Nebrojano puta smo to iskusili. Kada počnu da spominju njihov patriotizam, treba se odmah uhvatiti za novčanik. Isto važi i kada nagrnu sa populizmom i demagogijom.
U senci pokušaja države da ograniči marže trgovinskih lanaca ostale su mere centralne banke. Donete sa ciljem da se omogući povoljnije kreditiranje građana sa primanjima ispod 100.000 dinara.
Ukratko, Narodna banka Srbije od banaka očekuje da gotovinski i potrošački krediti za ovaj segment stanovništva budu jeftiniji za tri procentna poena odnosno 0,5 procentnih poena kada je u pitanju kamata na stambene kredite. Sve ovo će biti deo posebne ponude banaka u narednih 12 meseci, uz dodatni zahtev da se ne naplaćuje naknada za obradu kredita.
Narodna banka Srbije u prvoj godini očekuje uštede za građane, za gotovinske i potrošačke kredite do 12 milijardi dinara (oko 100 miliona evra). Ako se ova procena ispostavi kao tačna, ovaj ceh u visini šest do sedam odsto očekivanog godišnjeg profita bankarskog sektora trebalo bi neko da plati.
Ko će platiti populizam
To izvesno neće biti banke. Zato ne čudi što se i ovaj put „prave Toša“ i nevoljno će ispuniti formu ovog populističkog zahteva. Ostali bankarski proizvodi i usluge makar za ovoliko će postati skuplji. Naravno, uz dugoročno još veću posledicu – rizik poslovanja banaka u zemlji u kojoj se regulator (nenadležno) bavi socijalnom politikom postaće još veći. Pa će zahtevani prinos na kapital možda biti i veći od aktuelnih, visokih 20 procenata.
Kad smo već kod kredita građana, u drugom kvartalu je zabeležen najveći tromesečni prirast kredita (u velikoj meri zbog keš kredita) od jeseni 2008. godine. Sećate se, to je bila godina kad smo dočekali Pesmu Evrovizije, Španija postala šampion Evrope u fudbalu… Čini mi se da je još nešto važno bilo… Svetska ekonomska kriza.
Izvor: Forbes Srbija
Autor: Nenad Gujaničić, berzanski analitičar u brokerskoj kući Momentum Sequrities
Foto: YouTube printscreen
