Poreska kontrola koja je započela u februaru ove godine u košarkaškim klubovima Partizan i Crvena zvezda, po svemu sudeći je konačno završena.
Kako je Forbes Srbija tada pisao, nadzor je počeo praktično istovremeno, 20. februara. Tada je u registar APR-a upisana privremena mera kojom se zabranjuju statusne promene u dva kluba zbog poreske kontrole.
Međutim, ova mera nije i ukinuta istovremeno u oba kluba. Prvo je „skinuta“ Partizanu što sugeriše da je i poreska kontrola prva okončana u taboru crno-belih. Kako se može videti iz javno dostupnih podataka „češljanje“ poslovanja Partizana završeno je 9. avgusta.
Crvena zvezda je još mesec dana bila pod lupom poreznika. Crveno-belima je privremena mera obrisana tek 6. septembra.
Poreska: Ishod kontrole tajni podatak
Da li su poreznici otkrili bilo kakve nepravilnosti, verovatno nećemo saznati osim ukoliko to ne otkriju predstavnici klubova (što im ne ide u prilog). Naime, Poreska uprava ne daje ovu vrstu informacija. To joj omogućava već čuveni član 7 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. On propisuje da je tajni podatak svaki dokument, informacija, podatak ili druga činjenica o poreskom obvezniku do kojih se došlo tokom nadzora.
S druge strane, poreski obveznici kod kojih dođe kontrola, od inspektora dobijaju nalog u kojem se navodi razlog nadzora. Tako smo nakon početka poreske kontrole saznali iz Crvene zvezde da su inspektori stigli i da će proveravati poslovanje tokom dve godine – od 1. januara 2022. do 31. decembra 2023.
Oni su naveli tada da je u nadzoru i Budžetska inspekcija Ministarstva finansija koja proverava period od 1. juna 2022. do 20. februara 2024. Pojasnili su i da se kontroliše namena trošenja svih sredstava koje je klub dobio od države.
Sagovornici koji su upoznati s poreskom materijom, a s kojima je Forbes Srbija tada razgovarao, procenjivali su da bi ovaj nadzor mogao da traje najmanje dva do tri meseca s obzirom na period koji poreznici proveravaju. Ispostavilo se da su bili u pravu, ali i da je bio dvostruko duži.
Inače, već u sledećem članu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji navodi se da se trajanje poreske kontrole ograničava na – nužnu meru. U slučaju Zvezde to je bilo pola godine, a u slučaju Partizana više od pet.
Ceo slučaj počeo je nakon završetka finala kupa u kojem su se sastali Partizan i Crvena zvezda. Nakon utakmice je javnost bila zabavljena još jednom turom polemike između dva kluba kome je država više pomogla.
Partizan izvršen u aprilu?
Za razliku od Crvene zvezde, Partizan je ove godine imao probleme i na drugom, sudskom „frontu“. Naime, crno-beli su izgubili spor protiv firme GIM koja je pozajmila klubu novac u dva navrata u ukupnom iznosu od 3,6 miliona dinara.
Kako je u aprilu predsednik KK Partizan Ostoja Mijailović izjavio za Novu ekonomiju, pozajmica je trebalo da bude sponzorstvo. Vlasnik i direktor GIM-a Goran Todorović je, prema objašnjenju Mijailovića, bio član Upravnog odbora kluba od 2017. do 2021. Predsednik kluba tvrdi da je Todorović imao obavezu da uplati sponzorstvo, ali je uplatio pozajmicu koja kasnije nije pretvorena u ono što je trebalo da bude. Smatra da dogovor nije poštovan.
Kako je pisala Nova ekonomija, reč je o dve pozajmice iz 2019. u iznosima od 1,2 i 2,4 miliona dinara, koje je Partizan trebalo da vrati u roku od godinu dana. Pošto klub nije vraćao pozajmicu na sud se otišlo 2022. i GIM je dvaput dobio.
Rešenje o izvršenju doneto je krajem marta. Ostoja Mijailović je rekao za NE da je klub vratio pozajmicu u celosti pre nego što je stiglo izvršenje.
Izvršitelj upisao meru zabrane raspolaganja novcem
Javno dostupni podaci pokazuju da je javni izvršitelj doneo privremenu meru zabrane raspolaganja novčanim sredstvima. Ona je upisana u registar 11. aprila, a odnosi se na KK Partizan. Mera je obrisana već sledećeg dana.
To se podudara i sa podacima Narodne banke Srbije i njenog registra prinudne naplate koji pokazuju da je Partizan bio u blokadi jedan dan ove godine – upravo od 11. do 12. aprila.
Kompanija GIM se, po podacima sa njihovog sajta, bavi trgovinom naoružanjem i vojnom opremom (sadašnja delatnost je nespecijalizovana trgovina na veliko, a ranije je bila trgovina na veliko porculanom, staklenom robom i sredstvima za čišćenje). Mediji su o njoj pisali povezujući je sa Brankom Stefanovićem, ocem nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova i odbrane Nebojše Stefanovića.
Izvor: Forbes Srbija / Ivan Radak
Foto: YouTube printscreen
