Dve godine od početka invazije Rusije na Ukrajinu, postavlja se pitanje kako se taj konflikt politički odražava na prostor Balkana, imajući u vidu uticaj koji Moskva pokušava da ima u zemljama na tom prostoru.
Ovo pitanje često je u fokusu političara i analitičara u Sjedinjenim Američkim Državama. Dok u Srbiji još nije formirana Vlada, nakon izbora održanih u decembru 2023, Zapad je izneo očekivanja da će nove vlasti nastaviti proevropskim putem, kao i sa normalizacijom odnosa sa Prištinom.
Beograd u pitanjima vezanim za nezavisnost Kosova ima i računa na podršku Rusije u Savetu bezbednosti UN. A šta očekuje Rusija i da li će i pored otvorenog fronta u Ukrajini u ratu koji ulazi u treću godinu pokušavati da destabilizuje Balkan?
Kristin Hilt, viša analitičarka za globalna makro-geopolitička pitanja u Evroazija grupi, kaže da navodi o ruskom uticaju na Balkanu svakako brinu.
“Dugo je rasprostranjena zabrinutost zbog ruskog malignog uticaja na Balkanu i sposobnosti Rusije da potencijalno podstakne nestabilnost negde drugde kako bi odvratila pažnju od njihovog sukoba u Ukrajini. Tako da mislim da je to još uvek na stolu. A jedno od najlakših mesta za to je Srbija, Kosovo, koji je sukob koji još nije rešen i svakako bi Rusija mogla to da iskoristi da skrene pažnju sa sebe dok nastavlja svoju kampanju u Ukrajini”, izjavila je Hilt za Glas Amerike.
Teoretičari zavera
Članovi Kongresa i visoki američki zvaničnici, kao i članovi parlamenata evropskih zemalja i zapadnog Balkana, izrazili su zabrinutost zbog malignog uticaja Rusije i Kine u tom evropskom regionu na forumu u Kongresu SAD krajem januara. Učesnici su rekli da Rusija pokušava da poveća uticaj političkim mešanjem i dezinformacijama.
Sve je više i plaćenih teoretičara zavere koji na društvenim mrežama obmanjuju javnost uz očigledno finansiran narativ. Nedavno je Saša Borojević, poznat kao režimski teoretičar zavera, targetirao jedan vrtić u Temerinu kao mesto gde se sprovodi plan EU da utiču na seksualno opredeljenje dece u Srbiji.
Kada je najpoželjnije pričati protiv Zapada, ovaj čovek se pojavljuje na TV Happy i TV Pink, često u društvu visokih državnih zvaničnika.
I sam često ističe da je vlasnik UMS škole za talente, srednje škole „Artimedia“, a na Vikipediji stoji i da je vlasnik televizije koja je deo franšize Željka Mitrovića – Pink Kidsa.
Jedan je i od osnivača Ruske internacionalne škole „Valentina Tereškova“, koja se predstavlja kao prva takva u Srbiji.
Prilikom otvaranja Ruske škole zahvalio je bivšem premijeru Rusije Sergeju Stepašinu, „Rosotrudničevstvu“, ruskoj saveznoj službi za nadzor obrazovanja i nauke „Rosobrnadzor“, a posebno i Ruskoj pravoslavnoj crkvi.
Šta očekivati u Ukrajini?
A kada je u pitanju rat u Ukrajini, prema prognozama konsutlantske kuće za politički rizik Evroazija grupe: postaje sve gore. U Rusiji se sredinom marta održavaju predsednički izbori, gde ruski predsednik Vladimir Putin praktično nema protivkandidata, u kampanji koju za sada obeležava smrt jednog od lidera opozicije Alekseja Navalnog.
“Jedan od, po našem mišljenju najvećih rizika za ovu godinu jeste da će Ukrajina potencijalno biti de fakto podeljena ove godine i da bi potencijalno mogla da izgubi rat već 2025, ustupajući više teritorije i biti prinuđena da potencijalno prihvati lošije uslove pregovora. Izgledi za zapadnu pomoć Ukrajini se pogoršavaju i materijalni balans, pre svega ljudstvo i materijalna i vojna proizvodnja, se pomerio u korist Rusije”, izjavila je analitičarka Kristin Hilt.
Izvor: Glas Amerike
Foto: YouTube printscreen
