Više od dvadeset dobitnika Nobelove nagrade potpisalo je otvoreno pismo s pozivom na hitno oslobađanje političkih zatvorenika u Belorusiji, dok beloruske vlasti pokreću nove akcije protiv onih koje sumnjiče za “ekstremističke” aktivnosti usled pokušaja opozicije da otvori “narodne ambasade” u inostranstvu.
Otvoreno pismo, koje je pokrenuo aktivista Dmitrij Bolkunec i postavljeno na njegovu veb stranicu, potpisali su dobitnici Nobelove nagrade za mir Oskar Arijas Sančez (Oscar Arias Sanchez) iz Kostarike, Hoze Ramos-Horta (jose Ramos-Horta) iz Istočnog Timora, Dmitrij Muratov iz Rusije i Oleksandra Matvijčuk iz Ukrajine.
Među potpisnicima su dobitnici Nobelove nagrade za književnost Beloruskinja Svetlana Aleksijevič, Južnoafrikanac Džon Maksvel Kuci (J.M. Coetzee) i Herta Miler (Mueller), kao i 19 laureata iz oblasti fizike, hemije, medicine i ekonomije.
“Poslednjih decenija Evropa nije videla humanitarnu katastrofu u vezi s političkom represijom u takvim razmerama po glavi stanovnika kao u Belorusiji”, navodi se u pismu.
Među zatvorenicima u Belorusiji je i Aleš Bjaljacki, sudobitnik Nobelove nagrade za mir 2022.
Liderka beloruske opozicije u egzilu Svetlana Tihanovskaja rekla je ranije ovog meseca da se godinu dana nije čula sa svojim zatvorenim suprugom Sergejem Tihanovskim. Ona je rekla da su njenom suprugu sprečene komunikacije sa spoljnim svetom, navodeći da je to oblik mučenja.
Među zatvorenim u Belorusiji je i novinar Radija Slobodna Evropa Ihar Losik, koji služi 15 godina zatvora zbog optužbi koje su on, RSE i strane vlade nazvali politički motivisanim. I njegovi roditelji kažu da je njihov sin držan bez komunikacije u beloruskom zatvoru punih godinu dana.
Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) navodi da su stotine aktivista za prava, novinara, advokata, opozicionih političara i drugih zatvorene u Belorusiji na osnovu politički motivisanih optužbi i da se suočavaju sa zlostavljanjem u pritvoru.
Otvoreno pismo je upućeno vladama svih zemalja EU, ali se posebno poziva Poljska, kao najveći zapadni sused Belorusije, da iskoristi uticaj obustavom železničkih teretnih pošiljki u EU iz Belorusije, uključujući tranzit iz Rusije i Kine
U novom potezu protiv drugačijih mišljenja, beloruske vlasti su u sredu saopštile da su pokrenule desetine akcija protiv onih koje sumnjiče za “ekstremističke”.
Beloruski istražni komitet, vodeća državna agencija za krivične istrage, saopštila je da su njeni agenti pretresli stanove i kancelarije koji pripadaju onima za koje se sumnja da su umešani u napore opozicije da napravi “narodne ambasade” u inostranstvu.
Beloruska opozicija najavila je stvaranje “narodnih ambasada” kako bi zastupala njene interese i suprotstavljala se beloruskoj državnoj propagandi u 24 zemlje, uključujući članice Evropske unije, Veliku Britaniju, Kanadu, Australiju i Brazil.
Portparol Istražnog komiteta Sergej Kabakovič rekao je da su umešani u pokušaje uspostavljanja “pseudoambasada” pokušali da vode „informativne kampanje sa ciljem da diskredituju našu zemlju” i ometaju kontakte beloruskih diplomata sa stranim zvaničnicima i javnim organizacijama, podrivajući bezbednost.
Istražni komitet je saopštio da bi više od 100 Belorusa koji su optuženi za učešće u tim naporima moglo da se suoči sa optužbama za umešanost u “ekstremističke aktivnosti” za koje je predviđena kazna zatvora do sedam godina i konfiskacija njihove imovine.
Organizacija za ljudska prava Vjasna saopštila je ranije ovog meseca da je najmanje 4.690 ljudi osuđeno po politički motivisanim optužbama od predsedničkih izbora u avgustu 2020. koji su Aleksandru Lukašenku doneli peti mandat i podstakli velike proteste.
U reakciji vlasti na proteste više od 35.000 ljudi je uhapšeno, hiljade je prebila policija u pritvoru, a desetine nevladinih organizacija i nezavisnih medija su ugašene.
Tihanovskaja, koja je napustila zemlju pod pritiskom vlasti pošto je osporila rezultat izbora 2020, rekla je da najnoviji napadi na opozicione aktiviste odražavaju Lukašenkov strah.
“Novi talas pretresa i represija u Belorusiji dokazuje da je Lukašenko uplašen solidarnošću i podrškom koju nam nude lideri i političari demokratskih država širom sveta”, rekla je Tihanovskaja za Asošijeted pres.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Foto: YouTube printscreen
