijama povodom Petog oktobra, već da ga sagleda sa istorijske distance. A onda nastavio da daje svoju verziju događaja.
„Dobro je što se Srbija otvorila ka svetu, a loše je što je nastupila brutalna pljačka i što su pljačkaši odustali od državnih interesa, razorili Srbiju i uveli je u najtežu krizu”, kazao je tada Vučić dodajući da nam je „mnogo bilo potrebno da se od toga oporavimo, jer nam je bila razorena ekonomska supstanca, razoreni i uništeni srpski državni i nacionalni interesi, a Srbija uvedena u najtežu dužničku krizu”.
„Slobodan Milošević je uništavao ekonomiju nenamerno, nesmišljeno. Kada vas politika uvede u sukobe, onda ekonomija ne može da vam bude dobra, već loša. Đilas i ostali su krali i pljačkali i otimali sve što stigli od naroda. Uništili su sve što je i Milošević ostavio u nasleđe. Svaku fabriku su razorili, ne postoji ni jedna koju su ostavili, čitavu i uspešnu, tako da ako je neko razorio srpsku ekonomiju, a to mu je služilo samo za lično bogaćenje, najbolje se vidi na primeru Dragana Đilasa i njegovih koalicionih partnera, Vuka Jeremića i drugih, koji su danas najbogatiji ljudi u regionu“, kazao je Vučić.
Netaknut vrednosni sistem
Antiratna aktivistkinja Aida Ćorović ističe za NIN da je današnja interpretacija Petog oktobra od strane pripadnika vlasti, uzrok propuštene prilike da se 2000. godine raskrsti sa vrednosnim sistemom Miloševićevog režima.
„Mi smo promenili vlast, ali nismo promenili ono što je suština, a to je vrednosni sistem. Vlast je pojurila nakon 5.oktobra da poskida sve simbole socijalizma, misleći da se obračunava sa nasleđem Slobodana Miloševića. Međutim, to je bio potpuno promašen potez, jer Milošević nije bio socijalista, on je bio nacional-socijalista i ovu zemlju je potrovao nacionalizmom. Petog oktobra se nije sa tim raskrstilo, već se nastavilo, ali u rukavicama. Fini nacionalisti ne postoje i nacionalizam uvek vodi u destrukciju. U tom smislu mi sada kusamo plodove tog plitkog razmišljanja“, ističe Ćorović.
Ona napominje da je razlog zbog kojeg protagonisti vlasti mogu da govore pogrdno o Petom oktobru zbog toga što su oni smenu vlasti prošli nekažnjeno.
