Olimpijci često budu nagrađeni bonusima nacionalnih olimpijskih komiteta, koji se kreću od nekoliko hiljada do, u nekim slučajevima, stotina hiljada dolara po medalji, ali te isplate ne dobija većina takmičara i oni koji ne osvoje medalje često moraju da rade dodatne poslove kako bi finansirali svoje olimpijske snove uprkos tome što su među najimpresivnijim sportistima na svetu.
Bronzani britanski skakač u vodu Džek Lauer i novozelandski veslač Robi Menson su izjavili da objavljuju plaćeni sadržaj na sajtu OnlyFans kako bi sastavili kraj s krajem.
Ilona Mejer, američka ragbi igračica koja je postala viralna na Olimpijskim igrama u Tokiju i Parizu pre nego što je njen tim osvojio bronzu ove godine, rekla je da je mnogo svog vremena van terena posvetila izgradnji pratilaca na društvenim mrežama u nadi da će joj to pomoći da „sport postane karijera“.
Pored Mejer, drugi olimpijci koji pokušavaju kao influenseri na društvenim mrežama uključuju Danija Ramireza, Sunija Lija, Hantera Vudhola, Taru Dejvis-Vudhol i Arijanu Remzi, koja je stvaranje sadržaja nazvala „celim drugim poslom“.
Bokserka Morel Mekejn, koja je eliminisana iz borbe za medalju u tesnom meču u osmini finala, rekla je da je radila nekoliko poslova plaćenih po satu – kao klovn na rođendanima, supervizor u vrtiću i radnik u poštanskoj službi – kako bi stigla na Olimpijske igre u Parizu 2024. godine.
Trostruki osvajač medalja u plivanju u Parizu Nik Fink, osvajač zlatne medalje u bacanju kugle Kenjon Beri i penjač Džesi Gruper, svi Amerikanci, rade kao inženjeri u svakodnevnom životu.
Neki takmičari, međutim, zarađuju velike sume u svojim sportovima van Olimpijskih igara — NBA igrači poput milijardera Lebrona Džejmsa, Janisa Adetokumba i Stefa Karija su najplaćeniji sportisti na Olimpijskim igrama sa prihodima tokom prošle godine između 102 miliona i 128,8 miliona dolara svaki, a slede golferi Džon Ram, Rori Mekilroj i Skoti Šefler i teniseri Novak Đoković, Karlos Alkaraz i Iga Švjontek.
„Zarađujem više nego duplo od onoga što bih inače zarađivao kao sportista – kako god to shvatili, ali trenutno zarađujem više od OnlyFans-a nego od veslanja“, rekao je Menson za Rojters.
Odlazak na Olimpijske igre je kulminacija za mnoge sportiste sa dugogodišnjim elitnim karijerama koje uključuju godine skupog treninga i sate priprema svakog dana, što često otežava da se radi drugi posao sa punim radnim vremenom. Troškovi treniranja u sportovima kao što su streličarstvo, stoni tenis, mačevanje i gimnastika iznose desetine hiljada dolara godišnje, pored troškova putovanja na takmičenja, opreme i drugih troškova.
Olimpijska nada Šej Hečet, sportistkinja u brzom kajaku, rekla je za Vice da je 2021. imala troškove veće od 38.000 dolara. Neki od tih troškova pokrivaju stipendije ili grantovi – Američki olimpijski i paraolimpijski komitet potrošio je 372 miliona dolara na razvoj sportista u 2022. godini – ali drugi troškovi padaju na teret sportista ili njihovih porodica.
Baba i deda Simone Bejls, Ronald i Neli Bejls, koji su je odgajali, otvorili su svoj centar za trening pod nazivom World Champions Centre u Springu, Teksas, 2014. godine kako bi mogla lakše da trenira. Natali Hokin, majka američke olimpijske gimnastičarke Gabi Daglas, podnela je zahtev za bankrot 2012. godine i rekla je da je trening njene ćerke bio faktor u toj odluci.
Čak 58% od skoro 500 elitnih sportista anketiranih 2020. godine – mnogi od njih su se spremali za Olimpijske igre u Tokiju – ocenilo je da nisu finansijski stabilni. Studija sportista u skoro 50 zemalja, koju je sprovela grupa za zagovaranje Global Athlete, uključivala je odgovore mnogih takmičara koji su rekli da se oslanjaju na novac roditelja, novčane nagrade sa velikih takmičenja i fleksibilne poslove kako bi finansirali svoje sportske aktivnosti, a nisu zarađivali od samog sporta.
Sportisti iz tima SAD-a koji osvoje medalje biće plaćeni od strane nacionalnog olimpijskog komiteta, ali većina američkih sportista nije plaćena za takmičenje. Osvajači zlatnih medalja u Americi dobijaju bonus od 37.500 dolara po medalji, osvajači srebrnih medalja dobijaju 22.500 dolara, a bronzani osvajači 15.000 dolara. Druge zemlje daju mnogo veće nagrade — Singapur nagrađuje osvajače zlatnih medalja sa 737.000 dolara, a Kazahstan, Malezija, Italija i Filipini plaćaju između 200.000 i 250.000 dolara za zlato.
Američka vaterpolistkinja Megi Stefens uspela je da osvoji veliku sponzorsku podršku za svoj tim od repera Flejvor Flava nakon što je na Instagramu istakla da ona i njene saigračice sve imaju poslove van bazena koji podržavaju njihov svakodnevni život.
Stefens drži privatne časove vaterpola i osnovala je kompaniju za analizu podataka. Rekla je da njene saigračice rade kao „učitelji, vlasnici preduzeća, treneri, pomoćnici lekara i još mnogo toga“, ističući da „većini olimpijaca treba drugi (ili treći) posao da podrže jurenje sna“.
Nakon što je video objavu, Flejvor Flav je sebe nazvao „službenim hajp menom“ američkog vaterpola i najavio da će sponzorisati i ženski i muški nacionalni tim narednih pet godina, u dogovorima koji uključuju neodređeni finansijski doprinos, više pojavljivanja godišnje na događajima ovog sporta i saradnju na društvenim mrežama.
Izvor: Forbes Srbija / Meri Vitfil Rolofs, novinarka Forbes
Foto: YouTube printscreen
