26. januar 2024.
Inflacija u evrozoni nije doduše više 10,6 odsto kao pre nešto više od godinu dana, ali se i dalje drži. U decembru je u Nemačkoj bila 3,2 procenta i tek što su se neki – naročito oni na berzi – ponadali da će se sve vratiti u normalu, inflacija je opet skočila na 3,7 odsto.
Deutche Welle navodi da je još gore u nekim drugim zemljama evrozone: u Slovačkoj 6,6, Austriji 5,7, Hrvatskoj 5,4, Francuskoj 4,1 odsto…U Grčkoj ili Španiji takođe su se nadali da su obuzdali poskupljenja, ali nisu. Slično je i van Evropske unije, u SAD ili Velikoj Britaniji.
Iako se može reći da je prošao prvi udarac nakon poremećaja na tržištu energentima zbog ruskog napada na Ukrajinu, ipak se stalno potvrđuje da je globalna privreda izuzetno osetljiva biljka. Napadi Huta i opasnost plovidbe po Crvenom moru primorala je brodove da se okrenu na 3.000 milja dugu plovidbu oko juga Afrike. A to košta. Pritom bi, da bi se održao isti ritam saobraćaja, bilo potrebno oko sto novih kontejnerskih brodova – kojih nema. Ponuda je, dakle, manja, a cene naravno – rastu.
Dva odsto je nekakav razumni kompromis, uverena je i predsednica ECB Kristin Lagard: „Na pravom smo putu ka našem cilju, inflaciji od 2 odsto“, izjavila je nedavno u Davosu. Pa onda priznala: „Ali, još nismo dostigli taj cilj.“
Zato niko ne veruje da će na prvoj sednici Saveta ECB u ovoj godini doći do nekih većih promena, dakle ni u eskontnoj stopi koja je trenutno čak 4,5 procenata. Lagard ne veruje da će biti bolje pre leta, a predsednik austrijske centralne banke Robert Holcman sumnja da će to uopšte biti ove godine i kaže: „Borba protiv inflacije je isto što i trčanje maratona. Poslednji metri su najteži.“
