U trenutku kada se sve češće preispituje pravac razvoja srpske ekonomije, ekonomistkinja Kori Udovički ocenjuje za Insajder da je dosadašnji model rasta iscrpeo svoj potencijal. Reč je o pristupu koji se godinama oslanjao na strane investicije, državne podsticaje i relativno niske troškove rada.
„I povećana je zaposlenost, i plate su rasle, privreda je beležila stabilan rast“, podseća Udovički, naglašavajući da su rezultati tog modela nesporni – ali da više ne daje isti efekat.
Kako objašnjava, mehanizmi koji su ranije pokretali rast sada slabe, dok novi još nisu jasno uspostavljeni.
Govoreći o inflaciji, ona ukazuje na razlike između projekcija domaćih institucija i međunarodnih organizacija. Dok Narodna banka Srbije očekuje rast cena od oko četiri odsto, Međunarodni monetarni fond predviđa znatno višu stopu.
„Ja moram da kažem da kad je inflacija u pitanju, verujem MMF-u“, kaže Udovički, uz upozorenje da to praktično znači da će „život da nastavi jako da poskupljuje“.
Ipak, dodaje da su današnje ekonomske procene neizvesne zbog velikih oscilacija na tržištima energenata i hrane.
„Ništa nije pouzdano. Vi u svakom trenutku radite projekciju na osnovu onoga što imate do sad kao informacije“, objašnjava ona.
Jedan od ključnih problema vidi u tome što Srbija sporije reaguje na promene u odnosu na razvijenije ekonomije.
„Mi smo jedna nefleksibilna ekonomija kojom se još uvek upravlja na način koji nam ne omogućava da se brzo prilagođavamo“, ocenjuje.
Tržište pod pritiskom
Prema njenim rečima, tržišni mehanizmi u Srbiji ne funkcionišu dovoljno slobodno, što dodatno otežava prilagođavanje.
„Ako imate, kao što mi imamo, itekako monopolskog ponašanja i države i velikih trgovaca i slično, tu nema prilagođavanja, nego se neko ipak ugradi, a na kraju šta strada? Strada razlika između plata i cena“, upozorava Udovički.
Posebno ističe problem visokih cena hrane, koje su gotovo dostigle evropski nivo.
„Kod cena hrane smo na 96 odsto proseka razvijenih u Evropskoj uniji“, navodi ona, uz napomenu da taj odnos nije održiv u odnosu na domaći nivo zarada.
Na pitanje gde je uzrok takvog stanja, odgovara da ne postoji jedan krivac.
„Nema, to je sve to jedan paket“, kaže, objašnjavajući da način funkcionisanja tržišta direktno zavisi od modela upravljanja državom.
Granice dosadašnjeg modela
Analize pokazuju da je privreda dostigla maksimum u okviru postojećeg sistema, a posledice su već vidljive, posebno na tržištu rada.
„Vidi se pre svega u životu onih koji su počeli da gube posao“, ističe Udovički, ukazujući da su najugroženiji radnici u slabije plaćenim sektorima koji su ranije privučeni subvencijama.
Kako naglašava, Srbija više ne može da računa na konkurentnost zasnovanu na niskim platama.
„Ne možete da dignete hranu na 96 odsto evropskog nivoa, a da plate tek tako ostanu ne znam ni ja gde“, upozorava.
Dodatni problem vidi u funkcionisanju državnog aparata.
„Mi imamo tako zagugoljenu državnu upravu da vi ne možete ljude stvarno da pozivate na odgovornost“, kaže ona.
Iako je produktivnost porasla – sa 50 na 57 odsto evropskog proseka – smatra da to nije dovoljno za ozbiljniji iskorak.
„Vi sad morate da kontrolišete te cene. Ne da ih kontrolišete kroz kontrolu, kao što smo uradili nedavno, nego kroz način upravljanja privredom“, objašnjava.
Paradoksi tržišta rada
Udovički ukazuje i na kontradiktornu situaciju – nezaposlenost opada, ali istovremeno nedostaje radne snage.
„Privreda koja je fleksibilnija, ona brže prebacuje resurse… tamo gde će se nešto više isplatiti“, objašnjava.
Rešenje vidi u sistematskim obukama i prekvalifikacijama.
„Vi svako može da bude produktivan. Ali je na vama da im to omogućite“, poručuje.
Međutim, problem je i u načinu trošenja sredstava.
„Novac koji ide za tržište rada, umesto da se ulaže u stvarno preobrazovanje ljudi, ulaže se u javne radove i nabavke“, tvrdi ona.
Regionalne razlike i sporni projekti
Udovički upozorava da se jaz između regiona ponovo produbljuje.
„Sad već nekoliko godina… opet se povećava, imate beogradizaciju, bukvalno“, kaže.
Kritična je i prema velikim infrastrukturnim projektima, poput EXPO-a.
„Ja ne razumem ideju beogradskog EXPO-a… ne vidim šanse da ćemo mi isplaćivati EXPO od te zarade“, ocenjuje, dodajući da bi takvi projekti mogli postati ozbiljno opterećenje za javne finansije.
Na kraju se osvrće i na tržište nekretnina u prestonici, gde cene dostižu nivoe koji, prema njenim rečima, nemaju realno uporište u standardu građana.
„To su cene za novac za koji vi možete kupiti od 170 kvadrata stan u Španiji, u Beogradu možete za…“, zaključuje Udovički, ukazujući da rast cena dodatno podstiče nedostatak sigurnih investicionih alternativa.
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
