EU mora reagovati kako se ne bi ugrozila nezavisnost i suverenitet Crne Gore promenama Zakona o državljanstvu, poručili su u dopisu visokom predstavniku EU za spoljnu politiku Žozepu Borelju (Josep Borrell) petorica poslanika Evropskog parlamenta.
Evropski parlamentarci iz Evropske narodne stranke (EPP), Michael Gahler – koordinator za spoljnu politiku, Milan Zver, Matej Tonin, Tomislav Sokol i Davor Ivo Stier su naveli da bi zakonske promene, kojim bi omogućile dobijanja dvojnog državljanstva, mogle imati “teške i dugoročne posledice” na proces odlučivanja i identitet Crne Gore.
Crna Gora ima restriktivan Zakon o državljanstvu.
Usvojen je 2008., dvije godine nakon obnove nezavisnosti u vreme vlasti Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, koja je smatrala da su strogi kriterijumi za dvojno državljanstvo zaštita države od 630.000 stanovnika.
Đukanovićeva partija je na izborima 2020. izgubila vlast od dominantno prosrpskih partija, na čelu sa proruskim Demokratskim frontom, koje su se zalagale za pravo na dvojno državljanstvo.
Ovih dana, uoči vanrednih lokalnih izbora u Podgorici, prosrpske partije aktualizovale su tu temu.
Usvajanje prava na dvojno državljanstvo omogućilo bi uticaj zemljama koje imaju geostrateški interes u Crnoj Gori, smatraju europarlamentarci.
“Posebno zabrinjava činjenica da bi brojčano malo biračko telo lako moglo biti nadjačano glasovima novih birača, koji će to pravo ostvariti dobijanjem dvojnog državljanstva”, navodi se u dopisu Borelju.
Crna Gora je kandidatkinja za članstvo u EU, a kada to postane, onaj ko ima njeno državljanstvo postaje i državljanin EU – to je jedan od razloga zašto je Brisel zainteresovan da Crna Gora sačuva nacionalni identitet, prozapadnu i proevropsku orijentaciju, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) jedan od potpisnika, Davor Ivo Stier.
Pitanje državljanstva ne može proći ispod radara EU
Gospodine Stier, obratili ste se visokom predstavniku Borelju s pitanjem što Evropska komisija planira uraditi kako bi sprečila moguće rizike za Crnu Goru i EU povodom najava promene Zakona o državljanstvu. Kakve opasnosti vidite od tog projekta?
Stier: To je projekat koji otvara mnoga pitanja, prvenstveno što se u najavama moglo iščitati da bi ogroman broj ljudi koji danas ne žive u Crnoj Gori dobili državljanstvo čime bi se mogao promeniti identitet Crne Gore, tj. da Crnogorci, u krajnjoj liniji, budu čak i manjina u vlastitoj državi.
Govorimo o Crnoj Gori kao zemlji koja je kandidatkinja, koja želimo da sutra bude punopravna članica EU. Onaj ko dobija državljanstvo Crne Gore postaje i državljanin EU, zato EU ima interes da Crna Gora sačuva svoj nacionalni identitet i prozapadnu i proevropsku orijentaciju.
I zbog toga takav prijedlog nije mogao proći ispod radara.
A kakvu reakciju EU očekujete?
Stier: Pa, svi u EU žele uspeh Crnoj Gori. Za to je naravno potrebno geopolitičko svrstavanje na strani Zapada, pogotovo u ovim vremenima kada se menja međunarodni poredak. I naravno, potrebne su reforme na unutrašnjem planu.
EU se nikad neće mešati u političko nadmetanja unutar Crne Gore, ali će podržati snage koje žele proevropsku orijentaciju ne samo rečima nego delima.
I koje će se držati zajedničkih evropskih vrednosti i standarda.
Stoga želimo da kandidatura Crne Gore uspe, ali za to je potrebna vrlo bliska konsultacija, rad zajedno sa Komisijom, sa državama članicama, sa Evropskim savetom.
Koncept ‘srpskog sveta’ suprotan konceptu EU
Vaš kolega Tomislav Sokol smatra da bi se u slučaju usvajanja ovog zakona “vlast u Crnoj Gori zapravo birala u Beogradu, što bi dovelo do teških i dugoročnih posledica za njen identitet i suverenitet”. Koliko je Briselu važno da Crna Gora ostane prozapadno orjentisana članica NATO-a, s obzirom na njen geostrateški položaj?
Stier: Ovo što ste spomenuli je vrlo važno. Često govorimo o kandidaturi za EU, a ne smemo zaboraviti da je Crna Gora i članica NATO-a, jer te dve organizacije u novim međunarodnim okolnostima još tešnje sarađuju.
Nakon ruske agresije na Ukrajinu je jasno da se EU i NATO moraju dodatno zbližiti i usuglasiti stavove.
U tom segmentu, otvara se niz pitanja – kada vidimo da su ljudi koji su se aktivno protivili ulasku Crne Gore u NATO, a neki bili i optuženi zbog pokušaja puča čiji je cilj bio spriječiti ulazak zemlje u NATO – danas deo strukture moći i vlasti u Crnoj Gori.
Dakle, EU se neće meešati u unutarnje poslove i nadmetanje političkih stranaka, ali će podržati snage koje Crnu Goru vide kao dio evropske porodice.
