U društevnoj imovini načelno su svi bili ravnopravni vlasnici. U životu se to svelo na naviku da se svačije tretira kao – ničije. Poslovni modeli koji u velikoj meri zavise od zaposlenih, vratili su u život ideju radničkog suvlasništva, jer dobra plata više nije dovoljna, ali po nekom drugačijem receptu koji vlasničku strukturu ne širi previše. Samo na poslodavcu najvrednije saradnike i to kako bi ih motivisao da rade – baš kao za sebe.
Od pre dve godine, izmenama Zakona o privrednim društvima, i u Srbiji je propisana procedura kako sprovesti ESOP (Employee Stock Ownership Plan), i radnicima podeliti udele u kompanijama. U ovom trenutku, prema evidenciji Centralnog registra hartija od vrednosti, trenutno je pravo sticanja udela (PSU) aktivno u 15 kompanija.
Akcionarska društva su zaposlene i ranije nagrađivala akcijama. Društva sa ograničenom odgovornošću, međutim, nisu tako lako mogla da uključe radnike u vlasničke redove, navodi Aleksandra Bulatović za Forbes Srbija.
Beneficije na duži rok
Domaće zakonodavstvo sada zna za ESOP i vesting strukture, koje su zapravo vrsta ugovorenog plana beneficija zaposlenih. U „Vodiču za ESOP strukture u Republici Srbiji“, autora Milana Marinkovića, još stoji da se tako omogućava zaposlenima da steknu vlasništvo u kompaniji po beneficiranim uslovima i ostvare značajnu zaradu.
Radnicima, a najčešće je reč o menadžerima, koji su prošlli kroz ovaj proces nagrađivanja poznati su termini klif i vesting period. Prvi najčešće traje dve godine i zapravo je rok u kom radnik zna da će dobiti udeo, ali se još ništa ne deševa. Vesting period, često je reč o pet godina, vreme je tokom kog nagrađeni dobija deo po deo svog udela.
„Vesting period je period na koji se ugovara dinamika sticanja udela u firmi“, kaže Milan Marinković, partner u WM Equity Partners. „Zaposleni će, na primer, dobiti pet odsto firme u pet godina, a vesting je linearan. Nakon svake godine će dobijati po jedan odsto. Klif je, s druge strane, kao grejs period. Ukoliko zaposleni iz nekog razloga, koji ima veze sa njim i njegovom voljom, ode iz firme tokom te dve godine, ostaje bez udela.”
Poklon košta, ali vredi
Za firmu poklonjeni udeo nije jedini trošak. Na putu upisa kolege kao suvlasnika dosta je taksi i naknada. Iskustvo Vega IT je da je dodela udela koštala oko 4.000 evra po zaposlenom. Benefit je, međutim, poručuju, veći.
„Sigurnost koju ESOP daje je neprocenjiva”, uverena je Ivana Kappenmann iz firme Vega IT. „To nas košta, ali kada se isplaćuje prva dividenda i pogledate svoje partnere, tada vidite budućnost. Kod nas je klif period dve godine. Ne postoji triger. Može da se desi da partner sam odustane“.
Inspirisani upravo iskustvom Vega IT, i firma Flow Ninja je shvatila da bonusi više nisu dovoljan motiv da ključni saradnici daju svoj kreativni maksimum. Dva odsto ove firme najpre je dobio konsultant koga su tako uspeli da privuku iz veće IT kompanije. Isti udeo, dva odsto, sada odvajaju za direktora tehnologije, koji im je ključan za dalji rast.
“Trenutno smo četiri odsto firme podelili konsultantima i zaposlenima. Mislim da je to bio strateški jako dobar potez. Omogućio nam je da sa jedne strane dovedemo konsultanta koji je već direktor u IT firmi, a ona je znatno veća od naše, i da on investira dovoljno vremena i energije u nas i u naš rast na duže staze,” iskren je Uroš Mikić, osnivač, koji zaključuje: “Efekti su odlični.”
Ko porani plaća porez
Kompanija sama određuje koliki deo svog vlasništva je spremna da raspodeli. U slučaju većih, za udele radnika se opredeli najčešće do 30 odsto. Poslodavac određuje koliki udeo namenjuje određenom radniku. Kako se udeo dodeljuje postepeno, iz godine u godinu, kompanija formira više rezervisanih sopstvenih udela, odnosno emituje više finansijskih instrumenata sa različitim rokovima dospeća i datumima plaćanja.
Pravo na sticanje udela je jedan od načina da se zaposleni uključi u vlasništvo. To se može učiniti i na druge, neinstitucionalne načine, potpisivanjem ugovora. Taj put, međutim, ne mora da bude bez poreskog tereta. I u slučaju ESOP-a postoje tri slučaja u kojima se prihod od sticanja vlasničkog iz učešća smatra zaradom i oporezuje.
„Prvi je slučaj ukoliko zaposleni otuđi sopstvene akcije pre isteka dve godine od dana sticanja prava raspolaganja na tim sopstvenim akcijama. U kom slučaju će se takve sopstvene akcije smatrati oporezivom zaradom zaposlenog”, stoji u priručniku.
Drugi izuzetak je slučaj u kojem poslodavac ili povezano lice poslodavca otkupe od zaposlenog sopstvene akcije. U tom slučaju te sopstvene akcije smatraće se oporezivom zaradom zaposlenog.
Finalno, ukoliko zaposlenom prestane radni odnos kod poslodavca pre isteka dve godine od dana sticanja prava raspolaganja nad sopstvenim akcijama, osim u slučaju prestanka radnog odnosa nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, te sopstvene akcije smatraće se oporezivom zaradom zaposlenog.
Izvor: Forbes Srbija / Aleksandra Bulatović
Foto: YouTube printscreen
