Veran Matić je tražio privremenu zabranu spornih video-materijala. U trenutku kada se granice između političkog marketinga, medijskog sadržaja i propagande sve teže razaznaju, jedan sudski postupak u Novom Sadu mogao bi postati važan test za odnose između javne reči, lične reputacije i medijske odgovornosti u Srbiji. U fokusu spora našao se dugogodišnji novinar i predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić, koji je pokrenuo postupak protiv organizacije Centar za društvenu stabilnost zbog, kako tvrdi, ozbiljnog narušavanja časti i ugleda.
Pripremno ročište održano je u Osnovnom sudu u Novom Sadu i trajalo je manje od sat vremena, ali je otvorilo niz pitanja koja daleko prevazilaze pojedinačni spor. Matić je sudu predložio da donese privremenu meru kojom bi se zaustavila dalja distribucija spornih video-materijala dok postupak traje. Prema njegovim tvrdnjama, sadržaji koji su već emitovani i dalje se ponovo prikazuju na televizijama i šire putem interneta, što, kako smatra, dodatno produbljuje štetu.
Optužbe za kampanju diskreditacije
Matić tvrdi da je serijal filmova u produkciji Centra za društvenu stabilnost deo šireg obrasca javnog targetiranja novinara i aktivista. Prema njegovom viđenju, problem nije samo u jednom filmu već u načinu na koji se takvi sadržaji plasiraju – kroz televizijske programe, portale i društvene mreže, stvarajući atmosferu u kojoj se pojedinci izlažu javnoj stigmatizaciji.
U izjavi nakon ročišta, Matić je naglasio da su njegovi advokati sudu dostavili i odluke Saveta za štampu, koje ukazuju na povrede Kodeksa novinara u medijskim objavama povezanim sa ovim slučajem. Po njegovom mišljenju, to dodatno potvrđuje potrebu da se sporni materijali privremeno povuku iz javne distribucije dok sud ne utvrdi sve činjenice.
Posebnu zabrinutost, kaže, izaziva najava novih epizoda serijala u kojima bi se pojavila imena još desetina ljudi – uglavnom novinara. Takav pristup, smatra on, mogao bi dodatno pojačati pritisak na medijske radnike u ionako napetoj javnoj atmosferi.
Oštro neslaganje druge strane
Sa druge strane, predstavnici Centra za društvenu stabilnost odlučno odbacuju sve navode tužbe. Njihov pravni zastupnik tvrdi da zahtev za privremenu zabranu distribucije nema pravni osnov i da se institut privremene mere koristi za drugačije situacije.
Odbrana je takođe ukazala na brzinu kojom je zakazano ročište, sugerišući da se u nekim drugim predmetima – koji su, prema njihovom mišljenju, od šireg društvenog značaja – na sudske termine čeka znatno duže. Iz te perspektive, postupak se, kako tvrde, odvija neobično brzo.
„Zlo doba“ kao medijski projekat
U središtu spora nalazi se serijal kratkih filmova pod nazivom „Zlo doba“, koji je Centar za društvenu stabilnost objavljivao tokom prethodnih godinu dana. Emisije su emitovane na više televizijskih kanala i distribuirane putem interneta.
Jedna od epizoda, emitovana početkom godine, bila je posvećena upravo Veranu Matiću. Ubrzo nakon toga najavljeno je da će naredni nastavci obuhvatiti još četrdesetak osoba iz javnog života, među kojima su, prema dostupnim informacijama, uglavnom novinari.
Novinarska udruženja reagovala su oštro, ocenjujući da se takvim sadržajima pojedinci stavljaju na svojevrsne „liste“ i izlažu javnom pritisku. Upravo zbog toga nekoliko organizacija podnelo je i krivičnu prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti Matića.
Krivična prijava i širi kontekst
Prema navodima iz prijave koju su podnela novinarska udruženja i članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara, sporni serijal i prateća kampanja na društvenim mrežama predstavljaju koordinisanu akciju diskreditacije. U njoj su, kako se tvrdi, iznete tvrdnje koje se ne zasnivaju na činjenicama već na interpretacijama ili netačnim informacijama o Matićevom radu i političkim stavovima.
U pojedinim objavama, navodi se u prijavi, Matiću su pripisivane ozbiljne optužbe – od političke nelojalnosti do povezanosti sa različitim organizacijama i političkim projektima – što su podnosioci prijave ocenili kao opasnu konstrukciju koja može ugroziti bezbednost osobe na koju se odnosi.
Zbog toga su nadležnim institucijama uputili zahtev da u što kraćem roku ispitaju sve navode i utvrde da li u ovom slučaju postoji osnov za krivičnu odgovornost.
Sudski epilog kao test za medijsku scenu
Iako je postupak tek na početku, njegov značaj prevazilazi lični spor između jedne javne ličnosti i jedne organizacije. U suštini, reč je o pitanju gde se nalazi granica između političkog komentara, medijske kritike i javnog diskreditovanja.
U savremenom medijskom prostoru, gde sadržaji brzo prelaze sa televizije na internet i društvene mreže, čak i privremene sudske odluke mogu imati dalekosežne posledice. Zato će odluka suda o eventualnoj privremenoj zabrani emitovanja spornih materijala biti pažljivo posmatrana – ne samo među novinarima, već i u političkim i pravnim krugovima.
Bez obzira na ishod, ovaj slučaj već sada pokazuje koliko su pitanja medijske odgovornosti, profesionalnih standarda i zaštite lične reputacije postala centralna tema javnog života u Srbiji. U vremenu kada informacija putuje brže nego ikada, sudovi sve češće postaju mesta na kojima se odlučuje gde prestaje pravo na javnu kritiku, a počinje odgovornost za izgovorenu reč.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
