Dok se u Briselu očekivao makar simboličan pomak u procesu evropskih integracija Srbije, iz Beograda je stigla jasna poruka – stabilnost vlasti i potpuna kontrola nad institucijama imaju prednost nad otvaranjem novih poglavlja. Prema saznanjima iz diplomatskih izvora, pitanje sastava Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i energetsko udaljavanje od Rusije bili su ključni testovi koje vlast u Srbiji nije želela da položi.
Jasni signali sa najvišeg nivoa EU
Sagovornici bliski evropskim institucijama navode da je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću vrlo direktno predočeno da bez rešavanja dva pitanja – nezavisnosti REM-a i energetskog „razdvajanja“ od Rusije – nema otvaranja Klastera III. Takvu poruku, prema istim izvorima, preneli su mu najuticajniji lideri Evropske unije, uključujući predsednika Francuske Emanuela Makrona, nemačkog kancelara Fridriha Merca, italijansku premijerku Đorđu Meloni, kao i čelne ljude Evropske komisije i Evropskog saveta.
U Briselu ne postoji dilema da je Beograd bio svestan posledica. Ipak, odlučeno je da se zahtevi ignorišu, čime je još jednom potvrđeno da je status kvo vlastima prihvatljiviji od političkog rizika.
Francusko-italijanska inicijativa koja je ostala bez sagovornika
U trenutku kada se činilo da postoji prostor za kompromis oko REM-a, Pariz i Rim su se aktivno uključili. Postojao je čak i plan diplomatske ofanzive prema državama članicama koje su bile skeptične prema Srbiji, ali su Estonija, Poljska i Švedska pokazivale spremnost na dogovor. Baltičke zemlje su ostale na tvrđim pozicijama, dok su pojedine države regiona taktizirale, čekajući rasplet.
Međutim, cela inicijativa je propala pre nego što je ozbiljno započela – jer Beograd nije bio spreman da ispuni ni minimalne zahteve koji su se ticali unutrašnjih reformi.
REM kao crvena linija vlasti
Posebnu zabrinutost u evropskim krugovima izazvala je činjenica da vlast u Srbiji nije želela da prihvati čak ni model REM-a u kojem bi imala većinu. Predlog da četiri od devet članova budu nezavisni smatran je neprihvatljivim, iako bi kontrola formalno ostala u rukama vlasti.
Takav stav protumačen je kao dokaz da se politička moć u Srbiji u velikoj meri oslanja na nadzor medijskog prostora i da ne postoji spremnost za suštinsko popuštanje, čak ni po cenu višegodišnjeg zastoja u evropskim integracijama.
Retorika kao ogledalo politike
Reakcije zvaničnog Beograda dodatno su učvrstile negativan utisak. Oštri tonovi, napadi na EU i uvredljiv diskurs u provladinim medijima protumačeni su kao koordinisana strategija, a ne kao incident. U diplomatskim krugovima smatra se da je napadanje Evropske unije „bezbedna meta“, jer ne proizvodi neposredne posledice.
Paradoks je, kako primećuju sagovornici, u tome što je EU istovremeno i najveći donator Srbije – jedini partner koji bezuslovno ulaže sredstva u reforme. Uprkos tome, ostaje otvoreno pitanje da li aktuelna vlast uopšte želi promenu sistema koji joj garantuje apsolutnu kontrolu.
Strah od velikih sila, distanca prema Briselu
U evropskim analizama sve češće se pojavljuje procena da predsednik Srbije daleko više vodi računa o odnosima sa Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u kontekstu moguće administracije Donalda Trampa, dok Rusiju nastoji da ne iritira iz pragmatičnih razloga. Evropska unija, sa druge strane, ostaje prostor za političko manevrisanje bez ozbiljnog rizika.
Takva strategija, upozoravaju evropski diplomati, može kratkoročno doneti stabilnost vlasti, ali dugoročno Srbiju ostavlja zarobljenu na margini evropskih integracija – bez jasnog pravca i sa sve manjim poverenjem partnera u Briselu.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
