Kremlj je obezbedio da Vladimir Putin nema kredibilnog protivnika na predsedničkim izborima u Rusiji, tako da je od početka bilo izvesno da će mu peti mandat biti obezbeđen sa ubedljivom pobedom. Ujedno mu je promenom Ustava omogućeno da se i 2030. godine kandiduje za novi mandat.
Prema prvim rezultatima predsedničkih izbora u Rusiji, Putin je na osnovu 40 odsto obrađenog materijala, osvojio 87,34 odsto glasova.
Tokom vremena na vlasti, predsednik Rusije je jačao svoju vlast tako da više ne postoji realna pretnja njegovoj vladavini. Njegovi najotvoreniji kritičari su ili mrtvi, u zatvoru ili u egzilu, prenosi BBC.
Putin je na velikoj ceremoniji dodele vojnih nagrada prošlog decembra rekao ruskoj javnosti da će se ponovo kandidovati za predsednika.
“Sada je vreme za donošenje odluka. Ja ću se kandidovati za mesto predsednika Ruske Federacije”, izjavio je on na skupu u Kremlju prošlog decembra.
On je ćaskao sa malom grupom učesnika kada mu je prišao komandant jedinice u ukrajinskoj okupiranoj oblasti Donjeck.
“Potrebni ste nam, potrebni ste Rusiji”, izjavio je potpukovnik Artjom Žoga, tražeći od njega da se kandiduje na predstojećim predsedničkim izborima u Rusiji.
Putinov portparol Dmitrij Peskov je kasnije opisao odluku da se kandiduje kao “apsolutno spontanu”. Ali daleko od toga da je ova odluka bila spontana, jer Kremlj retko prepušta nešto slučaju, piše BBC.
Umesto toga, njegova dobro podmazana medijska mašina je odmah krenula u akciju. Na svim državnim kanalima, predsednik Putin je promovisan kao nacionalni lider koji je stajao glavom i bradom iznad svih potencijalnih rivala.
“Podrška predsedniku prevazilazi samu partijsku podršku. Vladimir Putin je narodni kandidat”, izvestio je jedan dopisnik na državnim TV vestima kasnije te nedelje.
Može da se kandiduje za još jedan mandat
On je već bio na vlasti u Rusiji duže od bilo kog vladara od sovjetskog diktatora Josifa Staljina. Predsednik je od 2000. godine, a četiri godine bio je na funkciji premijera zbog ograničenja na dva mandata nametnuta ruskim ustavom. Od tada je promenio pravila kako bi sebi omogućio ponovnu kandidaturu 2024. To znači da bi mogao da se kandiduje i za još jedan šestogodišnji mandat 2030. godine, kada će napuniti 78 godina.
Iako nikada nije bilo sumnje u konačni izborni rezultat, činilo se da je vlastima veoma stalo do visoke izlaznosti, koja će biti predstavljena kao dokaz njegovog narodnog mandata. Izlaznost na poslednjim izborima 2018. je zvanično bila 68 odsto, ali su međunarodni posmatrači prijavili nekoliko slučajeva ubacivanja glasačkih listića.
Ove godine glasanje je bilo lakše nego ikada ranije, završavajući se u nedelju, a odziv je procenjen na više od 74 odsto.
U delovima okupirane Ukrajine koje Rusija naziva svojim “novim regionima”, birališta su otvorena 10 dana pre dana izbora, a društvene mreže bile su preplavljene reklamama koje pozivaju ljude da izađu na izbore.
Birači su imali mogućnost izbora kandidata – ili bolje rečeno privid jednog.
Ruskom lideru na glasanju pridružio se Nikolaj Haritonov, koji je predstavljao Komunističku partiju, koja je i dalje druga najpopularnija partija u Rusiji, više od 30 godina od pada Sovjetskog Saveza. Svoju podršku crpi iz male, ali lojalne baze onih koji su nostalgični za svojom sovjetskom prošlošću.
Druga dva kandidata bili su Leonid Slucki iz nacionalističke LDPR i Vladislav Davankov iz Novih ljudi, navodno liberalne, pro-poslovne stranke.
Uprkos njihovom veoma različitom političkom stavu, sva trojica su u velikoj meri podržavala politiku Kremlja.
Isključenjem Nadeždina sprečeno iznenađenje
Lokalni moskovski odbornik Boris Nadeždin najavio je svoju kandidaturu prošle godine, što je izazvalo redak trenutak optimizma za opoziciono orijentisane birače.
