U trenutku kada veštačka inteligencija iz laboratorija ubrzano ulazi u svakodnevni život, Sem Altman povlači potez koji retko viđamo među tehnološkim liderima – ne traži samo prostor za inovacije, već otvoreno predlaže kako bi država trebalo da oporezuje, reguliše i preraspodeli bogatstvo nastalo upravo iz tehnologije koju njegova kompanija razvija.
U razgovoru za Axios, Altman je izneo stav da se svet nalazi na ivici nečega što prevazilazi klasične tehnološke revolucije. Veštačka inteligencija, kako tvrdi, približava se nivou koji bi mogao da promeni društvo podjednako duboko kao nekada Progresivna era ili Nju dil. Drugim rečima, potrebna su nova pravila igre – novi društveni ugovor.
Svet na ivici radikalne promene
Altman ne ublažava ton kada govori o rizicima. U njegovoj viziji, odlaganje ili sporo reagovanje mogli bi da dovedu do ozbiljnih posledica: masovnog gubitka radnih mesta, sofisticiranih sajber napada, pa čak i bioloških pretnji.
Posebno zabrinjava mogućnost zloupotrebe AI modela. Dok bi ista tehnologija mogla da donese proboj u lečenju bolesti, istovremeno otvara vrata scenarijima u kojima bi ekstremističke grupe mogle da razvijaju nove, opasne patogene. Ono što je do juče zvučalo kao naučna fantastika, danas, prema njegovim rečima, ulazi u zonu realnog rizika.
Plan kao početak, ne kao rešenje
Dokument koji je OpenAI objavio pod nazivom „Industrijska politika za doba inteligencije“ ima 13 stranica, ali Altman insistira da to nije gotov model za primenu. Pre bi se moglo reći da je reč o pozivu na hitan i ozbiljan društveni dijalog – pokušaju da se tema izvuče iz tehnoloških krugova i postane pitanje javne politike.
Ideje koje menjaju ekonomiju
Među najintrigantnijim predlozima nalazi se osnivanje javnog fonda iz kojeg bi svi građani imali direktnu korist od rasta ekonomije zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Taj fond bi se, delom, finansirao upravo iz prihoda AI kompanija.
Plan ide i dalje: razmatra se oporezivanje automatizovanog rada, preusmeravanje poreskog tereta sa plata na kapital i profit, pa čak i uvođenje četvorodnevne radne nedelje uz zadržavanje punih primanja – kao svojevrsne „dividende produktivnosti“.
U toj viziji, pristup veštačkoj inteligenciji postaje osnovno pravo, nalik pismenosti, dok bi posebni mehanizmi nadzora bili zaduženi za kontrolu autonomnih sistema koji bi mogli da izmaknu ljudskoj kontroli. Paralelno, predlaže se i automatska socijalna zaštita koja bi reagovala u realnom vremenu – čim ekonomski podaci pokažu gubitak radnih mesta.
Između vizije i interesa
Naravno, skeptici upozoravaju da ovakav pristup ima i svoju stratešku dimenziju. Altman i njegova kompanija imaju jasan interes da naglase značaj tehnologije koju razvijaju – kako bi privukli investicije, ali i oblikovali regulatorni okvir pre nego što ga države same definišu.
Ipak, teško je ignorisati činjenicu da OpenAI danas razvija neke od najnaprednijih i najfinansiranijih AI sistema na svetu. Upravo zato, Altman naglašava da odgovornost ne sme ostati u rukama pojedinaca ili jedne kompanije.
Poruka koja odjekuje
Možda najznačajniji deo cele priče nije nijedan konkretan predlog, već sama poruka: da svet ulazi u eru u kojoj tržišni mehanizmi, kakve poznajemo, možda više neće biti dovoljni.
Bilo da u Altmanovim rečima vidimo iskrenu zabrinutost ili pažljivo osmišljenu strategiju, jedno je izvesno – priznanje da nas čeka duboka transformacija društva više ne dolazi sa margine, već iz samog centra tehnološke revolucije. I upravo zato, ova debata tek počinje.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
