Pre 11 godina potpisan je Briselski sporazum, a nekoliko stotina razočaranih Srba dočekalo je Aleksandra Vučića u Severnoj Mitrovici povicima “ustaša, ustaša” i “izdaja, izdaja”, a pokojni vladika Amfilohije Radović organizovao je u Beogradu moleban za upokojenje Vlade Republike Srbije.
Na današnji dan 2013, bivši srpski i kosovski premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači su, uz posredovanje predstavnice EU Ketrin Ešton, parafirali Briselski sporazum koji se sastoji od 15 tačaka od kojih se šest odnose na formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).
„To su i jedine tačke koje još nisu ispunjene, premda, uprkos dobroj integraciji, potom je i deo ostalih praktično izumro izlaskom Srba sa Severa iz kosovskih instiucija u novembru pretprošle godine“, pišu kosovski mediji.
Oko teksta sporazuma, koji je formalno nazvan „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ pregovaralo se šest meseci pre nego što su na dokument stavljena tri potpisa.
Briselski sporazum trebalo je da označi početak suživota dva naroda i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Međutim, već 11 godina čeka se implementacija ključnog dela sporazuma – formiranje ZSO.
Tehnički dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje Evrospke unije (EU ) započet je u martu 2011. u sklopu kog se razgovaralo o civilnim i katastarskim registrima, slobodi kretanja…
Politički dijalog započeo je 2012, a kulminirao je 19. aprila 2013, tzv. Briselskim sporazumom, iz kog su se potom razvile desetine tehničkih sporazuma i podsporazuma.
„Beograd i Priština su tokom godina negovali oprečna tumačenja onoga što su se dogovorili. Za to vreme, javnost na obe strane je nepodeljeno komentarisala da je jedna od glavnih karakterstika briselskog procesa netransparentnost“, navode mediji.
Briselski sporazum je u Skupštini Kosova usvojen kao međunarodni sporazum, dok je Srbija zaobišla ratifikaciju, jer je Briselski sporazum „prihvaćen“ odlukom Vlade Srbije.
„Upravo to što nije ratifikovan, otvorilo je u delu srpske javnosti, posebno kod onih koji se protive ovakvom dogovoru, osporavanje njegovog ustavnog karaktera, kao i međunarodnog, premda za ovo potonje, oni koji osporavaju navode i druge razloge, poput statusa Kosova kao nepriznate/osporavane države, načina potpisivanja dokumenta, itd“, pišu kosovski mediji.
S druge strane, Ustavni sud Srbije proglasio se nenadležnim, odnosno odbacio je zahtev za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma, uz obrazloženje da je reč o političkom, a ne o pravnom pitanju.
U Prištini se pitanje (ne)ustavnosti sporazuma ticalo samo tačaka o formiranju ZSO, odnosno posebnog tehničkog sporazuma o formiranju Asocijacije sa srpskom većinom kako se to na Kosovu naziva.
Ustavni sud Kosova je 23. decembra 2015. doneo odluku u kojoj je naglašeno da sporazum o Zajednici srpskih opština „nije u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova“.
Ni danas, 11 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština nije formirana.
S druge strane, sprovedene su sve tačke koje se odnose na integraciju Srba u kosovske institucije.
„Međutim, početkom novembra pretprošle godine upravo te tačke su praktično dobrim delom ‘pale u vodu’, jer su Srbi sa Severa napustili sve kosovske institucije. Posledice ovog postupka osećaju se i dalje“, navode mediji.
U međuvremenu, kosovska vlada je postigla značajne uspehe na spoljnopolitičkom planu, nedostaje im još jedan korak za članstvo u Savetu Evrope.
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatio francusko-nemački plan i Ohridski aneks u kojima se ističe da se Beograd neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Izvor: Beta
Foto: YouTube printscreen
