Prvi toples kostim dizajniran je u Austriji 1964. godine, a već 1966. njujorški restorani uveli su „toples” žensku poslugu, zbog muške fascinascije ženskim grudima. Ipak, posle tri dana gradonačelnik Njujorka zabranio je takav način serviranja.
Džon Stajnbek (1902–1968), romansijer i nobelovac, svojevremeno je pisao: „Kad bi se na Zemlji našao posetilac sa neke druge planete i rasuđivao po onome što najviše privlači muškarce, tvrdio bi da je centar iz kog nastaje život smešten u ženskim sisama.” I zaista, muška opsednutost ženskim grudima bezgranična je.
Oblik i veličina dojke nisu u vezi sa majčinskom ulogom, već su seksualni signali – i vizuelni i taktilni. Čak s velikog rastojanja lako se prepoznaje silueta zrele žene, a iz blizine dojka je i vizuelni indikator starosti njene vlasnice.
Signalizaciju dojke osporavaju feministkinje, ne priznajući da su grudi i neki drugi delovi tela žene stvoreni da bi privukli muškarca zbog seksa. Mit o ženskim grudima, ali sasvim druge vrste, mnogo im više odgovara, a odnosi se na nekadašnje žene-ratnice, poznate kao Amazonke. Nije sigurno da su ikada postojale, ali sudeći po starim spisima, bile su okrutne, živele su bez muškaraca, napadajući okolne narode otrovnim strelama. Da bi preciznije gađale, uklanjale su desnu dojku svim devojčicama pre puberteta. Naziv „Amazon” u bukvalnom prevodu znači „bez grudi” (a-mazos).
Prva pojava dekoltea
Hemisferični oblik grudi žene oduvek je budio interes muškog sveta i seksualno ga uzbuđivao iako ima psihoanalitičara koji tvrde da je muški interes za ženske grudi regresivnog i infantilnog karaktera, jer ga vraća u najranije detinjstvo. Što se tiče ženki primata, one ne koriste grudi kao seksualni signal, jer idući četvoronoške prikazuju svoj zadnji anogenitalni predeo koji u toku seksualnog uzbuđenja nabubri i postaje ružičast, stimulišući i uzbuđujući mužjake. Najniži deo trupa žene čine dve hemisferične tvorevine koje formiraju zadnjicu, a ona oblikom i onim što krije šalje jaku seksualnu poruku.
Međutim, u uspravnom položaju tela, zadnjica nije u prvom planu i ne vidi se dovoljno dobro, za razliku od ženskih grudi koje se jasno vide, osim kad je žena posmatraču okrenuta leđima. Važnost grudi kao seksualnog signala dovela je tokom evolucije do njihovog uvećanja koje prerasta potrebe majčinske funkcije. U suštini, dve hemisferične dojke priljubljene jedna uz drugu, podsećaju na najniži deo leđa. Moris Dezmond, evolucioni zoolog i sjajan pisac, misli da su grudi postale velike i upadljive samo da bi skrenule interes muškarca na prednji deo ženskog tela i opredelile ih za seksualno parenje licem u lice. Moris kaže da muškarce jako privlače velike i nagore okrenute bradavice, zbog toga što se taj prizor pojavljuje u toku seksualnog uzbuđenja (Desmond, „The Human Sexes”, Network Books London, 1997). Da li su se grudi razvile da bi se partneri u oči gledali za vreme seksualne predigre i samog čina i da bi bilo nežnog šaputanja na jastuku? Da, naravno, jer, kad se sve odvija otpozadi, žena stalno okreće glavu kako bi, pored ostalog, videla i kakvo je raspoloženje na licu muškarca.
Kada su ženske grudi već privukle muškog partnera i kad se tela počnu dodirivati, u uvodnim sekvencama odigravaju se razne vrste oralnih i manuelnih stimulacija grudi. To, naravno, izaziva sve veće i veće uzbuđenje, uglavnom muškarca, a manje žena, verovatno zato što veliki broj žlezda oko bradavica dojki, po svoj prilici, luči feromone, koji odlaze u muške noseve. Apokrine žlezde iz oreola bradavice iste su kao i one u pazuhu i na Venerinom brežuljku, a i feromoni su istog kvaliteta.
Ženski dekoltei pojavili su se za vreme renesanse, kad su žene visokog roda iznajmljivale dojilje i prepuštale im svoje bebe. Imati svoju dojilju značilo je imati odličan socijalni status. Bio je to važan simbol. Portreti elite iz tog doba pokazuju žene okruglih i nabubrelih grudi, za razliku od seljanki, čije sise vise. Žene iz gornje klase potiskivale su korzetima grudi nagore, dok je donji deo korzeta bio čvrsto „ušniran”, čineći struk veoma uskim.
U Veneciji, u 15. veku, za prostitutke je bilo obavezno prikazivanje dojki pre nego što krenu na posao. Taj zakon donet je u Veneciji u vreme raširene homoseksualnosti, te su muške prostitutke oblačile ženske haljine ne bi li privukle pažnju mladih muškaraca koji su tražili za sebe partnere. U nameri da spreče sodomiju, koja je bila kažnjiva smrću, vlasti u Veneciji tražile su od svih ženskih prostitutki da pokažu dojke. Kad bi napuštale svoje domove, morale su prelaziti preko mosta na kome su se skidale do pojasa kako bi inspektori mogli obaviti pregled. Taj most postao je zbog toga vrlo poznat pa se i danas zove „Ponte delle tette” ili „Most sisa”.
Fascinacija ženskim grudima
U vremenu od 1940. do 1970. dojenje beba postalo je u SAD i Evropi znatno ređe, jer su se u bočicama pojavile zamene za majčino mleko. Istovremeno, obnovljeno je interesovanje za grudi u erotičkom smislu. Starije generacije mogu nam pričati o filmskim boginjama neobično velikih grudi – Merilin Monro, Brižit Bardo, Đini Lolobriđidi i Džejn Mensfild.
Prvi toples kostim dizajniran je u Austriji 1964. godine, a već 1966. njujorški restorani uveli su „toples” žensku poslugu, baš zbog muške fascinacije grudima. Ipak, posle tri dana gradonačelnik Njujorka zabranio je takav način serviranja. Godine 1969. Ronald Regan preduzeo je slične mere u Kaliforniji. Međutim, početkom 1970. nestalo je otpora prema toplesu, mada danas postoje nepisana pravila koja govore o vremenu, okolnostima i načinu toples performansa.
Velike grudi postale su sedamdesetih godina i muški i ženski ideal. Kad je omogućena hirurška, permanentna izmena izgleda grudi, počelo se sa besomučnom implantacijom silikata tako da već danas u svetu ima više desetina miliona žena sa implantatima i preoblikovanim grudima.
Ovako ogroman broj kozmetičkih hirurških intervencija otkriva duboko usađenu potrebu mnogih žena za slanjem seksualnih signala muškarcima u okolini, ali i mušku spremnost za njihov prijem.
Izvor: Kulturni dodatak – Politika / Autor: Momčilo B. Đorđević
Foto: Pablo Pikaso – Majčinstvo, 1905
