U Srbiji vesti o zatvaranju fabrika više nisu iznenađenje, ali radnici Kentaur Balkans u Vranju doživeli su šok kada su vraćeni sa kapije, saznajući da fabrike više nema. Ovaj slučaj je samo nastavak „crnog niza“ koji pogađa jug Srbije, ali i druge delove zemlje.
Bez najave i objašnjenja, danska kompanija Kentaur Balkans zatvorila je fabriku u Vranju, ostavljajući više od 270 radnika bez posla. Ekonomisti upozoravaju da ovo signalizira ozbiljan problem srpskog modela rasta, koji se i dalje oslanja na strane investicije u tradicionalne sektore.
Strane investicije u padu
Pad investicija dodatno otežava situaciju. Prema podacima, neto strane direktne investicije (SDI) u prvih osam meseci ove godine pale su za 54% u odnosu na isti period prošle godine – sa 3,2 milijarde evra na 1,49 milijardi.
Ekonomista Saša Đogović ističe da rastu troškovi rada i minimalna cena rada, što posebno pogađa radno intenzivne industrije poput prerađivačke.
„Jednostavno ne mogu da istrpe povećane troškove i sele proizvodne kapacitete u zemlje sa nižim troškovima“, objašnjava Đogović.
On dodaje da Srbija već neko vreme prolazi kroz proces dezinvestiranja, posebno u tekstilnoj, kožarskoj i obućarskoj industriji.
„Potrebna nam je jasna industrijska politika, fokusirana na visokotehnološke investicije koje donose veće zarade i izvoze proizvode veće vrednosti. Subvencije treba da budu selektivne, a ne generičke kao do sada“, naglašava Đogović.
Institucionalni ambijent ključan za investicije
Đogović ističe da Srbija mora da obezbedi stabilan i predvidiv poslovni ambijent, jednak za sve učesnike na tržištu.
„Domaći i strani investitori, uključujući i biznismene iz dijaspore, žele sigurno i transparentno okruženje. Ovako, sa političkim rizikom i privilegovanim igračima, investicije deluju odbijajuće“, upozorava on.
Jedan od primera problema je, kako dodaje, ad hoc regulativa poput plafoniranja marži i vanrednog povećanja minimalne cene rada, što dodatno destabilizuje tržište.
Perspektiva profesora Ljubodraga Savića
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da je broj fabrika koje odlaze još uvek mali u odnosu na ukupno stanje industrije u Srbiji.
„Povećana minimalna cena rada nije glavni razlog, već i kriza koja pogađa Evropu i matične fabrike stranih kompanija. Filijale u Srbiji zavise od njihovih matičnih kompanija“, objašnjava Savić.
On dodaje da investitori ne dolaze samo zbog jeftine radne snage.
„Srbija nudi i jeftin gas, struju, dobru infrastrukturu i subvencije – to je razlog zašto je ‘Eldorado’ za strane kompanije“, ističe Savić.
Subvencije kao nužno zlo
Subvencije, kako kaže, bile su nužna mera da se preokrene trend visoke nezaposlenosti.
„U početku su u Srbiju dolazili uglavnom montažeri kablova, ali sada se pojavljuju i kompanije sa višim tehnološkim nivoom. To treba da bude orijentacija Srbije, ali ne može se svuda postaviti visokotehnološka fabrika, naročito u regionima sa slabijom obrazovnom strukturom“, zaključuje Savić.
Za mnoge ljude sa juga Srbije, ovakve fabrike ipak obezbeđuju egzistenciju, čak i ako ne nude idealne uslove ili dugoročno rešenje.
Naslovnica
Foto: Shutterstock
