Pre tačno tri decenije u bioskopskim salam širom sveta ljudi su imali priliku da gledaju jedan, od sada već kultinh, filmova Kventin Tarantina: Pulp Fiction.
***
Mia Valas: Zar ne mrziš to?
Vinsent Vega: Šta?
Mia Valas: Neprijatnu tišinu. Zašto mislimo da je neophodno da čavrljamo u prazno kako bi se osećali udobnije i komfornije?
Vinsent Vega: Ne znam. To je dobro pitanje.
Mia Valas: Tada znaš da si našao nekog posebnog. Kada možeš samo da zaćutiš na minut i uživaš u tišini.
***
Pre nego što je prešao na velika platna dostupna svima, on je pet meseci ranije debitao na filmskom festivalu u Kanu, gde je i odneo glavnu nagradu.
„Nikada do te 1994. u Kanu nije pobedio takav film. Ne u pogledu tretmana i prikazivanja nasilja, pobeđivali su ranije Skorsezeov “Taksista” i Kopolin “Apokalipsa sad” koji su nosili mračne slike i krvave rasplete. Već film koji naizgled izgleda površno, ne nosi neku “veliku” ili “angažovanu” ideju iza priče, nema neki ideološki ili društveni kontekst vremena u kojem je nastao. A jeste nosio i te kako mnogo toga što je bilo duh vremena. Prikazao je ubice koji na putu do “posla” mrtvi hladni pričaju o hrani u Mekdonaldsu, nimalo uzbuđeni zbog toga što idu u rizičan zadatak, ženu šefa kriminalne organizacije koja je jedna zanimljiva gradska devojka a ne onakva kakvima se takve žene inače zamišljaju, boksera koji je preko bizarne uspomene u dodiru oca kojeg je izgubio u detinjstvu, južnjačke rasiste iza čijeg rasizma se kriju teške seksualne devijacije“, napisao je Kosta Peševski za godišnjicu ovog filma u tekstu na portalu Velikih priča.
Poznat po svojoj specifičnoj strukturi, nelinearnom narativu – nalik mnogim francuskim filmskim stvaraocima poput Godara i Melvila – Pulp Fiction spaja tri krimi priče. Uz „poglavlje“ o ženi Vinsenta Vege i Marsela Volasa, zajedno sa delom o Zlatnom satu i situacijom Boni, publika je prepuštena da poput slagalice sklapa celokupnu priču.
Specifičnost ovog filma ogleda se i u dugim monolozima ili dijalozima u koje se likovi upuštaja tik pre nego što pređu na „akciju“ i „obave posao“. Duhoviti citati i tekst ima ogroman raspon, od filozofskih do svakodnevnih razgovora – od masaže stopala, preko pite od borovnica do biblijskih stihova i razmišljanja o sudbini i iskupljenju.
Pa je zato Oskar za najbolji scenario za film 1995. godine pripao je upravo Tarantinu. Iako su dijalozi nešto što je najistaknutije u flmu, eklektična zvučna podloga u pozadini scena meša se između surf roka, soula i klasičnog rokenrola takođe je odlično urađena. Što govori i činjenica da je saundtrek dostigao 21. mesto na Bilbord 200 1994. i ostao na top listama više od godinu dana, piše The Conversation.
Mišljenja kritičara i publike do danas ostaju podeljenja, iako je njegova ocena na Rotten Tomatoes 92%. Jedan filmski kritičar Tod McCarthi opisao je film kao ostvarenjem „punim smelosti i humora“. Dok su ostali kritikovali film zbog prekomernog pojavljivanja krvi i korišćenja uvreda.
Bez obzira na to, njegov finansijski uspeh (prinos od 213 miliona američkih dolara iz budžeta od 8 miliona dolara) podigao je svest o značaju nezavisnih američkih filmova, a Miramax, studio koji je podržao Pulp Fiction, postao je glavna sila u industriji.
Izvor: Nedeljnik
Foto: YouTube printscreen