26. januar 2024.
Ministarka za evrointergracije, Tanja Miščević, navodi za Nedeljnik da je za nas 2030. godina ciljana, a ne obećana. I kaže da nijednog momenta ne bi rekla da je ovo izgubljena dekada za približavanje Srbije institucionalnim strukturama EU.
Pregovori o pristupanju Republike Srbije sa Evropskom unijom formalno su otvoreni Međuvladinom konferencijom 21. januara 2014. godine u Briselu. Od tada Srbija je otvorila 22 poglavlja, ali je zatvorila samo dva poglavlja. Miščević smatra da to nije dovoljno i da je za 10 godina, ako pravimo paralelu sa ranijim talasima proširenja, uveliko trebalo da se nalazimo na samom kraju procesa pregovora.
“Ali isto tako, kada ocenjujemo dekadu naših pregovora”, navodi Tanja Miščević, “moramo uzeti u obzir da je i sadržina i organizacija pregovora u velikoj meri izmenjena (primarnost vladavine prava, a u našem slučaju i praćenje dijaloga o normalizaciji sa Prištinom). Takođe, prethodni veliki talas proširenja doneo je značajne novine i usklađivanja u unutrašnje delovanje EU, a da su ekonomska kriza iz 2008, pandemija iz 2020. i naravno, najnoviji bezbednosni izazovi (najpre rat u Ukrajini, a zatim i kriza na Bliskom istoku) u fokus svih politika EU, pa i proširenja, stavili čitav politički i geostrateški kontekst.”
Nedavno je preminuo Žak Delor, čuveni predsednik Evropske komisije, koji je 1991. imao još čuveniju ponudu za Jugoslaviju o hitnom ulasku u Evropsku uniju, i to kao 13. zemlje članice. Trideset godina kasnije vidimo posledicu te odluke i uveliko se analizira kakve će posledice biti ukoliko se ponovo ostavi tzv. meki trbuh Balkana, posebno u kontekstu svega ovoga što se dešava u Ukrajini.
Tanja Miščević smatra da postoji “urbana legenda” da je bivšoj SFRJ nuđeno brzo članstvo. Ona navodi da je Jugoslaviji nuđeno je brzo zaključenje sporazuma o pridruživanju, ili ako koristimo termine iz našeg vremena, nuđena joj je ubrzana integracija.
“Propuštena prilika u tom momentu, postignuta je tek krajem prve decenije XXI veka, i mi sada moramo sve ubrzati da probamo da novu priliku, koja je nažalost otvorena ratom u Ukrajini, iskoristimo na najbolji način”, kaže Tanja Miščević. “Situacija za nas je sada ipak mnogo drugačija: imamo iskustvo procesa pristupanja i sprovođenja sporazuma o pridruživanju, imamo administrativni aparat koji dobro poznaje pravo i pravila EU, nadam se da će sa novom vladom i novim sastavom parlamenta tema evropskih integracija Srbije imati i novi zamajac, postati osnova za dogovor o pravcima našeg razvoja. I to je zapravo najvažnije – nije pristupanje EU samo po sebi cilj, već i instrument promene, reforme, izgradnje institucija i dijaloga u društvu.”
Miščević zaključuje da EU treba Srbiji kao prostor demokratskog i ekonomski razvijenog, a sigurnog okruženja, kao pomoć za dostizanje standarda i vrednosti. A takođe smatra da EU treba Srbiju jer je sastavni deo evropskog kontinenta, ima ozbiljne potencijale za rast i razvoj i same EU, i može da doprinese stabilnosti Unije.
Izvor: Nedeljnik
