Od svih manastira na Fruškoj gori, Savinac je svakako najmisteriozniji manastir. Za početak, niko zapravo danas sa sigurnošću ne zna gde se on nalazio. Ostaci hrama u Starim Ledincima, na severnoj strani Fruške gore, samo su jedna od mogućih lokacija koju, kao najverovatniju, navodi najveći broj istoričara i koju je, kao takvu, prihvatila i crkva.
U vekovima za nama, tajnovitost je ovu drevnu svetinju obavila poput plašta, pa o njoj danas, mnogo više od istorijskih činjenica, svedoče mitovi i legende kraja.
A one pričaju jednu posebnu priču…
Najmisteriozniji manastir
Ne zna se ni ko je ni kada podigao ovaj manastir. Pretpostavlja se da potiče s kraja 13. veka, a da je kula po kojoj su ostaci danas najprepoznatljiviji, dodata kasnije. Njegovo postojanje zabeleženo je samo jednom, u turskim popisima s kraja 16. veka, pa se veruje da je bogomolja zapustela i potom porušena u nekoj od najezdi Turaka.
Tako makar priča kaže…
Da li je Savinac uopšte Savin manastir?
Ne zna se mnogo ni o tome kome je ova drevna bogomolja bila posvećena. Iako je crkva usvojila pretpostavku da je reč o Svetom Savi, jer je njegov kult na Fruškoj gori bio veoma razvijen, postoje teorije i da je u prošlosti ovaj hram imao drugog zaštitnika – Svetog Đorđa, Svetog Prokopija ili čak Svetog Simeona Mirotočivog.
Meštani pak mesto najčešće zovu Ledinačka kula, po visokom zvoniku koji dominira prostorom i može se videti skoro sa bilo koje tačke u okolini.
Mnoga pitanja i dalje bez odgovora
Od 1997. godine Savinac ima status kulturnog dobra od velikog značaja, a obavljena je i konzervacija i ispitivanje lokaliteta. Ipak, mnoga pitanja i dalje su bez odgovora.
Ostaci crkve samo su delimično istraženi. Iskopavanja u unutrašnjosti nisu vršena, pa se ne zna da li je i koliko građevina ukopana u zemlju i kolika je njena stvarna visina. U neposrednoj blizini manastira otkriveno je nekoliko grobova za koje se veruje da su pripadali monasima koji su ovde nekada živeli, ali kako u njima nije pronađeno ništa više, ovaj nalaz nije mogao da pruži bilo kakve dodatne informacije o prošlosti mesta.
Ipak, zna se da je crkva u nekom periodu u prošlosti bila živopisana. Stariji meštani i danas se sećaju da su sredinom 20. veka, u prvim godinama nakon Drugog svetskog rata, ovde još uvek bili vidljivi tragovi fresaka Svetog Đorđa na spoljnom zidu tornja, iznad ulaznih vrata, i Svetog Simeona Mirotočivog na unutrašnjem južnom zidu. Od njih, nažalost, sada nije ostalo ništa.
Izvor: Istorijski zabavnik
Foto: YouTube printscreen
