Tri meseca nakon što je najavljena legalizacija „za 100 evra“, a treća takva u poslednjih 13 godina, građani se ponovo suočavaju sa nedoumicama oko toga šta tačno znači novi model navodne legalizacije. Posle skupštinske rasprave usvojen je Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine, ali i dalje postoji veliko neslaganje oko toga da li je ovo legalizacija ili samo evidentiranje objekata – registracija zatečenog stanja.
Iako je država pokrenula platformu „Svoj na svome“, pripremila video uputstva i otvorila više od hiljadu punktova u opštinama i poštama širom Srbije, mnogi i dalje ne razumeju suštinu: novi zakon ne proverava objekat ni po urbanističkim pravilima ni po tehničkim normama. Upisuje se samo ono što postoji, bez garancije da je izgrađeno u skladu sa propisima, što se ne može nazivati legalizacijom. Zbog toga advokati upozoravaju da će zgrade ostati „neusklađene“, pa će svaki budući rad i dalje morati da prolazi kroz klasičnu proceduru urbanizma.
Građani su posebno zbunjeni šta se događa sa starim predmetima koji traju 10, 15 ili 20 godina. Mnogi su uredno gradili, ali zbog problema u katastru nisu mogli da završe upis. Sada im preti nova nejednakost: oni koji su radili po propisu opet su u nepovoljnom položaju, dok se investitorima koji su podizali objekte bez dozvola — često bliskim vladajućem režimu — širom otvaraju vrata da ozakone sve što su već izgradili.
Legalizacija počela u četiri ujutru
Digitalna platforma za prijave otvorena je 8.12.2025. u četiri sata ujutru, i od tada se nelegalni objekti mogu prijaviti elektronski, u opštinama ili na šalterima Pošte Srbije. Procene govore o oko pet miliona objekata koji nemaju odgovarajuću dokumentaciju, a rok za prijavu je ograničen na dva meseca.
Za podnošenje zahteva dovoljno je imati broj lične karte i bilo kakav dokaz o vlasništvu — ugovor, ostavinsko rešenje, presudu ili poklon. Potreban je i broj parcele ili osnovne informacije o objektu, uz izjavu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su podaci tačni. Zanimljivo je da je moguće prijaviti i objekat podignut na tuđem zemljištu — što će sasvim sigurno proizvesti nove imovinske sporove i probleme u budućnosti.
Naknade za legalizaciju kreću se od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od lokacije. Socijalno ugroženi, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje ili više dece oslobođeni su plaćanja.
Legalizacija elektronskom dokumentacijom
Iako se građanima poručuje da „ne treba ništa posebno“, pravnici naglašavaju da je sve to u suprotnosti sa zakonima Republike Srbije. Naime, kod onlajn zahteva sva dokumenta moraju biti dostavljena kao validni elektronski dokumenti, što znači da svaki papir mora biti overen kvalifikovanim elektronskim potpisom izdavača ili javnog beležnika. Običan sken nije dovoljan, jer se po zakonu takav dokument ne smatra ispravnim u upravnom postupku.
Posebno je važno pitanje kvadrature objekta. Satelitski snimak može da pokaže okvirne gabarite, ali ne i tačnu površinu, pa RGZ neće moći da upiše kvadraturu bez elaborata geodetskih radova. Zbog toga stručnjaci savetuju da se elaborat mora dostavljati, čak i kada nije obavezan. A trenutno imamo situaciju da će se kvadratura objekata upisivati na osnovu orjentacionih informacija.
Ko najviše dobija?
Prema procenama, država očekuje oko 480 miliona evra od naknada i još oko 4,2 milijarde dinara godišnje od poreza na novoupisane objekte. U javnosti se najčešće ne spominje da će svi evidentirani objekti biti oporezovani. Kako se iz budžeta finansiraju veliki projekti poput EXPO-a i Nacionalnog stadiona, jasno je da legalizacija predstavlja značajan izvor prihoda za punjenje javnih kasa, a na prorežimskim medijima se koristi kao alat za političku kampanju.
Sa druge strane vlasnici objekata ne dobijaju ništa posebno. Zapravo dobijaju samo upis prava svojine — bez garancija da je objekat bezbedan, ispravan ili usklađen sa regulativom. Objekti u zaštićenim područjima neće biti ozakonjeni, a oni koji budu izgrađeni ubuduće bez dozvole biće uklanjani. Često se u prorežimskim medijima navodi da će građani moći da otuđe registrovani objekat, a što su mogli i do sada.
Stanovi u stambenim zgradama
Za stanove u zgradama koje nisu legalizovane važi pravilo: posebni deo može biti ozakonjen tek kada se ozakoni cela zgrada. Vlasnici stanova sami mogu podneti prijavu za legalizaciju zgrade, ali se savetuje oprez — naročito ako investitor ima dugove, jer se poverioci mogu naplatiti prodajom stanova u zgradi dužnika. Pravnici preporučuju registraciju na portalu eUprave, jer elektronski sandučić omogućava da sva obaveštenja budu uredno dostavljena i da se izbegnu eventualni propusti u postupku najnovijeg evidentiranja objekata.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
