Više od osam decenija nakon bombardovanja Beograda 1941. godine, prostor na kome se nalazila Narodna biblioteka Srbije i dalje čeka konačno rešenje – obnovu zgrade, memorijalni centar ili park sećanja.
U samom srcu starog Beograda, na Kosančićevom vencu, nalazi se prostor koji mnogi nazivaju jednom od najvećih rana srpske kulture. Tu je do 6. aprila 1941. godine stajala zgrada Narodne biblioteke Srbije – institucije u kojoj se čuvalo višestoljetno kulturno nasleđe.
U nacističkom bombardovanju Beograda biblioteka je uništena u požaru koji je trajao danima. Sa njom su nestali i rukopisi, stare knjige i arhivska građa čija je vrednost bila neprocenjiva. Danas, više od osamdeset godina kasnije, pitanje obnove tog mesta ponovo se vraća u javnost.
Najava obnove i digitalnog odeljenja
Ministar kulture Nikola Selaković nedavno je najavio da bi na mestu nekadašnje biblioteke mogla da bude podignuta nova zgrada koja bi služila kao digitalno odeljenje Narodne biblioteke Srbije. Ideja je da se obnovi nekadašnje sedište biblioteke i time simbolično pokaže da uništenje kulturnog nasleđa nije uspelo da izbriše pamćenje jednog naroda.
Prema najavama, projekat bi mogao da bude završen pre velikog jubileja – dva veka postojanja Narodne biblioteke Srbije, koji se obeležava 2032. godine.
Biblioteka nastala iz fabrike
Malo je poznato da zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu u početku nije bila projektovana kao biblioteka.
Početkom dvadesetog veka industrijalac Milan Vapa kupio je plac na tom mestu sa namerom da proširi proizvodnju papira. Za adaptaciju objekta angažovan je arhitekta Branko Tanazević, koji je projektovao zgradu u duhu neoklasicizma.
Država je ubrzo otkupila objekat i pretvorila ga u sedište Narodne biblioteke. Tako je nekadašnja fabrika postala jedna od najvažnijih kulturnih institucija tadašnje Kraljevine.
Zgrada je bila reprezentativna – sa dekorisanom fasadom, stubovima u toskanskom stilu i bogatom arhitektonskom plastikom. Unutrašnjost je bila prilagođena bibliotečkom radu: prostrana čitaonica, magacini za knjige, kancelarije i posebne prostorije za naučna istraživanja.
Biblioteka koja je čuvala vekove
U tom zdanju nalazio se ogroman fond književnog i istorijskog blaga.
Prema procenama istoričara, u biblioteci je bilo više od 300.000 knjiga, među kojima i veliki broj srednjovekovnih rukopisa, mapa, gravira i retkih izdanja. Posebnu vrednost predstavljale su lične biblioteke velikana srpske kulture poput Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića.
Narodna biblioteka bila je tada jedna od najvažnijih kulturnih institucija u ovom delu Evrope.
Dan kada je izgorela biblioteka
Sudbina zgrade dramatično se promenila 6. aprila 1941. godine, kada je nacistička Nemačka započela bombardovanje Beograda.
Tokom vazdušnih napada biblioteka je pogođena zapaljivim bombama. Požar koji je izbio nije mogao biti ugašen u ratnom haosu i nastavio je da gori gotovo tri dana. Do trenutka kada je vatra konačno utihnula, zgrada je bila potpuno uništena, a kulturno blago pretvoreno u pepeo.
Istoričari često ističu da je uništenje biblioteke predstavljalo jedan od najvećih pojedinačnih zločina nad kulturnom baštinom u Evropi tokom Drugog svetskog rata.
Mesto koje i dalje čeka rešenje
Od tada pa do danas, prostor na Kosančićevom vencu nikada nije dobio konačan izgled.
Tokom decenija postojalo je više ideja: od izgradnje memorijalnog centra, preko uređenja memorijalnog parka, do potpune rekonstrukcije nekadašnje zgrade. Urbanistički planovi omogućavaju i jednu i drugu opciju, ali realizacija još nije započela.
Upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo ranije je predložio da se na tom mestu podigne memorijalni centar posvećen stradanju biblioteke. Ideja je da spoljašnji izgled zgrade podseća na original, dok bi unutrašnjost bila savremeni prostor za izložbe, istraživanje i digitalne arhive.
Rana koja čeka da bude zatvorena
Za mnoge istoričare, arhitekte i kulturne radnike, prostor nekadašnje biblioteke simbolizuje mnogo više od izgubljene zgrade.
On predstavlja podsetnik na razaranje kulturnog nasleđa, ali i na pitanje koliko društvo danas brine o sopstvenoj istoriji. Zato se Kosančićev venac često opisuje kao „otvorena rana“ u kulturnom pejzažu Beograda.
Da li će na tom mestu ponovo izrasti zgrada biblioteke, moderan memorijalni centar ili park sećanja – za sada ostaje otvoreno pitanje. Ono što je sigurno jeste da mesto gde je nekada stajala Narodna biblioteka Srbije i dalje nosi snažnu simboliku za istoriju i identitet zemlje.
Naslovnica
Foto: AI generisana fotografija
