Pre samo četiri godine sajt Nomad list, jedna od najpoznatijih internet lokacija za ocenjivanje destinacija za digitalne nomade rangirala je Beograd na sedmo mesto u Evropi, posle Lisabona, Berlina, Budimpešte, Kijeva, Praga i Sofije.
Ipak, od tada je došlo do velikih promena, pa je tako Beograd pao na ovoj listi i trenutno je na 142. poziciji.
I u samom vrhu sada su primetne promene pa su među prvim nomad gradovima sada tajlandski Bangkok i Čiang Maj, zatim Meksiko siti, Atina, Barselona, Seul, Valensija, Porto.
Zbog velikog interesovanja i broja digitalnih nomada koji su došli tokom 2020. godine, Digitalna Srbija podržala je inicijativu da se pokrene platforma Belgradegets.digital koja bi se obraćala ovoj ciljnoj grupi, ali i široj zajednici internacionalnih profesionalaca koji dolaze iz sfere digitalne i kreativne ekonomiije kako bi promovisala specifične pogodnosti i uslove za boravak i rad u Srbiji.
Promena trendova za digitalne nomade
„Skener“ je pokazao tada da je prosečan digitalni nomad koji posećuje Srbiju tridesetčetvorogodišnjak iz Severne Amerike i da putuje sam.
Privlačio ih je veliki broj coworking prostora, ali i barovi i kafići iz kojih može da se radi, kao i drugi prostori pogodni za zajednički rad.
Beograd je tada pozicioniran kao jedno od omiljenih mesta jer ima atmosferu i karakteristike svetske metropole, a pri tome je jedna od najpristupačnijih evropskih prestonica što se cena tiče.
Forbes Srbija istraživao je koji su razlozi da Srbija više nije tako visoko na ovoj listi i ima li digitalnih nomada u Srbiji sada u tako velikom broju kao ranije, kao i koliko se kod nas zadržavaju.
Nana Radenković, predstavnica Belgradegets.digital, kaže da su digitalni nomadi i dalje zainteresovani za ove krajeve, ali uglavnom dolaze iz EU, dok su ranije dolazili i iz udaljenijih krajeva sveta.
„Čini se i da se sada odlučuju za duži ostanak, dok su ranije brže menjali lokacije“, navodi naša sagovornica.
Radenković kaže da su na promene uticali kriza u IT industriji, završetak pandemije i smanjenje broja kompanija koje pružaju opciju rada na daljinu.
Takođe, primetan je i porast broja stranaca koji se odlučuju, iz različitih razloga, da na duže ostanu ovde, registruju svoje firme i kreiraju timove u Srbiji.
Uslovi u Srbiji za digitalne nomade
Kada je reč o tome zbog čega se digitalni nomadi inače opredeljuju za Srbiju, naša sagovornica navodi da je vrlo često naša zemlja privlačna zbog razvijene infrastrukture za rad, kao što je veliki broj coworking prostora, kvalitetnog interneta ili bogate ponude kada je reč o noćnom životu i hrani.
Takođe, visoko poznavanje i upotreba engleskog jezika ume da bude dodatni plus. Popularnost neke zemlje u datom trenutnku može da bude povezana sa klimatsko-sezonskim aspektima, ali i sa strategijom komunikacije neke zemlje ka digitalnim nomadima, koje često mogu da podrazumevaju specifične pogodnosti za ove „turiste“, kaže sagovornica.
„U obzir uzimaju faktore kao što su niski troškovi života, a takođe i kultura, klima, stanje građanskih sloboda, prevoz, jezik, kvalitet vazduha, kao i to koliko vremena treba da se stigne do nekog mesta koje ih zanima da obiđu ili im je važno za rad“, dodaje.
Stanica na putu ka Portugaliji i Španiji
Ivan Brkljač iz Mokrin house coworking i coliving prostora smatra da smo vrlo interesantna zemlja za digitalne nomade jer imamo dobar odnos cene i kvaliteta.
„Do sada je dobar deo digitalnih nomada dolazio iz zemalja Zapadne Evrope, a nekima je Srbija šengen pauza odakle idu dalje u Portugaliju ili Španiju. Pređašnji trendovi su bili takvi da dolaze u periodima od marta do oktobra i to su uglavnom mladi ljudi od 25 do 40 godina“, navodi neke od primera. U proseku, u ovom objektu u Mokrinu oni ostaju oko 17 dana.
Primećuje da se veliki broj onih koji spadaju u digitalne nomade iznenadi kada vide da u Srbiji ljudi dobro govore engleski jezik pa im i to što nema jezičke barijere odgovora, kao i pristup internetu i različitim sadržajima, radionicama, predstavama, koncertima…
„Zatim im je značajno što mogu da se povezuju sa ljudima iz svoje branše i učestvuju na događajima koji su važni za njihovu industriju“, dodaje Brkljač.
Takođe, važna stavka im je i sigurnost, koju u našoj zemlji ocenjuju visokom.
