Pre 80 godina završio se Drugi svetski rat. Od tada su se SAD brinule za bezbednost, najpre zapadnog dela Evrope, a kasnije i istoka. Ali Donald Tramp dovodi tu zaštitu u pitanje.
Drugi svetski rat, koji je započeo 1. Septembra 1939. nemačkom invazijom na Poljsku, završio je u Evropi 8. maja 1945. – u Aziji je trajao još nekoliko meseci do kapitulacije Japana. Adolf Hitler počinio je samoubistvo nekoliko dana ranije u „Vođinom bunkeru“ u Berlinu.
Bilans rata bacio je senku na sve dotadašnje užase: oko 60 miliona mrtvih širom sveta, šest miliona Jevreja koje su ubili nacisti, veliki delovi Evrope razoreni, milioni ljudi nestali ili proterani.
S padom nacionalsocijalističke Nemačke 1945. nastao je novi, bipolarni poredak u Europi i šire, koji je potrajao više od 40 godina. Tokom rata su zapadni saveznici – SAD, Velika Britanija i Francuska – još sarađivali sa Sovjetskim Savezom kako bi zajednički izvojevali pobedu. No, već uoči kraja rata pojavile su se napetosti: zapadne sile zastupale su demokratiju, težile su slobodnom savezu s poraženim državama, dok je Sovjetski Savez svim zemljama koje je zauzeo tokom svog vojnog napredovanja nametnuo komunistički režim.
Godine 1947. američki predsednik Hari Truman objavio je ono što je kasnije nazvano Trumanovom doktrinom. Reč je, govorio je, o tome da Sjedinjene Države treba da „pomažu slobodnim narodima koji se odupiru pokušajima potčinjavanja naoružanim manjinama ili spoljnom pritisku“. Cilj je bio da se zaustavi ekspanzija Sovjetskog Saveza. Evropa je podeljena na sovjetski istok i američki zapad.
Na američku zaštitu moglo se računati
Nemačka je postala žarište tog sukoba: granica je uskoro presecala zemlju i sam Berlin. Bio je to početak Hladnog rata. Uzajamno odvraćanje dvaju nuklearnih vojnih blokova – NATO-a sa američkim liderstvom i Varšavskog pakta pod sovjetskom dominacijom – sprečilo je otvoreni rat. Ipak, svet se više puta nalazio na ivici atomskog rata.
