Papa Franja je testamentom izrazio želju da bude sahranjen u rimskoj Bazilici Svete Marije Velike, a ne u Bazilici Svetog Petra u Vatikanu, kao mnoge prethodne pape, saopštio je Vatikan.
Papa Franja je tražio i da bude sahranjen na jednostavan način i da grobu bude samo natpis njegovog imena koje je uzeo kao papa, na latinskom, javila je Hina.
“Grob mora biti u zemlji, jednostavan, bez posebnog ukrasa i sa jedinim natpisom: Franciscus”, navodi se u kratkom testamentu.
Papa Franja je preminuo u 89. godini u ponedeljak ujutru, a Vatikan je uveče objavio njegov testament.
Papa Franja odlazi uz poruke iz celog sveta
Povodom smrti pape Franje obratio se i vladika Grigorije na svom Instagram profilu:
„U vremenu bučnih i često praznih poruka, njegov pogled i njegova tišina govorili su više nego mnoge rieči. A kada bi progovorio bile su to reči ljubavi i dubokog razumevanja za ovaj ranjeni svet koji je nosio u srcu
Bio je hodočasnik milosrđa, čovek koji je znao da su vrata Crkve zaista otvorena tek onda kada su otvorena vrata srca.
Molimo se za njegov spokoj na mestu gde nema granica ni podela, nego gde je život beskonačan“, napisao je vladika Grigorije na svom Instagram profilu.
Brojni zvaničnici iz sveta i našeg regiona se opraštaju od pape Franje, poglavara Rimokatoličke crkve.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, na mreži X je izjavio saučešće Rimokatoličkoj crkvi “i svim vernicima širom sveta”.
“Papa Franja je bio glasnik nade i pomirenja, uvek u službi najugroženijih. Njegov gubitak predstavlja tugu za sve nas”, naveo je Vučić.
Smrću pape Franje, koju je Vatikan objavio u ponedeljak, rimokatolici širom svieta počet će nagađati ko će ga od kardinala u crvenoj halji naslediti.
S obzirom na prirodu kardinalskih imenovanja koje je Franja izvršio tokom svog papinstva, neizbežno će postojati neka očekivanja da će naslednik argentinskog pape biti još jedan neevropljanin, te da bi poput Franje mogao biti još jedan progresivac, koji se suprotstavlja konzervativnom krilu Crkve.
Međutim, izborni proces koji će se održati nakon što Franja bude pokopan vrlo je tajnovit i ništa neće biti sigurno sve dok bieli dim iz dimnjaka Sikstinske kapele ne obavesti svet da je izabran novi papa.
Kardinali su papini najbliži saradnici, vode ključna odeljenja u Vatikanu i biskupijama širom svieta. Kada papa umre ili podnese ostavku, kardinali mlađi od 80 godina imaju pravo ući u tajnu konklavu kako bi među sobom izabrali novog poglavara Rimokatoličke crkve koja broji gotovo 1,4 milijarde članova.
Vekovima su većina kardinala bili Italijani
Složeno glasanje otkri će da li sadašnji kardinali veruju, od kojih je većinu postavio Franja, da su njegovo prihvatanje liberalnih društvenih vrednosti i njegova progresivna reformska agenda otišli predaleko i da li je potreban period povlačenja.
Kardinali će odrediti datum početka konklave nakon što narednih dana počnu pristizati u Rim.
Od 21. aprila bilo je ukupno 252 kardinala, od kojih je 135 kardinala izbornika mlađih od 80 godina. 109 izbornika imenovao je Franja, 22 njegov prethodnik Benedikt, a pet Jovan Pavle II.
Kardinali se “stvaraju” na ceremonijama koje se nazivaju konzistoriji, gdje im se daje njihov prsten, crvena biretta – četvrtasta kapa – i zaklinju se na lojalnost papi, čak i ako to znači prolevanje krvi ili žrtvovanje života, što je označeno crvenom bojom.
Papa Franja održao je 10 konzistorija i svakim od njih povećavao je izglede da njegov naslednik bude neki drugi neevropljanin, ojačavši Crkvu u mestima gde je ili neznatna manjina ili gde raste brže nego na uglavnom stagnirajućem Zapadu.
Vekovima su većina kardinala bili Italijani, osim u razdoblju kada je papinstvo bilo sedište u Avinjonu između 1309.-1377., kada su mnogi bili Francuzi.
Internacionalizacija Kardinalskog zbora ozbiljno je započela pod Pavlom VI (1963.-1978.). Uveliko ju je ubrzao Jovan Pavle II (1978.-2005.), Poljak koji je bio prvi papa neitalijan nakon 455 godina.
Iako Evropa i dalje ima najveći udio kardinala izbornika, s oko 3 posto, to je pad u odnosu na 52 posto 2013. kada je Franja postao prvi latinoamerički papa. Druga najveća grupa izbornika dolazi iz Azije i Okeanije, s oko 20 posto.
Manje evrocentrična grupa
Franja je imenovao više od 20 kardinala iz zemalja koje nikada ranije nisu imale kardinala, gotovo svi iz zemalja u razvoju kao što su Ruanda, Zelenortska ostrva, Tonga, Mjanmar, Mongolija i Južni Sudan, ili zemalja sa vrlo malo katolika, kao što je Švedska.
U nekim slučajevima je više puta prevideo slobodna radna mesta u velikim evropskim gradovima koji su tradicionalno imali kardinale, kako bi naglasio da Crkva ne može biti toliko evrocentrična.
Na drugim mestima, poput Sjedinjenih Država, zaobilazio je biskupije kao što su Los Anđeles i San Francisco, očigledno zato što su imali konzervativne nadbiskupe.
Robert Mekelroj, nadbiskup Vašingtona od marta, smatra se progresivnim i otvorenim saveznikom Franjinog pastoralnog pristupa društvenim pitanjima, kao što su zaštita okoline i pristupačniji pristup LGBTQ katolicima.
Nasleđe koje je ostavio papa Franja
Što više kardinala koje papa imenuje tokom svoje vladavine povećava i mogućnost da će njegov naslednik biti neko ko ima slične stavove o crkvenim i društvenim pitanjima.
Međutim, to nije uviek slučaj, budući da kardinali mogu izabrati osobu koja je teološki različita od svog prethodnika, ali se smatra najboljim kandidatom iz unutarcrkvenih razloga ili zbog istorijskog vremena u kojem se izbor odvija.
Papa Benedikt je izabran da nasledi papu Jovana Pavla II delom zato što je Benedikt radio s Jovanom Pavlom dve decenije i kardinali su želeli kontinuitet.
Ali mnogi od istih kardinala smatrali su da je potreban “autsajder” da bi nasledio Benedikta, koji je dao ostavku 2013. godine, nakon što je skandal “Vatileaks” razotkrio nefunkcionalnu centralnu administraciju, koju većinom nadgledaju italijanski prelati.
U isto vrieme, mnogi kardinali su jasno osećali da budućnost katoličanstva leži izvan ostarele Evrope, pa su za svog pontifika izabrali Argentinca Horhea Marija Bergolja – prvog neevropskog papu u skoro 13 vekova.
Iako kardinali koji su napunili 80 godina ne mogu ući u konklavu, oni i dalje mogu uticati na njen ishod. Dozvoljeno im je da prisustvuju sastancima poznatim kao Generalne kongregacije koji se održavaju u danima prie početka konklave i na kojima se oblikuje profil kvaliteta potrebnih za sledećeg papu.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Foto: Handout/VATICAN MEDIA/AFP