Brkljač ističe da i ovaj segment deli sudbinu celokupne industrije putovanja tokom i nakon korone pa su i digitalni nomadi manje putovali.
Neprijatno iznenađeni pušenjem u zatvorenom i zagađenjem vazduha
Na pitanje zašto je konkretno Srbija na nomad listi rangirana znatno niže nego pre četiri godine, Brkljač objašnjava da je to promenjivo i da ima veze i sa intenzitetom koliko njih se javi i proceni neku lokaciju pa se tako može desiti da u septembru opet budemo među prvih 20 mesta.
Ukazuje i da postoje razlozi zašto ih u ovom periodu godine nema u tako velikom broju:
„Mnogo ih je više u maju ili septembru, retko ko će u julu i avgustu doći na vreo beogradski beton i na ove temperature već će izabrati neku zemlju koja ima more, na primer“, kaže.
Ukazuje i na neke od detalja kojima su nomadi tokom boravka u našoj zemlji bili neprijatno iznenađeni poput recimo zagađenja vazduha, ali i pušenjem u zatvorenom prostoru.
„Pušenje u zatvorenom prostoru veliki je problem i mnogi od njih su bili iznenađeni kada su to videli kod nas u lokalima“, kaže Brljkač i dodaje da se desilo i da je jedna kompanija posredstvom koje su dolazili u Srbiju obustavila dovođenje u Srbiju upravo zbog toga.
Bilo je i sporadičnih slučajeva da su iznenađeni percepcijom o LGBT populaciji.
Na Nomad listi lošije je ocenjen i odnos prema ženskoj populaciji, kao i visoke temperature, dok su ostale stavke koje su im važne poput noćnog života, brzine protoka interneta koji im je potreban za rad ili ljubaznošću stanovništa zadovoljni, zatim i mogućnošću da se kroz grad ide peške, startap scenom…
Zakonski propisi za digitalne nomade
Inače, trenutno naši zakoni digitalne nomade ne razlikuju od turista pa im je i boravak ograničen do 90 dana.
Novi Zakon o strancima koji je usvojen prošle godine predvideo je da se pravilnikom bliže odrede uslovi za boravak digitalnih nomada, kako bi mogli da ostanu duže.
„Ukoliko podnesu zahtev za privremeni boravak putem priznavanja visokoškolske diplome i on bude odobren, boravak može važiti i duže“, kaže Brkljač.
Hrvatska se recimo u poslednje vreme pozicionirala kao jedna od vodećih destinacija za nomade, a prva je u okruženju uvela vize za digitalne nomade kako bi im još više olakšala dolazak i pojednostavila boravak.
Kada je reč o tome koliko njihovim dolaskom dobijamo, sagovornik Forbes Srbija navodi da su ranije analize pokazale da prosečni digitalni nomad na mesečnom nivou troši oko 1.200 dolara, što je značajno više od prosečnog građanina Republike Srbije, a manje od turista budući da je koncept i način na koji funkcionišu za to vreme drugačiji od turističkog.
Adut Srbije je vrednost u odnosu na cenu
Sličan objekat za digitalne nomade proteklih godina osmišljen je i na Divčibarama – Maglian kampus coworking i coliving prostor. Direktor kampusa Vuk Marković kaže da se u poslednje vreme zbog krize u IT beleže drugačiji trendovi pa oni manje dolaze pojedinačno u sopstvenoj režiji, a češće organizovano, u okviru firme.
„Pretežno su do sada gosti dolazili iz Amerike i svakako se primećuje trend rasta poseta u ovom segmentu. Ipak, većinu naših gostiju iz inostranstva čine IT kompanije koje koriste naš prostor za godišnja poslovna okupljanja“, navodi.
To praktično ukazuje da nije reč o tipičnim digitalnim nomadima već kompanije koje imaju zaposlene širom sveta i nalaze se na različitim lokacijama nekoliko puta godišnje kako bi organizovali tu radnu nedelju uz tim bilding aktivnosti.
Vuk ističe da je na svetskom tržištu velika konkurencija u ovom segmentu.
„Glavni adut Srbije je vrednost u odnosu na cenu. Povratna informacija je da se kvalitet koji mi pružamo ne može naći u Evropi čak i za mnogo veću cenu“, dodaje.
On kaže da dužina boravka najviše zavisi od svrhe posete tako da digitalni nomadi konkretno ostaju u proseku dve sedmice.
Inače, procene stručnjaka su da će u svetu do 2035. godine čak milijardu ljudi raditi poslove koji neće biti vezani za kancelarije, a značajan deo takvih poslova obavljaju digitalni nomadi koji praktično mogu da rade sa bilo koje tačke u svetu.
Ovaj „posao iz snova“ kako mnogi doživljavaju podrazumeva i da biraju odakle će raditi, a uglavnom je reč o stručnjacima u IT industriji, odnosno preduzetnicima u domenu informacionih tehnologija, onima koji se bave grafičkim dizajnom, digitalnim marketingom, programiranjem…
Izvor: Forbes Srbija / Jelena Andrić
Foto: YouTube printscreen