Bio je čest gost u emisijama na državnoj televiziji i bio je relativno kritičan prema ratu Moskve u Ukrajini.
Ali u zemlji u kojoj su mnogi zatvoreni jer su govorili protiv rata, njegovo ime nije nikako moglo da se nađe na glasačkom listiću.
Hiljade ljudi stajalo je u redovima da ponude potpise u znak njegove podrške, a možda uplašeni masom, ruske izborne vlasti su odbile njegovu ponudu, tvrdeći da je više od 15 odsto njegovih potpisanih potpisa bilo manjkavo. Isključenje Nadeždina iz trke okončalo je svaku mogućnost iznenađenja.
Uoči glasanja održane su televizijske debate, a Putin nije učestvovao u njima.
Umesto toga, TV izveštavanje se fokusiralo na njegove redovne sastanke sa radnicima u fabrici, vojnicima i studentima, dok je njegovo obraćanje o stanju nacije krajem februara naširoko viđeno kao predizborna predstava koja ima za cilj da ga dočara kao čoveka iz naroda.
Iako je deo govora bio o ratu u Ukrajini, u velikoj meri je bio posvećen domaćim temama. Ruski lider je predložio niz socijalnih mera, uključujući modernizovani poreski sistem koji je bio “pravedniji” za ruske porodice i podsticaje usmerene na povećanje stope nataliteta u Rusiji koja je sve manje.
Govor je pružio uvid u mnoga pitanja sa kojima se Rusija suočava, uključujući siromaštvo koje pogađa porodice i posrnulo obrazovanje, infrastrukturu i zdravstvenu zaštitu.
Za čoveka koji je proveo 20 godina kao predsednik, Vladimir Putin se pokazao nesposobnim da reši mnoga od ovih pitanja. Umesto toga, do 40 odsto ruskog budžeta u 2024. se troši na vojnu i nacionalnu bezbednost, prenosi britanski BBC.
Mnoge od njegovih mera zahtevaju znatne novčane injekcije ili ulaganja, a Rusija ima ozbiljan problem sa korupcijom, što znači da sredstva često ne stignu na odredišta.
Ali to nije bilo važno na izborima za koje većina međunarodnih posmatrača veruje da nisu bili ni slobodni ni pošteni.
Komunistička nada Nikolaj Haritonov prikazan je kako ljutito stiska pesnicu dok sluša najnovije vesti sa nestabilnih tržišta robe.
“Poigrali smo se kapitalizmom i dosta je”, izjavio je marširajući preko Crvenog trga da bi se nastanio u Kremlju nakon svoje zamišljene izborne pobede.
Naravno, ništa od toga se nije dogodilo.
Na drugom video snimku, nacionalistički lider LDPR Leonid Slucki je prikazan kako isprobava kancelariju pokojnog prethodnika Vladimira Žirinovskog, koji je vodio stranku 30 godina do svoje smrti pre dve godine.
Kada je pomoćnica pokušala da zameni pločice sa imenom na stolu, Slucki joj je nasilno rekao: “Ne, ostavi to tamo!”
Bilo je sporadičnih činova protesta protiv izbora, posebno prvog dana glasanja, kada je boja bila sipana u glasačke kutije, a bilo je i slučajeva podmetanja požara.
Ali glavna intriga je proizašla iz protesta “Podne protiv Putina”, u kojima su protivnici dugogodišnjeg lidera pozvani da u nedelju preplave biračka mesta i u Rusiji i u njenim ambasadama u inostranstvu i glasaju za bilo koga osim za njega.
Inicijativu je izmislio Aleksej Navaljni, koji je umro u zatvoru prošlog meseca, a nastavila je njegova udovica Julija Navalnaja, koja kaže da ga je ubio “krvavi mafijaš” Vladimir Putin.
Sama Navaljna je rekla da je svrha kampanje uglavnom bila da omogući pristalicama da se prećutno identifikuju na biračkom mestu, a ne da prave bilo kakvu stvarnu promenu.
U ponedeljak, 18. marta, Rusi će se probuditi i videti da je predsednik Putin ponovo izabran.
Kada se pojavi na pobedničkom mitingu u Moskvi, možda će čak pustiti i suzu, kao što je to učinio posle predsedničkih izbora 2012. i obilato zahvaliti biračima na poverenju koje su mu ukazali. navodi se u tekstu britanskog javnog servisa.
Izvor: Euronews Srbija
Foto: YouTube printscreen
