25. januar 2024.
Otac Alberta Ajnštajna, Herman, bio je ponosan što se jevrejski rituali ne praktikuju u njegovom domu, smatrajući ih zastarelim, ostacima „drevnog sujeverja“. U Ajnštajnovoj porodici samo je jedan ujak išao u sinagogu.
Ipak, 1888. godine, kada je imao devet godina, Ajnštajn je iznenada razvio žarku jevrejsku veru. Po sopstvenoj volji, striktno se pridržavao dogme, poštujući subote i zakone o košer ishrani. Čak je komponovao svoje himne, koje je pevao na povratku iz škole. U međuvremenu, njegova porodica je nastavila sa svojim sekularnim životima.
Ipak je za Ajnštajna ovo bila samo faza, koja se završila jednako iznenada kao što je i stigla. Posle tri godine, sa 12 godina, izgubio je svako interesovanje za religiju, a u ključnom trenutku je odbio da nastavi sa svojom bar micvom i formalno se posveti judaizmu. Od tog trenutka, u narednih 20 godina, Ajnštajn će se namerno distancirati od svog jevrejskog porekla, ne navodeći nikakvu religiju na svojim zvaničnim obrascima, koje je popunjavao tokom života.
Tek nakon njegovog dolaska u Berlin 1914. godine, Ajnštajn je sve više prihvatao, čak i više voleo ideju da pripada jevrejskom narodu. Ovu rekonfiguraciju njegovog nasleđa su velikim delom oblikovali mnogi Jevreji koje je poznavao u gradu, a koji su pokušali da se asimiluju u nemačku kulturu. Većina Jevreja u Nemačkoj preferirala je ovaj pristup, koji je nastojao da „prevaziđe antisemitizam tako što će odbaciti skoro sve jevrejsko“, kako je to rekao Ajnštajn. Smatrao je idiotskim i servilnim takav pokušaj da se uklope u nemačko društvo, pa je to rado govorio ljudima u lice.
„Tek kada sam, sa 35 godina, stigao u Berlin, shvatio sam jevrejsku zajednicu sudbinskom i osetio sam dužnost da se suprotstavim, koliko sam mogao, nedostojanstvenom držanju mojih jevrejskih kolega“, objasnio je Ajnštajn kasnije u pismu piscu Džozefu Kaštajnu.
Nije ponovo otkrio veru koju je nekada tako snažno držao kao dete. Judaizam, kako ga je Ajnštajn od tada zamišljao, nije bilo pitanje religije. On je judaizam, kako je jednom napisao, zamišljao kao „zajednicu tradicije“. Njegova solidarnost sa jevrejskim narodom bila je, po njegovim rečima, solidarnost sa svojim „plemenskim drugovima“, a ne sa vernicima.
Ipak Ajnštajnova posvećenost cionističkom cilju nije se pokolebala u njegovim kasnijim godinama. Zaista, u samim danima pre svoje smrti 1955. godine, Ajnštajn je pisao govor za radio kako bi proslavio Dan nezavisnosti Izraela. U razgovoru o njegovom sadržaju sa američkim i izraelskim ambasadorom, objasnio je da je zabrinut zbog toga kako se Jevreji bore da žive sa Arapima. Verovao je da će se način na koji se ponašaju prema Arapima pokazati kao pravi moralni test za jevrejski narod. Radio je na tom govoru dok je ležao u bolnici, umirući: „Danas se obraćam vama“, počeo je svoj govor, „ne kao američki građanin i ne kao Jevrej, već kao ljudsko biće…“
Izvor: Time
