Kada pričamo o uspehu dece, uglavnom roditelji pominju uspeh u školi, u sportu, jezike, takmičenja, intelektualne aktivnost, a ličnom i duhovnom razvoju dece vrlo retko se misli i razgovara. A možda je čak jedan od najvažnijih parametara uspeha u životu je kako razumeju i upravljaju svojim emocijama i kakva uverenja o životu, sebi i drugima formiraju naša deca.
Nemojte brinuti da vaše dete nije dobro u školi;
Brinite da vaše dete bude dobro u životu.
Albert Einstein
Samo pomislite koliko bi vama bilo lakše u životu da je neko vas kao male učio da razumete sebe i svoja i osećanja, da razumete druge ljude i kako se oni osećaju, da znate da upravljate svojim emocijama, strahovima, ljutnom. Koliko bi vam lakše bilo da ste znali pozitijvnije da razmišljate i da verujete da će sve biti dobro, da sve što se desi u životu ima neki svoj razlog, da u ljudima i događajima uvek vidite nešto dobro, da volimo i prihvatamo sebe i druge, da prihvatamo svoja osećanja, da nismo loši ako se ne osećamo očekivano.
Kako bi prolazili u životu da ste naučili ne vreme da ne bude žrtva života, da ne kukate previše i da ne otpisujete svoje moći i sposobnosti, već da ste umesto uloge žrtve naučili da budete zadovoljni sa sobom, životom i onim što imate.
Kako bi bilo da ste na vreme naučili da ne morate da budete spasioc, da ne morate da radite nešto umesto drugih, da znate da pomognete ali ne i da spašavate, da vredite i ako nekada kažete NE!
Umesto toga dobili smo mnoga kolektivna disfunkcionalna uverenja koja nisu ni malo dobra po naše zdravlje, zbog kojih se ne osećamo dobro, ali ih ponavljamo… Ne gledamo kritički na njih već ih slepo bez razmišljanja prihvatamo i prosledjujemo dalje. Zato imamo puno strahova za sebe i druge, briga, katsastrofičnih scenarija vezanih za budućnost, zbog kojih se osećamo anksiozno, uznemireno, potišteno. Nismo prisutni u sadašnjem trenutku, ne uživamo u onome što imamo trenutno već smo stalno nezadovoljni zbog onoga što nemamo. Često smo u ulogama žrtve, spasioca ili progonioca iz kojih ne želimo ponekad da izadjemo, već zbog sekudarne dobiti
Takva uverenja ne dovode do sreće i zadovoljstva, već do anksioznosti, depresije i nezadovoljstva. Dobra stvar je da se pozitivan način mišljenja može naučiti i to mogu da nauče i deca. a radeći na sebi, mi radimo i za buduće generacije.
Budući da deca najviše uče po modelu, ukoliko vi radite na sebi, menjate svoja disfunkcionalna uverenja, pozitivnije razmišljate o sebi, drugima, svetu… prihvatate različite ljude, pazite kako govorite o drugima, vaša deca će imati velike šanse da usvoje jedan pozitivan način razmišljanja koji će im svakako olakšati život. Ukoliko nije tako nikad nije kasno da menjate sebe i tako spontano i svoju decu.
Izvor: Nedeljnik / Ljubica Bogetić, psiholog i psihoterapeut
Foto: YouTube printscreen
