Baš na vreme za predsednikov vikend i rođendan Abrahama Linkolna, 16. predsednika SAD, izašla je nova istorijska knjiga koja prati kako je vođa građanskog rata govorio o demokratiji tokom svoje karijere.
Knjiga Naša drevna vera: Linkoln, demokratija i američki eksperiment, istoričara sa Prinstona Alena Gvelzoa, objavljena je 6. februara 2024, a napisana između 2021. i 2023. godine, tokom istorijskog perioda nemira oko stanja demokratije u SAD.
Dok je završavao knjigu, nacija se još uvek potresala od napada na američki Kapitol, 6. januara 2021, koji je bio osmišljen da blokira sertifikaciju glasova na elektorskom koledžu, kako se Džo Bajden ne bi proglasio pobednikom izbora 2020. godine.
Dve godine kasnije, ankete pokazuju da većina republikanaca i dalje veruje da Bajdenova pobeda 2020. nije bila legitimna.
Gvelzo je analizirao Linkolnovo vođenje zemlje „kroz prvu veliku krizu američke demokratije“ – i pokušao da otkrije lekcije koje još uvek možemo da naučimo od bivšeg predsednika.
„Nije iznenađenje da bi ljudi bacili bar jedan pogled preko ramena i zapitali se – postoji li nešto što Linkoln može da nam kaže? Zato sam i napisao knjigu.”
U nastavku prenosimo razgovor profesora Gvelzoa sa novinarom magazina Time, pre svega o Linkolnovim uspesima, neuspesima i šta bi ovaj čuveni predsednik mogao da misli o bivšem predsedniku Donaldu Trampu, a sada favoritu republikanaca za nominaciju na predsedničkim izborima 2024.
Koja su bila Linkolnova najpotcenjenija dostignuća?
Linkoln je postavio dramatično novu ekonomsku agendu. Sponzorisao je zakone za transkontinentalnu železnicu. Ono što je Linkoln radio sa nacionalnim bankarskim aktom, sve je bilo u cilju stvaranja nacionalne papirne valute, koja će biti iste vrednosti u svakom mestu u zemlji. Zakonom o domaćinstvu uticao je na rasprodaju delova državnog zemljišta po izuzetno niskim cenama. To je omogućilo ljudima da se presele na zapadne teritorije, osnuju imanja i porodice na Divljem zapadu.
Koje su bile Linkolnove mane?
On zaista nije znao mnogo o vojsci, a morao je da deluje kao glavnokomandujući tokom građanskog rata, najveće vojne krize u američkoj istoriji. Kakvo je vojno znanje stekao pozajmljivanjem knjiga iz Kongresne biblioteke? Ali, ono čemu su ga te knjige naučile, bilo je kako se pobeđuje u Napoleonovim ratovima (1800-1815), a ne kako da pobedi u američkom građanskom ratu 1860-ih. Morao je iz knjiga da se probija kroz antičke ideje o tome kako se ratovi vode i kako se dobijaju bitke.
General Grant je shvatio da dobijate rat preuzimajući kontrolu nad neprijateljskom logistikom. Zaista, tek kada je Linkoln dozvolio Grantu da uradi ono što je Grant želeo, konačno, ratna plima se vojno okrenula u korist Unije. A rezultat je, naravno, pobeda Unije u građanskom ratu.
Koje je greške Linkoln napravio?
Bilo je mnogo preteranih reakcija po pitanju građanskih sloboda. Na primer, stavljao je ljude u zatvor pod sumnjom za izdaju ili izdajničku priču. On je zapravo izdao naredbu o zatvaranju dve njujorške novine, koje su štampale lažnu priču o regrutaciji. Redakcije nisu bile sigurne da je u pitanju lažna priča, ali su je objavile. Pogrešili su pretpostavljajući da je to zakonito. I to je došlo u apsolutno najgorem političkom trenutku za Linkolna i njegov trenutni odgovor je bio da naredi da izdavači i urednici budu uhapšeni. To nije dugo trajalo – nekoliko dana. Ipak, ljudi će upirati prstom u to i reći: „Zašto bismo se divili ovom čoveku?“
Šta bi Linkoln mislio o napadu na Kapitol?
Šta bi Linkoln mislio o napadu na Kapitol?Linkoln nije bio populista. Verovao je u demokratiju, ali nije bio demagog. I posebno je osuđivao ono što je nazvao bezakonitim radnjama strasti. U jednom od svojih najranijih govora, obraćanju Liceju iz 1838. godine, on posebno osuđuje linč rulje. Razlog zbog kojeg je održao taj govor bio je taj što je godinu dana ranije došlo do takve erupcije mafijaških akcija u velikim američkim gradovima, od kojih su mnogi bili rasno motivisani.
Šta bi Linkoln mislio o Trampu kao prvom kandidatu za predsedničku nominaciju?
Linkoln je bio partijski političar. Od kada je postao republikanac, on je podržavao odluke svoje partije uprkos njihovima manama. Mislim da bi na kraju podržao onoga koga republikanci na kraju izaberu za svog kandidata. Sigurno se ne bi protivio odabiru partije.
Da li imate omiljeni portret Linkolna u pop kulturi?
Dugi niz godina moj omiljeni film o Abrahamu Linkolnu bio je film iz 1940. Ejb Linkoln u Ilinoisu u kojem Rejmond Mesi igra Linkolna. Mesijev prikaz Linkolna mi je dočarao, posebno način na koji glumi čoveka koji je pretrpeo duboke lične gubitke rano u životu i koji ceo život uči kako da se izdigne iznad njih. Film se završava trijumfalnom notom Linkolna koji napušta Springfild da bi započeo svoje predsedništvo.
Ejb Linkoln u Ilinoisu je ostao moj omiljeni film o Linkolnu sve do 2012, kada je izašao Spilbergov film Linkoln. Pokazujem ga studentima na svojim časovima. Kada čujete Danijela Dej Luisa kako govori, čujete nešto izuzetno blisko samom Linkolnu. Ljudi imaju zamisao da je Linkoln morao govoriti nekim pozorišnim, dramatičnim baritonom. Zapravo je imao veoma visok glas. Da ste slušali Linkolna kako govori, pomislili biste da je on neka vrsta zatucang seljaka. Jedan njujorški dnevnik koji je u njegovo vreme posetio Linkolna, zapravo je snimio neku vrstu primitivnog fonetskog prikaza Linkolna kako govori. Danijel Dej Luis je uhvatio dosta toga iz njegovog originalnog glasa.
Koji je Vaš omiljen Linkolnov citat?
Linkoln je ovo napisao na komadu papira 1858: „Kao što ne bih bio rob, tako ne bih bio ni gospodar. Ovo izražava moju ideju demokratije. Šta god da se razlikuje od ovoga, u meri u kojoj je razlika, to nije demokratija.”
U ovome je obuhvaćeno centralno mesto onoga šta je demokratija. Nećeš biti majstor. I nećeš biti rob. Zagospodarićeš samim sobom i nećeš biti niti rob, niti gospodar drugima.
Izvor: Time / Olivia B. Waxman
Foto: YouTube printscreen
