Ministar policije Ivica Dačić suočava se ovih dana sa pozivima da podnese ostavku. Hapšenje bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića otvorilo je pitanje koje se u Srbiji gotovo po pravilu postavlja tek na kratko — postoji li politička odgovornost u vrhu vlasti i da li ona ikada zaista stiže do ministara.
Za sada nema nijednog signala da bi ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić mogao da se povuče. I upravo to možda najbolje govori o odnosima unutar same vlasti, ali i o položaju SPS-a, stranke za koju Branko Ružić već dugo javno govori da je izgubila političku samostalnost i postala pratilac SNS-a.
Kada je posle tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ 2023. godine podneo ostavku na mesto ministra prosvete, Ružić je tvrdio da će slike iz škole i bol roditelja nositi kao trajan pečat. Kasnije se po političkim kuloarima govorilo da je ostavku ponudio odmah po tragediji, ali da vrh vlasti nije želeo da je prihvati u tom trenutku, kako se ne bi otvorilo pitanje odgovornosti države.
Sličan obrazac sada se nazire i u slučaju Ivice Dačića. Problem za vlast nije samo činjenica da je uhapšen čovek koji je godinama bio na čelu beogradske policije, već sumnje da je neko iz samog vrha policijskog sistema pokušavao da prikrije teško krivično delo. Takav slučaj nužno otvara pitanje koliko duboko sežu veze između bezbednosnih struktura, politike i ljudi iz kriminalnog miljea.
Ipak, unutar SPS-a nema ni nagoveštaja rasprave o Dačićevoj odgovornosti. Funkcioner socijalista Novica Tončev poručio je da stranka ne donosi odluke pod pritiskom „dnevnih događaja i medijskih spekulacija“. Problem je, međutim, što ovo odavno nije samo dnevna politička tema, već slučaj koji direktno pogađa kredibilitet policije i države.
Bivša pukovnica policije i narodna poslanica Slavica Radovanović smatra da Dačić, čak i kada bi želeo da ode, teško da bi takvu odluku mogao da donese samostalno. Prema njenom mišljenju, godinama traje proces u kojem formalna funkcija ministra policije sve više gubi značaj, dok stvarni uticaj prelazi u ruke neformalnih centara moći i ljudi koji bez javne odgovornosti upravljaju ključnim bezbednosnim procesima.
Zato, smatra ona, nije realno očekivati da Dačić napravi potez bez saglasnosti Aleksandra Vučića. Posebno u trenutku kada vlast pokušava da spreči da se čitav slučaj politički proširi prema vrhu sistema.
Advokat i bivši policijski inspektor Siniša Carević ocenjuje da bi u svakoj zemlji sa funkcionalnim institucijama ostavke posle ovakvog slučaja bile gotovo automatske. On podseća da javnost o događaju nisu obavestili ni ministar policije ni direktor policije, već predsednik države, što dodatno pokazuje koliko su institucije potisnute i zavisne od političkog centra moći.
Posebnu težinu, prema njegovim rečima, imaju navodi da je nestali A.N. bio pod merama praćenja kriminalističke policije, kao i informacije da su nadležni odmah znali da nakon ulaska u restoran nije izašao. Upravo zbog toga, smatra Carević, pitanje više nije samo ko je šta uradio, već koliko je ljudi unutar sistema znalo šta se dogodilo i zbog čega reakcija nije usledila na vreme.
U političkom smislu, vlast sada pokušava da slučaj zadrži u okvirima pojedinačne odgovornosti. Međutim, problem za režim nastaje onda kada afere počnu da pokazuju isti obrazac — ljudi bliski vrhu sistema postaju teret tek kada više nije moguće kontrolisati političku štetu.
Zbog toga se slučaj Veselina Milića već poredi sa aferom Dijane Hrkalović. Ne samo zbog povezanosti policijskih struktura i kriminala, već i zbog utiska da se odgovornost pažljivo dozira kako nikada ne bi stigla do samog vrha vlasti.
I upravo tu leži suština pitanja Dačićeve eventualne ostavke. Ona danas više nije stvar lične ili moralne odgovornosti jednog ministra, već pokazatelj načina na koji funkcioniše čitav politički sistem — sistem u kojem ministri retko odlaze zbog afere, osim kada njihovo povlačenje postane politički korisno.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
