Smrt žene na ulici Mineapolisa, koju je tokom intervencije usmrtio agent američke Imigracione i carinske službe (ICE), pretvorila se u politički i pravni sukob koji prevazilazi samu pucnjavu. Dok snimci sa lica mesta potkopavaju prvobitne tvrdnje o samoodbrani, administracija Donalda Trampa povlači potez koji dodatno podiže tenzije – istragu preuzima isključivo FBI, a lokalne vlasti se iz nje izbacuju.
Ubijena je 37-godišnja Rene Nikol Gud, majka troje dece. Prema navodima porodice, kobnog jutra je upravo ostavila decu u školi i vraćala se kući. Nekoliko sati kasnije, njeno ime postalo je simbol još jednog spora oko policijske sile, imigracione politike i odgovornosti saveznih službi.
Snimci koji menjaju narativ
Prve informacije sugerisale su da je agent ICE reagovao u samoodbrani. Međutim, objavljeni snimci – i oni koje su zabeležili svedoci i policijske kamere – otvorili su ozbiljna pitanja. Na njima se vidi kako službenici prilaze parkiranom vozilu, naređuju ženi da izađe, nakon čega automobil kreće unazad, pa zatim napred, kao da pokušava da se izvuče iz situacije. U tom trenutku jedan od agenata izvlači oružje i ispaljuje tri hica.
Ti kadrovi bili su dovoljni da u Mineapolisu, ali i u drugim američkim gradovima, izbije talas protesta. Samo dan kasnije, u saveznoj državi Oregon, agenti ICE su tokom druge intervencije ranili dve osobe – što je dodatno pojačalo sumnje i bes javnosti.
Istraga bez države?
Isprva je najavljena zajednička istraga savezne, državne i gradske vlasti. Međutim, ubrzo stiže preokret: Bela kuća daje FBI-ju punu nadležnost i praktično isključuje Minesotu i grad Mineapolis iz procesa.
Direktor Biroa za krivična istraživanja Minesote, Dru Evans, upozorio je da njegova institucija više nema pristup dokazima, svedočenjima i ključnom materijalu. Gradonačelnik Mineapolisa Džejkob Frej javno je zatražio povratak zajedničkog modela istrage, naglasivši da je upravo ta institucija ranije vodila slične, izuzetno osetljive slučajeve.
„Ako transparentnost nije problem, zašto onda uklanjati one koji imaju iskustvo i kredibilitet?“, poručio je Frej, ne krijući skepsu prema objašnjenjima o samoodbrani.
Imunitet ili odgovornost?
Pravno pitanje dodatno je zapalio potpredsednik SAD Džej Di Vens, izjavom da agent ICE ima „apsolutni imunitet“ od krivičnog gonjenja na nivou savezne države. Ta tvrdnja naišla je na oštar odgovor iz Minesote.
Okružna tužiteljka Meri Moriarti i državni tužilac Kit Elison najavili su da će samostalno prikupljati snimke i izjave svedoka kako bi utvrdili da li postoji osnov za optužnicu. Moriarti je priznala da postoje prepreke u procesuiranju saveznih službenika, ali je odbacila ideju o potpunom imunitetu.
„Naša je nadležnost da procenimo šta se dogodilo. Činjenica da je reč o saveznom službeniku ne znači da je iznad zakona“, poručila je.
Stari duhovi Mineapolisa
Za mnoge građane ovaj slučaj budi bolna sećanja. Upravo je u Mineapolisu 2020. godine ubistvo Džordža Flojda pokrenulo masovne proteste i globalni pokret Black Lives Matter. Tada su savezne i državne institucije sarađivale. Danas, pet godina kasnije, ta saradnja deluje daleko krhkije.
U međuvremenu, američki mediji otkrivaju detalje o agentu koji je pucao: bivši pripadnik Nacionalne garde Indijane, veteran rata u Iraku, zaposlen u ICE od 2015. godine. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost navodi da je ranije, tokom jedne akcije, bio „vučen vozilom“ u sličnim okolnostima – argument koji vlasti koriste da opravdaju njegovu reakciju.
Ali za porodicu Rene Gud, i za deo javnosti, ključno pitanje ostaje isto: ko će zaista utvrditi istinu – i da li će iko odgovarati?
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
