Kompjuterski stručnjak i nobelovac, čovek kog često nazivaju „pionirom veštačke inteligencije“, Džefri Hinton, upozorio je da je tempo promena u tehnologiji “mnogo brži” nego što se to očekivalo, ostavljajući 10 do 20 odsto šansi da napredna tehnologija dovede do izumiranja čovečanstva u naredne tri decenije.
Prethodno je profesor Hinton, kom je ove godine dodeljena Nobelova nagrada za fiziku za njegov rad i doprinos razvoju veštačke inteligencije, isticao oko 10 odsto šansi da veštačka inteligencija zbriše čovečanstvo, piše Gardijan.
Upitan na Bi-Bi-Sijevom Radiju 4 da li je promenio svoju analizu o potencijalnoj apokalipsi veštačkom inteligencijom, odgovorio je: „Ne baš, 10 do 20 odsto“.
Hintonova procena je iznenadila urednika programa koji je izjavio da „ide naviše“. On se složio sa njegovo izjavom, dodavši da „nikada u istoriji nismo imali posla sa stvarima inteligentnijim od nas“.
„Koliko znate primera da manje inteligentne stvari kontrolišu one inteligentnije? Postoji vrlo malo primera, poput majke i bebe. Evolucija je mnogo napora uložila u omogućavanju bebi da kontroliše majku, ali je to jedini meni poznat primer“, istakao je britansko-kanadski stručnjak.
Profesor-emeritus na Univerzitetu u Torontu kaže će ljudi biti mala deca u poređenju sa inteligencijom moćnih sistema veštačke inteligencije.
Kompjuterski stručnjak i čovek kog često nazivaju „pionirom veštačke inteligencije“ Džefri Hinton upozorio je da je tempo promena u tehnologiji “mnogo brži” nego što se to očekivalo, ostavljajući 10 do 20 odsto šansi da napredna tehnologija dovede do izumiranja čovečanstva u naredne tri decenije.
Prethodno je profesor Hinton, kom je ove godine dodeljena Nobelova nagrada za fiziku za njegov rad i doprinos razvoju veštačke inteligencije, isticao oko 10 odsto šansi da veštačka inteligencija zbriše čovečanstvo, piše Gardijan.
Upitan na Bi-Bi-Sijevom Radiju 4 da li je promenio svoju analizu o potencijalnoj apokalipsi veštačkom inteligencijom, odgovorio je: „Ne baš, 10 do 20 odsto“.
Hintonova procena je iznenadila urednika programa koji je izjavio da „ide naviše“. On se složio sa njegovo izjavom, dodavši da „nikada u istoriji nismo imali posla sa stvarima inteligentnijim od nas“.
„Koliko znate primera da manje inteligentne stvari kontrolišu one inteligentnije? Postoji vrlo malo primera, poput majke i bebe. Evolucija je mnogo napora uložila u omogućavanju bebi da kontroliše majku, ali je to jedini meni poznat primer“, istakao je britansko-kanadski stručnjak.
Profesor-emeritus na Univerzitetu u Torontu kaže će ljudi biti mala deca u poređenju sa inteligencijom moćnih sistema veštačke inteligencije.
„Zamislite sebe kao trogodišnjaka. Mi ćemo biti trogodišnjaci“, dodao je Hinton.
Prošle godine, Hinton je dospeo u žižu javnosti kada je dao otkaz u Guglu, kako bi mogao slobodno da priča o rizicima koje predstavlja neograničen razvoj veštačke inteligencije, posebno brinući o tome da bi ljudi tu tehnologiju mogli da koriste jedni protiv drugih.
Inače, glavna briga kod većeg dela stručne javnosti je da bi razvoj generativne veštačke inteligencije, odnosno sistema pametnijih od ljudi, mogao da predstavlja egzistencijalnu pretnju tako što bi uspeo da izbegne čovekovu kontrolu.
Razmišljajući o tome gde je mislio da će razvoj veštačke inteligencije biti kada je prvi put počeo da radi na ovoj tehnologiji, Hinton je rekao: “Nisam mislio da će biti tu gde je sada. Mislio sam da ćemo u nekom trenutku u budućnosti stići ovde.”
Izvor: NIN
Foto: YouTube printscreen