Plan, strategija EU je da celi Jugoistok Evrope, i tu Crna Gora prednjači u pregovorima, bude integriran u EU, prihvaćajući standarde i vrednosti Evrope.
Protiv toga su koncepti kao što je, na primer, “srpski svet” koji je u suštini jedna imitacija geopolitičkog koncepta “ruskog sveta”.
To su destabilizirajući koncepti koji se protive evropskoj logici. A evropska logika je zameniti stare sukobe sa novim oblicima saradnje, koja poštuje dignitet svakog naroda i nezavisnost svake države.
To je ono što vidimo kao destabilizirajuće u konceptu “srpskog sveta”, koji vidi Crnu Goru kao deo jedne druge interesne sfere, gde se u biti ostaje suveren samo na papiru.
Zvaničnici obećavali jedno, uradili drugo
Ubrzo nakon dobijanja IBAR-a, Skupština Crne Gore je usvojila Rezoluciju o genocidu o Jasenovcu, koja je narušila odnose sa Hrvatskom. Potom su rekonstrukcijom u Vladu ušli brojni proruski kadrovi. Vlada je nedavno dala saglasnost za podizanje spomenika Amfilohiju koji je za Evropu govorio da joj “tragovi smrde nečovještvom”, NATO nazivao četvrtim rajhom, veličao osuđene ratne zločince… Kako se na te poteze zvanične Podgorice, koji se teško mogu smatrati proevropskim, gleda u Briselu?
Stier: Vi znate da deo procesa ulaska u EU znači gajiti i razvijati dobrosusedske odnose.
Međutim, ovi potezi nisu bili usmereni samo protiv dobrosusedskih odnosa, nego čini mi se da su bili polarizirajući i u samoj Crnoj Gori.
Podelili su političku scenu i društvo na način koji sasvim sigurno ne doprinosi evropskoj perspektivi Crne Gore.
Jer, ne ulazi se u EU tako što samo jedna stranka ili jedna politička opcija to želi, nego je potreban što širi politički i društveni konsenzus.
Zato treba izbeći ovakve poteze koje dele društvo na crti gde vidimo one koji bi želeli Crnu Goru preusmeriti sa evropskog puta prema nekim idejama panslavizma, kao što je “srpski svet”.
To se kosi sa onim što EU nudi regionu, a to je evropska integracija na temelju evropskih vrednosti.
Zato mislim da su ovakvi potezi, prvenstveno zbog same unutrašnje stabilnosti i šireg konsenzusa za Evropu, bili zaista štetni.
Ima još jedna dimenzija, ne bih ulazio u detalje, ali je činjenica da su predstavnici vlasti u komunikaciji sa Briselom davali signale da se u neke poteze neće ići, a kasnije se ipak u to išlo, što naravno ruši (njihovu) verodostojnost.
Ponavljam, bitno je da Crna Gora ne odustane od proevropskog usmerenja i da ne ide sa potezima koji samu nju slabe na tom putu.
Kroz Plan rasta EU za Zapadni Balkan, Crna Gora do kraja godine očekuje tranšu od 29 miliona evra pomoći Brisela, a ukupno blizu 400 miliona, na osnovu plana reformi. Da li se taj novac uslovljava suštinskim reformama i primenom evropskih standarda?
Stier: Sve je, već duže vreme, u politici proširenja uslovljeno reformama.
Bila je rasprava na Veću za opšte poslove, imaćemo iduće nedelje i u Parlamentu na Odboru za spoljnu politiku raspravu o tome dokle su stigle reforme pojedinačno u svakoj državi Zapadnog Balkana.
U tom pogledu nema prečice, i bez reformi se neće moći postići punopravno članstvo.
Politika Rusije destabilizirajuća za region i EU
Često se govori o uplitanju trećih strana prvenstveno Rusije u politike zemalja regiona. Jesu li te politike moćne upravo onoliko koliko je EU slaba u implementaciji svojih politika na Zapadnom Balkanu?
Stier: Rekao bih da su to, po svojoj prirodi, dve vrlo različite politike.
EU želi uspeh Crne Gore – kao države i društva, da bude uspešna i uspešne ekonomije. Ono što se postavlja kao kriterijum nije nešto što se želi nametnuti. To bi zapravo Crna Gora i sama, i bez da želi ući u EU, trebala da napravi kako bi bila uspešna.
EU želi sačuvati i čak ojačati suverenitet i nezavisnost Crne Gore u okviru evropske porodice, koja svakoj državi članici omogućava da prosperira.
Rusija ima sasvim jedan drugi projekt.
Njima je, ne samo Crna Gora, možemo tu govoriti i o Srbiji i uopšteno o državama Zapadnog Balkana – moneta za potkusurivanje.
Dakle, nemaju interes nešto da grade, nego su prisutni kako bi na ovom prostoru “zagorčali život” i određene strategije EU, koju gledaju, nažalost, kao neprijateljsku stranu.
U tom pogledu je politika Rusije destabilizirajuća i destruktivna.
Oni umnogome mogu i kroz hibridno delovanje postići određene rezultate, ali ne mogu ništa stabilno graditi.
EU ima drugačiju, dugoročnu politiku, traži naravno da se odmah naprave određeni potezi, ali sa planom da prostor Jugoistoka Evrope ima novu arhitekturu mira, slobode, demokratije.
A onda i prosperiteta.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Foto: YouTube printscreen
