Državne institucije ni posle gotovo mesec dana nisu odgovorile na pismo kojim Društvo arhitekata Beograda, Društvo konzervatora i organizacija za zaštitu Evropa nostra traže da se hale Beogradskog sajma zaštite od rušenja.
Sajam trenutno ima 12 hala, a planirano je da budu sačuvane hale 1, 2 i 3, od kojih je Hala 1 pod zaštitom kao kulturno dobro.
Na njihovom mestu planirano je širenje Beograda na vodi, dok bi nov beogradski sajam bio izgrađen u Surčinu, u sklopu organizacije Ekspo 2027. Međutim, strukovna udruženja smatraju da je potrebno sačuvati postojeći Sajam od rušenja, i to kao arhitektonsku celinu, a ne nužno u sajamskoj funkciji.
Beogradski sajam je nezaobilazni reper konstruktorstva Srbije i Jugoslavije i danas se već interpretira i kao graditeljska baština čovečanstva, smatraju stručnjaci okupljeni u Društvo arhitekata Beograda. Zato bi rušenje sajamskih hala, prema njihovom mišljenju, bilo i rušenje „arhitektonskog remek-dela koje nadilazi granice Srbije“.
Uvod u nevolje
Uvod u moguće rušenje bilo je ukidanje odluke iz 2009. kojom je Sajam proglašen za spomenik kulture, dok je naknadno samo Hala 1 proglašena spomenikom. Zato stručnjaci takvu odluku smatraju spornom.
„Dodatno zabrinjava činjenica da od proglašenja Hale 1 za kulturno dobro nije urađena ni kategorizacija kulturnog dobra, iako je već iz teksta Odluke o utvrđivanju Hale 1 Beogradskog sajma za spomenik kulture jasno da je reč o spomeniku kulture koji predstavlja prekretnicu u arhitekturi i građevinarstvu Srbije i Jugoslavije, te zaslužuje da bude kategorisan kao kulturno dobro od izuzetnog značaja“, navodi se u pismu.
Kako se podseća, reč je o „prednapregnutoj kupoli inženjera Branka Žeželja, akademika i profesora univerziteta, koja i danas drži svetski rekord kao kupola sa najvećim rasponom (97/107 metara), a koja je građena tehnologijom prednaprezanja“.
U prilog tome podsećaju da je Beogradski sajam, građen po idejnom projektu arhitekte Milorada Pantovića, akademika i profesora univerziteta, bio izložen na izložbi Ka konkretnoj utopiji: arhitektura Jugoslavije, 1948-1980. u Njujorku u Muzeju moderne umetnosti (MoMA).
„Ovaj nezaobilazni reper konstruktorstva Srbije i Jugoslavije danas se interpretira i kao graditeljska baština čovečanstva“, navedeno je u pismu.
Protiv rušenja Sajma i širenja Beograda na vodi organizovana je i peticija, kao i protest u Beogradu. O tom protestu govorio je i predsednik Aleksandar Vučić, koji se često hvalio projektom Beograd na vodi kao nekom vrstom svog urbanističkog čeda.
„Uvek ćete imati ljude koji su protiv promene nabolje, a mi ćemo kroz izgradnju Ekspo centra urediti celu našu zemlju“, izjavio je Vučić.
Arhitektonska vrednost
Arhitekta Ivan Rašković, predsednik Društva arhitekata Beograda i član Upravnog odbora Udruženja arhitekata Srbije, kaže za NIN da hale Beogradskog sajma ne bi smele da budu srušene „zato što su natprosečne arhitektonske vrednosti“.
„Taj sajam, koji je iz 50-ih godina, i u to vreme je, a i danas, jednostavno posebna arhitektonska vrednost, jer i u to vreme je bio inovacija, zato što se sajmovi tada nisu gradili na taj način. Ta spektakularnost prostora, visina, atmosfera, odnosno ceo ansambl koji doživljavate spolja, i tad je bio poseban, pa i u svetu, a pogotovo sad, i kasnije, kroz život Sajma“, kaže Rašković.
Posebna vrednost hala Beogradskog sajma je, prema njegovim rečima, u tome što se sajmovi već decenijama ne grade kao spektakularni objekti.
Nije sporno da hale ne budu u sajamskoj funkciji
Arhitekta Ivan Rašković smatra da nije sporno da hale Beogradskog sajma ne budu više u sajamskoj funkciji i da se tako nešto izgradi u Surčinu.
„Ideja da se Sajam locira u Surčinu, u blizini aerodroma i auto-puta, u principu je dobra, zato što će biti mnogo lakši pristup posetilaca, i to ne samo iz Beograda. To je slično šoping-molovima. Kolima se lako priđe, ima mesta za parkiranje i lako se ode. Ljudi koji dolaze iz inostranstva isto dolaze auto-putem ili sa aerodroma, čime se ideja Sajma u Surčinu čini kao zdrava. To se tako radi, i tako treba da se uradi“, kaže on.
Sadašnji položaj Sajma, dodaje Rašković, u vreme kad je građen, bio je periferija, ali sada ima problema zbog prilaza i velikog broja ljudi koji ih posećuje.
„Međutim, stvar je u tome da Sajam treba očuvati i naći mu neku namenu, koja se vrlo lako može pronaći. Treba da se sačuva prvo kao prostor gde mogu da se odvijaju kulturno-umetnički programi, sportski programi, nešto za poslovanje ili obrazovanje. Ovo se sve odnosi na hale. Sajam, kao ansambl, apsolutno je remek-delo koje nadilazi nacionalnu arhitektonsku vrednost, i treba ga očuvati i naći mu novu namenu“, dodaje Rašković.
Izvor: NIN
Foto: YouTube printscreen
