Četvrtina ukupnog novca doniranog političkim partijama od strane Evropske unije ide krajnje desničarskim, krajnje levičarskim i populističkim pokretima. Na taj način, njihovi budžeti uvećavaju se za milione evra i to uoči izbora za Evropski parlament koji se održavaju sledeće nedelje.
Gardijan je zajedno sa 26 medijskih partnera, i istraživačkom grupom Follow the Money, objavio Transparency Gap – do sada najopsežniju analizu političkog finansiranja u EU.
Podaci su prikupljeni iz godišnjih izveštaja više od 200 partija u 25 zemalja.
Pokazalo se da je 150 miliona evra otišlo populističkim partijama i onima sa najekstremnijim političkim stavovima.
Grupe krajnje desnice prikupile su više od 97 miliona evra.
Krajnje desničarske partije definisane su kao one koje imaju nacionalističku i autoritarnu ideologiju.
Dok većina zemalja obavezuje stranke da prijave svoj ukupan prihod iz privatnih i javnih izvora, neke zemlje članice ih ne prijavljuju u potpunosti. Tri četvrtine zemalja ne objavljuje nikakve informacije ili deli samo delimične podatke o tome ko su pojedinci ili preduzeća stoje iza donacija.
Jaz u transparentnosti postoji čak i kada stranke poštuju pravila svoje zemlje. Istraživanje nije otkrilo znakove ilegalnih radnji, ali je velika studija koju je naručio Evropski parlament o finansiranju političkih partija svakako zaključila da nedostatak transparentnosti može dovesti do rizika od korupcije.
„Iako su sve zemlje članice EU usvojile propise u vezi sa prijavljivanjem i javnim objavljivanjem donacija, ono što se mora prijaviti i šta mora biti obelodanjeno značajno varira… često postoje razlike u njihovom objavljivanju tih informacija i to znači da postoji veliki rizik od korupcije“, navodi se u izveštaju.
Kada se uračunaju i drugi oblici finansiranja – posebno članstvo i donacije političara ili zvaničnika same stranke – tvrdolinijaške i populističke stranke osvojile su jednu petinu novca prikupljenog između 2019. i 2022. godine, u iznosu od skoro 500 miliona evra, pokazuju podaci.
A za stranke krajnje desnice suma je bila blizu 200 miliona evra.
U Francuskoj, tri ekstremne stranke – Reconquête i National Rally Marin Le Pen na desnoj strani i La France Insoumise na levoj strani – beleže veliki porast finansiranja.
Ove tri stranke primile su samo 13 odsto „nejavnog“ novca prikupljenog u Francuskoj 2019. godine, ali je njihov udeo porastao na 38 odsto 2022. godine, kada se Emanuel Makron suočio sa Le Pen u drugom krugu predsedničkih izbora.
Nejavno finansiranje uključuje novac od donatora, članarine i doprinose sopstvenih kandidata i zvaničnika stranke. Isključuje državno finansiranje, zajmove od donatora i druge prihode kao što su profiti od događaja, roba i nekretnine.
U Letoniji, za koju se očekuje da će sledećeg meseca „umnožiti“ antievropske i populističke poslanike, nejavno finansiranje tih partija poraslo je sa 9 na 36 odsto za samo četiri godine, uglavnom zahvaljujući populističkom desnom centru Latvia First party.
Analiza pokazuje da krajnje desničarske, krajnje levičarske i populističke partije privlače više od polovine nejavnih sredstava u Sloveniji, Italiji, Poljskoj, Mađarskoj, Portugalu i Grčkoj.
Vladajuća mađarska partija Fides, koja je na vlasti 14 godina i koja je nadgledala smanjenje iznosa državnog finansiranja, uzela je 55 odsto ukupnog nejavnog novca 2022.
Ankete pokazuju da su nacionalističke i krajnje desničarske stranke na putu da zauzmu prvo mesto u Mađarskoj i osam drugih država EU – uključujući Austriju, Francusku, Italiju, Holandiju i Poljsku.
Na mitingu krajnje desnice u Madridu ranije ovog meseca, mađarski premijer Viktor Orban je poslao video poruku pozivajući „da patriote okupiraju Brisel“, rekavši da su tamošnji zakonodavci odgovorni za „nadolazeću masovnu ilegalnu migraciju“ i „trovanje dece rodnom propagandom”.
U Poljskoj, bliski saveznik Fidesa – krajnje desničarske partije Pravo i pravda kojom je predsedavao Mateuš Moravjecki, a koja je bila vladajuća stranka do aprila ove godine – uzela je 44 odsto udela u svim nejavnim finansiranjima u 2022.
U Italiji, četiri populističke stranke, uključujući Brothers of Italy Đorđe Meloni i Ligu Matea Salvinija – obe desno od političkog spektra – zajedno sa strankama Forza Italia i Five Star Movement, obezbedile su 55 odsto nejavnog finansiranja 2022.
U nekim zemljama, krajnje levičarske partije dobijaju veliki deo.
Komunistička partija Grčke uzima više od polovine nejavnog finansiranja, dok njen portugalski kolega Partido Comunista Português dobija 50 odsto ukupnog finansiranja.
U većini zemalja, novac od države je sada najvažniji tok prihoda, pri čemu nejavni novac predstavlja manje od četvrtine raspoloživog finansiranja u Španiji, Mađarskoj i Portugalu i samo oko 15 odsto u Irskoj i Belgiji.
U drugim zemljama u kojima dominira privatni novac, državni doprinosi su i dalje značajni. Na primer, u Nemačkoj i Holandiji, javno finansiranje ima 45 odsto udela u ukupnom novcu koji su političke partije dobile 2022.
Nakon odluke nemačkog saveznog ustavnog suda 1992. godine, dodela javnih sredstava političkim strankama zasniva se na njihovoj „ukorijenjenosti u društvu“.
„To znači da će političke partije uvek morati da traže podršku javnosti“, saopštile su nemačke vlasti.
Izvor: Guardian
Foto: YouTube printscreen
