Svetu je potreban litijum za napajanje električne budućnosti, ali iskopavanje litijuma je skupo i prljavo. Kompanija Gradiant, koja se bavi prečišćavanjem otpadnih voda, misli da postoji bolji način i upravo je pokrenula novu firmu kako bi to dokazala.
Litijum je od ogromnog značaja za elektrifikaciju vozila širom sveta, pri čemu je za bateriju jednog automobila potrebno više od 7,7 kilograma. Ali vađenje i prerada ovog ključnog minerala je skupa i štetna po životnu sredinu, a Sjedinjene Države se u velikoj meri oslanjaju na Kinu za njegovu nabavku.
„Potražnja za litijumom je luda“, rekao je Prakaš Govindan, suosnivač i operativni direktor startapa za otpadne vode Gradiant. „Verujemo da možemo stvoriti kompaniju vrednu milijardu dolara samo iz litijumskog biznisa, ali smo još u ranoj fazi“.
Kako bi zadovoljili tu potražnju, Gradiant, koji čisti otpadne vode u industrijskim razmerama, izdvaja novu firmu, nazvanu alkaLi. Umesto vađenja iz stena, ova nova kompanija planira da izvlači litijum iz slane vode – prirodno prisutne veoma slane vode pronađene u različitim regionima – i prerađuje ga za upotrebu u baterijama koristeći tehniku koju je razvila. Očekuje se da će prikupiti 15 do 20 miliona dolara, uključujući od samog Gradianta, koji će zadržati udeo u biznisu, i na kraju zaposliti novog izvršnog direktora koji će ga voditi, rekao je Govindan.
Novi biznis sa litijumom je ogranak osnovnih operacija Gradianta u tretmanu industrijskih otpadnih voda, gde rade sa velikim klijentima poput proizvođača poluprovodnika TSMC i Mikron, farmaceutskih kompanija Fajzer i GSK, Koka-Kole i rudarske firme Rio Tinto.
Velika podrška
Firma, koja je prikupila više od 400 miliona dolara, uključujući i od milijardera Džona Arnolda iz Centaurus Capital-a, dostigla je procenu vrednosti od milijardu dolara prošle godine, što je retkost za startap u tehnologiji za vodu da dostigne taj nivo. Prihodi Gradianta su dostigli 150 miliona dolara prošle godine, a očekuje se da će ove godine dostići 350 miliona dolara. Biznis sa litijumom trenutno ima četiri komercijalna klijenta i predstavlja „manje od 10%“ prihoda Gradianta, rekao je Govindan.
Govindan (40) i Anurag Badžpai (39), izvršni direktor kompanije, osnovali su firmu 2012. godine na osnovu istraživanja prečišćavanja vode koje su sproveli kao doktorandi na MIT-u. Danas kompanija ima više od 1.000 instalacija za tretman vode, uklanjanje „večnih hemikalija“ ili PFAS-a i vađenje litijuma. Gradiant je razvio tehnologiju za litijum u partnerstvu sa gigantom za usluge u naftnom polju SLB, koji je i investitor i klijent. SLB (ranije poznat kao Schlumberger) postavio je svoju tehnologiju na pilot projektu u Nevadi 2023. godine.
Proces koristi smole i membrane za lakše vađenje litijuma iz slane vode, a zatim se oslanja na sopstvenu tehnologiju da koncentriše mineral, koji se na kraju taloži u čvrstu formu za upotrebu u baterijama. (Ovo je sličan proces kao pravljenje kamenog šećera iz šećerne vode, ali sa mnogo složenijim koracima.)
Bolje za životnu sredinu
Kompanija kaže da je njen proces za vađenje litijuma brži i bolji za životnu sredinu, sa smanjenim ugljeničnim i vodenim uticajem, u poređenju sa tradicionalnim metodama rudarstva. Takođe ima 50% niže operativne troškove od drugih metoda vađenja litijuma iz slane vode, rekao je Govindan, koje obično koriste bazene za isparavanje da polako dozvole litijumu da se koncentriše. „Rudarstvo je vrlo važno generalno za Gradiant, ali litijum je poseban,“ rekao je Govindan. „Mi smo stručnjaci za koncentrisanje i pretvaranje slane vode bogate litijumom u litijum karbonat“.
Jedna prednost na duže staze mogla bi biti manja zavisnost od Kine za ovaj ključni mineral. „Po mom mišljenju, Sjedinjene Države mogu same da proizvode sav litijum koji im je potreban i budu nezavisne od Kine“, rekao je Ašok Belani, koji je radio sa Gradiantom na projektu kao izvršni potpredsednik za novu energiju u SLB-u, a zatim bio viši strateški savetnik SLB-a pre nego što je otišao u penziju iz firme u martu.
Ali, rekao je, mogla bi proći decenija da se pokrene 10 projekata koji proizvode 10.000 tona litijuma godišnje, jer veliki industrijski projekti kao što je ovaj mogu trajati pet ili šest godina za razvoj. „To je velika stvar“, rekao je. „Ako je to izvodljivo, onda svet nema problem sa litijumom“.
Potrošnja litijuma
Globalna potrošnja litijuma dostigla je 134.000 tona u 2022. godini, što je povećanje od 41% u odnosu na 95.000 tona u 2021. godini, prema podacima američke Geološke službe. Iako su cene litijuma pale tokom protekle godine, delimično zbog usporavanja rasta prodaje električnih vozila u Kini, dugoročna potražnja se očekuje da raste. Do 2030. godine, više od 60% novih vozila prodatih u Sjedinjenim Državama očekuje se da budu plag-in ili hibridi, prema podacima iz javno-privatnog partnerstva Li-Bridge.
Pokretanje biznisa dok su cene niže može delovati kontraintuitivno, ali nudi prednost, rekao je Govindan. „Proizvodi se pripremaju u očekivanju povećane cene, postoji potražnja za tehnologijom i teško je uvesti je na vrhuncu cena kada postoji zlatna groznica“.
Izvor: Forbes / Ejmi Feldman
Foto: YouTube printscreen
