Evropski parlament usvojio je jednu od najstrožih rezolucija o Srbiji do sada, u kojoj se oštro kritikuje stanje demokratije, medijskih sloboda i vladavine prava. Za dokument je glasalo 457 poslanika, dok je 103 bilo protiv.
U tekstu rezolucije ukazuje se na, kako je navedeno, rastuću političku polarizaciju i represiju u Srbiji, kao i na neprocesuiranje odgovornih za urušavanje nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, što je, podseća se, izazvalo masovne studentske i građanske proteste širom zemlje.
Rezolucija kritikuje vlasti i upozorava na pritiske na medije
Evroposlanici su izrazili zabrinutost zbog navodnih pregovora između Vlade Srbije i vlasnika United Medije, u okviru koje posluje televizija N1, sa ciljem da se oslabi rad tog medija. Ukoliko se takvi navodi potvrde, ocenjuje se, to bi predstavljalo ozbiljan napad na već ugroženi medijski pluralizam.
U rezoluciji se ističe i značajno povećanje kineskog uticaja kroz infrastrukturne projekte u Srbiji, uz upozorenje na netransparentnost i izbegavanje procedura javnih nabavki, naročito u okviru projekta brze pruge Beograd–Budimpešta. Evropska kancelarija javnog tužioca (EPPO) već je pokrenula istragu o mogućim zloupotrebama evropskih sredstava dodeljenih za rekonstrukciju novosadske stanice.
Podrška studentima i građanima
Evropski parlament pružio je otvorenu podršku studentima i građanima koji su tokom 2025. godine organizovali više od 10.000 protesta u više od 600 mesta širom Srbije. Posebno se ističu masovni skupovi 15. marta i 28. juna, opisani kao najveći građanski pokret u poslednjih nekoliko decenija.
Evroposlanici pozdravljaju miran karakter većine protesta, ali i upozoravaju na incidente u kojima je, prema navodima iz nezavisnih izvora, korišćena prekomerna sila nad demonstrantima. U dokumentu se pominju i slučajevi nezakonitog nadzora, emitovanja privatnih razgovora i raspoređivanja elitne vojne jedinice “Kobre”, čak i uz upotrebu bojeve municije.
Rezolucija osuđuje nasilje i pritiske
Rezolucija najstrože osuđuje talas nasilja, zastrašivanja i hapšenja usmerenih protiv demonstranata, novinara, opozicionih predstavnika i organizacija civilnog društva. Evropski parlament drži srpske vlasti politički odgovornima za, kako navodi, “eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i urušavanje demokratskih institucija”.
Kritikovane su i kampanje blaćenja protiv sudija, tužilaca i profesora koji su podržali proteste, kao i finansijske odmazde prema univerzitetima i ustanovama kulture. EP zahteva da se odmah obnovi finansiranje visokog obrazovanja i garantuje akademska sloboda.
Izbori, mediji i korupcija
Evroposlanici su pozvali srpske vlasti da bez odlaganja primene sve preporuke OEBS-a i ODIHR-a kako bi se obezbedili slobodni i fer izbori, uključujući reviziju biračkog spiska i jednak pristup svim političkim akterima u medijima, naročito na RTS-u.
Posebna pažnja posvećena je i pripremama za EXPO 2027. – EP poziva učesnike da uzmu u obzir izveštaje o raširenoj korupciji i mogućim zloupotrebama prilikom organizacije manifestacije.
Političke implikacije i budućnost evropskih integracija
Rezolucija poručuje da će napredak Srbije ka članstvu u EU zavisiti isključivo od merljivog napretka u oblasti vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija. Evropski parlament predlaže i slanje posebne misije EU u Srbiju kako bi se na terenu procenilo stanje demokratije i evidentirali slučajevi represije.
Dokument završava upozorenjem evropskim zvaničnicima da se uzdrže od “neutemeljenih izjava” o reformama u Srbiji i pozdravlja “novi, realističniji ton” predsednice Evropske komisije tokom njene nedavne posete Beogradu.
Usvajanjem ove rezolucije Evropski parlament je poslao jasnu poruku – evropska perspektiva Srbije ostaje otvorena, ali pod uslovom da vlasti pokažu stvarnu spremnost za demokratske promene i poštovanje osnovnih vrednosti Evropske unije.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
