Brus Springstin, poznat kao The Boss, prešao je sa E-ulice na Laganu ulicu ostajući veran svojim skromnim korenima – zasukao je rukave i radio.
Kada se Brus Springstin vratio u svoj rodni Nju Džerzi 1981. godine, konačno je imao određenu finansijsku sigurnost. Tek što je završio svoju prvu komercijalno uspešnu turneju – promovišući svoj peti studijski album, The River – imao je značajan novac na računu u banci. Ipak, tada 32-godišnji Šef (The Boss) je odlučio da opremi svoju iznajmljenu kuću na ranču u Kolts Neku sa odbačenim nameštajem pronađenim na ulicama.
„Bio sam solventan, što bi me učinilo jedinstvenim u mom malom komšiluku“, prisetio se Springstin u knjizi Deliver Me From Nowhere, Vorena Zejnsa iz 2023. godine, o njegovom značajnom albumu Nebraska koji je usledio 1982. godine. „Tako da sam se suočavao sa tim, sa svim mojim veoma konfliktnim osećanjima o tome što sam bio tako odvojen od ljudi sa kojima sam odrastao i o kojima sam pisao“.
Uprkos svojoj nelagodnosti zbog znakova bogatstva, originalni gitarski heroj iz Garden stejta prikupio je znatno bogatstvo tokom šest decenija – koje Forbes konzervativno procenjuje na vrednost od 1,1 milijardu dolara – pevajući o svojim korenima iz radničke klase. Čak i sada, sa 74 godine, on je još na turnejama i održava trosatne nastupe. (Predstavnici Springstina nisu mogli da potvrde procenu koju je napravio Forbes.) Uvek radnik među radnicima, Brus se i dalje „kuca“ i zavrće rukave za obožavaoce širom sveta.
Kuća koju je Brus Springstin izgradio
Springstinova legendarna radna etika proizašla je iz želje da postigne više od svojih skromnih početaka, iako bi uvek ostao lojalan svojoj matičnoj državi. Od svog prvog albuma za veliku izdavačku kuću, Greetings from Asbury Park, Nju Džerzi, iz 1973. godine, Springstinova vrsta roka pričala je priče o manuelnom radu, pronalaženju ljubavi i izlasku iz grada koji „čupa kosti iz tvojih leđa“. On je to znao, budući da je rođen u gradu na obali Džerzija i imao je roditelje iz radničke klase. Živeo je sa svojim dedom i babom po ocu u onome što je u svojoj autobiografiji opisao kao njihov „primetno oronuli“ dom.
Izlazak iz tog okruženja je zahtevao neko vreme. Springstin je proveo šezdesete svirajući u raznim lokalnim bendovima, otkrivajući ko je kao umetnik, pre nego što je konačno potpisao ugovor sa Columbia Records. Za svoj debi album, Springstin je bio podržan od muzičara koji su postali sada legendarni E-Street bend: gitarista Stivi Van Zand, bubnjar Maks Vajnberg, pokojni saksofonista Klarens Klemons, među ostalima. Svi su se upoznali svirajući u lokalnim klubovima na obali Džerzija, i kao grupa su stavili The Stone Pony – poznat i kao „Kuća koju je Brus izgradio“ – na mapu sedamdesetih godina.
Brus Springstin je dominirao top listama
Tajna Springstinovog uspeha? „Bio sam zainteresovan za stvaranje identiteta koji je bio vrlo, vrlo ličan za mene kao čoveka“, objašnjava u knjizi Deliver Me From Nowhere. „Želeo sam da povežem taj identitet sa veoma širokom slikom zemlje u celini… Tako da su mi bili potrebni ljudi koji su bili spremni da idu toliko duboko koliko sam i ja bio spreman da idem“.
Kada je Springstin imao bend, okrenuo se Džonu Landauu, bivšem rok novinaru, da bude njegov menadžer i producent. Landau je bio taj koji je, nakon što je prvi put slušao muziku Šefa 1974. godine, napisao čuveni tekst u bostonskom Real Paper-u: „Video sam budućnost roka i njegovo ime je Brus Springstin“. Ono što Landau tada nije mogao predvideti je da će ga Springstin 2020. godine uvesti u Rock & Roll Kuću slavnih.
Tokom svoje karijere, Springstin je dominirao top listama sa 21 studijskim albumom, sedam živih albuma i pet EP-a, prodajući više od 140 miliona albuma globalno. Takođe je ispričao svoje priče u memoarima koji su bili broj 1 na listi bestselera Njujork Tajmsa i 236 rasprodatih brodvejskih predstava – usput je osvojio 20 Gremija, Oskara, dva Zlatna globusa, specijalnu Tonija nagradu, i zaslužio mesto u Rock and Roll Kući slavnih i Kući slavnih tekstopisaca. Čovek koji je pevao o pronalaženju američkog sna takođe je dobio najviše nagrade u zemlji, prihvativši Počasne nagrade Centra Kenedi 2009. godine i Predsedničku medalju slobode 2016. godine.
Dani slave se nastavljaju
Zatim je 2021. godine, nedugo nakon što se završila njegova druga serija na Brodveju, prodao svoj muzički katalog Soniju, zaradivši jednokratnu sumu od 500 miliona dolara za svoj životni rad. U to vreme, Landau je rekao da je dogovor zaslužen, za pola veka koliko je Springstin proveo stvarajući muziku. „Svi dobijaju ono što je u njihovom interesu„, rekao je Landau za Forbes 2022. godine.
I dani slave se nastavljaju: U 2023. godini, Springstinova svetska turneja prodala je više od 1,6 miliona karata, generišući 380 miliona dolara prihoda, prema Polstaru. Sa koncertima zakazanim do sredine 2025. godine i bez očiglednih planova da uspori (Džeremi Alen Vajt iz serije The Bear treba da portretiše Springstina u predstojećem biografskom filmu) srce roka sa američkog Srednjeg zapada ostaje, njegovim rečima, pištolj za iznajmljivanje.
Izvor: Forbes / Liset Vojtko – Best
Foto: YouTube printscreen
