Pripreme za specijalizovanu izložbu EXPO 2027 u Beogradu ulaze u fazu ubrzanih radova, ali i pojačanih polemika. Dok vlast projekat predstavlja kao razvojni iskorak bez presedana, brojke koje prate realizaciju otvaraju prostor za ozbiljnu analizu – i zabrinutost. Prema podacima iz državnih budžeta od 2024. godine, ukupna izdvajanja već su premašila dve milijarde evra, a konačna cena i dalje ostaje nepoznata.
Gradilište u Surčinu, na prostoru od više stotina hektara, zamišljeno je kao novo urbano jezgro prestonice. Predsednik Aleksandar Vučić taj prostor opisuje kao budući „najlepši deo Beograda“, naglašavajući razmere ulaganja. Ipak, precizna finansijska konstrukcija projekta nije javno predstavljena, što dodatno podgreva sumnje dela stručne javnosti.
Šta sve ulazi u cenu EXPO-a?
Zvanične procene govore da bi sam izložbeni kompleks mogao da košta oko 1,2 milijarde evra, dok se ukupni prateći projekti širom Srbije – uključujući infrastrukturu, saobraćajnice i dodatne objekte – procenjuju na čak 17,8 milijardi evra. U poređenju sa budžetom Beograda, reč je o višestruko većem iznosu, što EXPO svrstava među najambicioznije finansijske poduhvate u novijoj istoriji zemlje.
Problem, međutim, nije samo u visini ulaganja, već i u njihovoj strukturi. Kako upozorava Miloš Đorđević iz organizacije Transparentnost Srbija, javnosti nije jasno šta se sve tačno podvodi pod EXPO projekat. Ova neodređenost otežava procenu opravdanosti troškova, ali i kontrolu načina na koji se novac troši.
Lex specialis i pitanje transparentnosti
Dodatnu kontroverzu izaziva činjenica da se veliki deo radova realizuje po posebnom zakonu – takozvanom lex specialis, koji omogućava ugovaranje poslova bez standardnih procedura javnih nabavki. Takav model, prema kritikama stručnjaka, smanjuje konkurenciju i povećava rizik od viših cena i potencijalnih zloupotreba.
U praksi, to znači da građani nemaju uvid u to ko dobija poslove, pod kojim uslovima i po kojim cenama. Upravo taj deficit transparentnosti postao je centralna tačka kritike, kako nevladinog sektora, tako i opozicionih aktera i dela akademske zajednice.
Nacionalni stadion – simbol kašnjenja
Jedan od ključnih pratećih projekata jeste izgradnja Nacionalnog stadiona, čija je vrednost procenjena na gotovo milijardu evra. Iako je prvobitno planirano da bude centralno mesto otvaranja EXPO-a, dinamika radova ne prati početne rokove.
Budžetski podaci pokazuju značajan raskorak između planiranih i realizovanih sredstava, dok je sam predsednik priznao višemesečno kašnjenje. I pored toga, očekuje se da stadion bude završen neposredno pred početak izložbe, što dodatno pojačava pritisak na izvođače i organizatore.
Ekonomija očekivanja: dobit ili teret?
Ključno pitanje koje se nameće jeste – da li će se EXPO isplatiti? Ekonomista Danilo Šuković ocenjuje da kratkoročni efekti mogu biti pozitivni, pre svega kroz promociju Srbije kao investicione destinacije i unapređenje infrastrukture koja ostaje na korišćenje građanima.
Ipak, dugoročna održivost pojedinih objekata ostaje neizvesna. Sajamski i kongresni kapaciteti koji se grade za potrebe izložbe mogli bi, prema njegovim rečima, prevazilaziti realne potrebe tržišta. Slična dilema odnosi se i na stadion.
Ukoliko očekivani efekti izostanu, postoji rizik da novi objekti ostanu nedovoljno iskorišćeni, dok bi troškovi njihovog održavanja dodatno opteretili budžet. To bi, posledično, moglo značiti manje sredstava za druge javne potrebe – od zdravstva i obrazovanja do socijalnih davanja.
EXPO kao političko i razvojno ogledalo
EXPO 2027 u Beogradu nije samo infrastrukturni projekat – on je i politički i ekonomski test. Sa jedne strane, predstavlja priliku za ubrzani razvoj i međunarodnu promociju. Sa druge, otvara pitanja upravljanja javnim resursima, prioriteta i odgovornosti.
U metafori koju koristi Transparentnost Srbija, državni budžet je kolač, a EXPO njegov veliki deo. Koliko će ostatka ostati za druge potrebe društva – i da li će taj „veliki zalogaj“ na kraju doneti korist ili dugoročni teret – biće jasno tek nakon što se svetla izložbe ugase.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
