Režimska borba protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta karakteriše se, kako kaže univerzitetski profesor Jovo Bakić, jednostavno imitacijom. Režim trenutno deluje dezorijentisano i neefikasno. To se ogleda u učestalim javnim nastupima koji često deluju konfuzno, pa čak i u vidno alkoholisanom stanju njegovog vođe. Samokontrola koja je nekada bila upitna, danas potpuno izostaje. Pokušavaju da kopiraju akcije studenata umesto da smisle sopstvene strategije. Istovremeno, ekonomska situacija je sve teža: plate kasne, budžetska sredstva su ograničena, a država i organizovani kriminal funkcionišu u simbiozi.
Profesor sociologije sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Jovo Bakić, ističe da je upravo njegov kritički stav prema vlasti, ali i nekonvencionalan nastup, učinio da bude prepoznatljiv među javnim ličnostima koje režim teško toleriše. Autor je termina poput “kuvanje govedine”, “dinstanje” i “nepomenik”, a često upozorava da će građani na kraju “režimlije juriti po ulicama”, a delove intervjua koji je dao za nedeljnik Vreme, prenosimo u sažetom obliku:
Protesti traju više od deset meseci. Možete li objasniti odakle je sve počelo?
– Problemi u društvu nisu novi; oni traju decenijama, još od uvođenja višestranačja. Poslednjih 13 godina politički sistem je generisao društvene bolesti. Građani su nakon 2012. bili zbunjeni i pali u apatiju. Tek kasnije su shvatili da se država preuzima kroz kriminal i da tragedije nisu slučajnost. Na čelu vlasti je autoritarna osoba koja sve želi da kontroliše – to je opasno za društvo. Primer je Nataša Vukšić, koja je zajedno s njim kršila zakon pri radovima na železnici, što je dovelo do tragedije u Novom Sadu. Ljudi su tada shvatili da se moraju sami boriti za svoje živote i društvo.
Zašto su studenti u prvom planu protesta?
– Studenti ulažu trud i znanje da završe fakultete, a vide da njihovo obrazovanje gubi vrednost dok drugi, uz stranačke veze, napreduju. Ta nepravda ih je pokrenula. Akademska zajednica i prosvetni radnici im se pridružuju. To je borba obrazovanja i nauke protiv nestručnosti i kriminala.
Gde smo danas sa studentskim i građanskim pokretom?
– Pokret je disciplinovan i uporan. Energija povremeno slabi, ali brzo se obnavlja zahvaljujući greškama režima. Građanski zborovi pomažu da se održi moral i motivacija. Režim je kompromitovan i svaka njegova “pobeda” deluje komično.
Režim pojačava represiju. Da li je to znak snage ili slabosti?
– To je slabost i panika. Kada vlast pribegava sili, jasno je da joj je ubeđivanje oslabilo. Propaganda je postala neuspešna. Režim je dezorijentisan i nesposoban da smisli originalne metode. Ekonomija je u problemu, plate su male, a veza režima i kriminala očigledna.
Propaganda naziva studente “ustašama” i “teroristima”. Može li to da deluje?
– Ne. Društvo je zrelo i nije lako proglasiti nekog Srbina “ustašom”. Propaganda je iscrpljena i neefikasna.
Kako Zapad reaguje na proteste i Vučićev režim?
– Nema drastičnih promena, ali se primećuju diskretni pomaci. Režim je nestabilan, represija se pojačava, što izaziva kontraefekat. Zapadni mediji i političari jasno vide autoritarizam, a pojedini poslanici prepoznaju ozbiljnu destabilizaciju u regionu.
Kakva je uloga studentske liste na izborima?
– Lista je faktički formirana. Minimalna programska načela su jasna. Važno je izaći u javnost sa imenima kandidata da bi mogli komunicirati sa građanima i međunarodnom javnošću. Propaganda će napadati, ali kandidati moraju biti spremni.
Da li je bolje imati jednu ili dve opozicione liste?
– Dve liste mogu biti efektivne – studentska i stranačka. To smanjuje mogućnost preleta poslanika i zloupotrebe sile. Ubedljiva pobeda otežava manipulaciju režimu.
Kako nova vlast treba da se ponaša nakon preuzimanja vlasti?
– Potrebna je stalna kontrola javnosti, nezavisni mediji i građani koji prate sve odluke. Borba protiv kriminala i korupcije zahteva koordinaciju ministarstava, specijalnih jedinica i finansijskih stručnjaka. Tranziciona pravda i mehanizmi lustracije su neophodni. Svedoci pokajnici mogu pomoći, ali ne smeju nastaviti sa starim poslovima.
Kako je situacija sa ekonomijom i rudnicima?
– Ekonomija je slaba, javni dug raste, a rudnici i resursi se zloupotrebljavaju za profit režima. Novi tim mora uvesti transparentnost, kontrolu poslovanja i odgovornost menadžmenta. Bez toga, zemlja ostaje u dugoročnom zastoju.
Šta je sa Kosovom i međunarodnim odnosima?
– Kosovo je i dalje komplikovano pitanje. Nova vlast mora pregovarati uz punu transparentnost i konsenzus građana. Međunarodni akteri biraju između kriminalizovanog režima i Srbije sa demokratskim institucijama. Ko podrži Srbiju, dobija pouzdanog partnera; ko podrži režim, rizikuje međunarodnu izolaciju.
Šta je najteže što nova vlast nasleđuje?
– Razrušene institucije, kriminal i korupcija. Borba zahteva koordinisane akcije, stalnu kontrolu i podršku građana. Tranziciona pravda i lustracija su deo rešenja, ali put je težak i rizičan.
Koja je ključna poruka građanima?
– Građani moraju pratiti vlast i zahtevati odgovornost. Problem nije samo u partijama na vlasti, već i u tome što su kontrole decenijama izostajale. Ako ne bude razvijena građanska svest, društvo može ponovo skliznuti u nepravdu.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
