Istina je, naše unutrašnje stanje se menja sa godišnjim dobima. Znate one dane kada se leto menja u jesen, pa vas sve boli, pa ste pospani, neraspoloženi, anksiozni. E pa, niste jedini.
Psiholozi već dugo beleže promene u emocionalnim stanjima, ishrani, fizičkoj aktivnosti i čak preferencijama boja u različitim godišnjim dobima. Kako piše Scientific American, najnovije istraživaje otkriva da se i moralne vrednosti kolebaju u skladu sa sezonskim promenama.
Studija objavljena u prestižnom časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences pokazuje da se osnovne moralne vrednosti ljudi prilagođavaju ritmu prirode.
Istraživači su analizirali više od 230.000 odgovora prikupljenih u SAD-u, kao i manje grupe ispitanika iz Kanade i Australije, tokom desetogodišnjeg perioda. Na osnovu pitanja zasnovanih na teoriji moralnih osnova, koja obuhvata pet ključnih vrednosti u ljudskom ponašanju, otkriveno je da su lojalnost, autoritet i čistoća – vrednosti koje podstiču koheziju unutar grupa – slabije zastupljene tokom leta i zime. Štaviše, što su sezonske vremenske razlike izraženije, to je efekat jači, naročito u letnjem periodu.
Lojalnost (odanos grupi), autoritet (poštovanje prema liderima i pravilima) i čistoća (moralna i fizička čistota) su vrednosti koje doprinose društvenoj povezanosti i konformizmu. One su, kako pokazuje studija, povezane s konzervativnim moralnim okvirima i smanjuju se tokom ekstremnijih sezonskih promena, poput letnjih vrućina. Suprotno tome, individualne vrednosti kao što su briga (sprečavanje povrede drugih) i pravednost (jednak tretman) nisu pokazale konzistentne sezonske oscilacije.
Istraživači pretpostavljaju da je anksioznost jedna od glavnih snaga iza ovih promena. Korišćenjem baze podataka sa više od 90.000 odgovora i analizom učestalosti internet pretraga, otkriveno je da su nivo anksioznosti najviši u proleće i jesen.
“Postoji snažna veza između osećaja ugroženosti i potrebe za zaštitom unutar grupe,” objašnjava psiholog Brajan O’Shea, koautor studije sa Univerziteta u Notingemu. Ljudi koji se osećaju ranjivo – na primer, zbog sezonskih bolesti – postaju podložniji konformizmu, više se oslanjajući na autoritet i lojalnost svojoj zajednici.
Ovi sezonski trendovi mogli bi imati široke društvene implikacije. Od donošenja sudskih presuda do ishoda izbora, vreme u kojem se odlučuje može igrati ulogu u oblikovanju mišljenja i kolektivnih vrednosti.
Međutim, kako naglašava psiholog sa Univerziteta Howard, Ajvori A. Toldson, treba biti oprezan pri generalizaciji rezultata, jer su podaci prikupljeni prvenstveno iz takozvanih „WEIRD“ populacija – zapadnih, obrazovanih, industrijalizovanih, bogatih i demokratskih društava. Ovo može zanemariti specifične moralne obrasce marginalizovanih grupa. Ipak, Ian Hom, vodeći autor studije, ističe da se ovim istraživanjem pre svega ukazuje na sezonske uticaje na ljudsku psihologiju, koji su prisutni u različitim kulturama.
„Kao što priroda ima svoje cikluse, i mi smo sezonska bića,“ kaže Norman Rosental, psihijatar sa Univerziteta Georgetown i pionir u istraživanju sezonskog afektivnog poremećaja. „Naše unutrašnje stanje oblikuje naše ponašanje.“
Ova studija otvara nova pitanja o tome kako promena godišnjih doba može uticati na svakodnevne odluke i društvene norme, pokazujući da su naše moralne vrednosti dinamične i podložne prirodnim ciklusima.
Izvor: Nedeljnik
Foto: YouTube printscreen
