Na dan Svete Trojice 1854. godine ispred manastira Ostrog po običaju su se skupile devojke iz Brda da sklapaju veridbe. Tu je bio knjaz Danilo prisutan. Tu je bila i Danica Pavićević, sestra Todora Kadića i žena popa Puniše Pavićevića.
Knjaz Danilo i njegovi perjanici prisustvovali su 1854. prazniku, a o onome što se dogodilo postoje brojne priče.
Dugo je Crna Gora, de fakto nezavisna, ali de jure deo Osmanlijskog carstva, bila pod vlašću kuće Petrović-Njegoš, čiji su pripadnici kao vladike sedeli na tronu Cetinjske mitropolije. Pošto su bili zamonašeni i nisu mogli da imaju decu, na toj funkciji su ih po običaju nasleđivali sinovci.
Tako je bilo sve dok 1852. godine Danilo Stankov Petrović nije postao nasledni knjaz, proglasivši se za takvoga uz dozvolu ruskog cara Nikolaja I u Sankt-Peterburgu, a sve nakon unutardinastičkih borbi sa stricem Perom Tomovim, uz mirenje sa Crmničanima i Katunjanima i uz veliko protivljenje Bjelopavlića.
Inače, Danila (1826—1860) protivnici su zvali “ćosavi kepeculjak Stanka krtolaša”, čime su aludirirali na njegov stas i na to što je bio sin Stanka Stijepova Petrovića, zemljoradnika sa Njeguša koji je krompir prodavao na pijaci u Kotoru.
Međutim, “Stanko krtolaš” je bio i otac vojvode Mirka, koji će 1858. potući Turke na Grahovcu, i deda knjaza i posle kralja Nikole koji će svoje ćerke udavati za evropske kraljeve i velike kneževe; ali to provnici Danila, koji je zbog svoje visine celog života nosio i nadimke Zeko, Zeko Mali, kasnije i Zeko Maniti, nikako nisu mogli da znaju.
Lepa Vilajeta i Knjaz Danilo
Knjaz Danilo I je sproveo niz dalekosežnih reformi i utro put novoj Crnoj Gori (izdvaja se Danilov zakonik), sve praćeno velikim plemenskim otporom centralizaciji, ali jedna je epizoda kasnije postala posebno kontroverzna, jer je kulminirala atentatom u Kotoru 1. avgusta 1860. godine, koji je nad njim izvršio Todor Kadić iz Bjelopavlića.
Razlog atentata je bilo to što je, navodno, pijani Danilo na dan Svete Trojice juna 1854. godine u odajama manastira Ostrog silovao popadiju Danicu Pavićević, ženu bjelopavlićkog popa Puniše Pavićevića, a sestru samog Todora Kadića.
Govorilo se za nju da je najlepša žena u Crnoj Gori, zvali su je Vilajeta, a knjaz ju je kasnije još i naterao da se preuda za njegovog perjanika (brata tog perjanika Todor Kadić je ubio u Carigradu, i na samrti se, pre nego što će biti streljan zbog atentat, jedino zbog toga kajao).
Da stvar bude gora, opet navodno, knjaz Danilo je svojim perjanicima naredio da u manastirskim odajama siluju još tridesetak (ili po drugim navodima: četrdesetak) devojaka iz Brda, devojaka koje su se, po običaju, okupile na Ostrogu i sedele na dugačkoj kamenoj klupi ispred crkve gde su se o toj prilici sklapale veridbe; druga verzija kaže da je knjaz naredio perjanicima i devojkama da ga zabavljaju te večeri, a da se zabava navodno pretvorila u nasilno orgijanje.
Istina je negde tamo
Nakon toga je došlo do pobune Bjelopavlića pod vođstvom vojvode Rista Boškovića; Danilo je pobegao na Cetinje, vratio se sa 6.000 ljudi i izvršio poharu, spalivši veliki broj kuća (tom prilikom je navodno svoju rođenu sestru Janu hteo da razvede od Rista, a kada ga je ona odbila i ponizila pred svima, prvo je hteo da joj ubije decu naočigled svih, a onda da ih krišom otruje; umalo tada nije ubio i serdara Jola Piletića koji ga je sprečio da izvrši decoubistvo).
Danas mnogi sumnjaju u ovakvu verziju događaja, jer ne postoje materijalni dokazi, već samo svedočenja, kao i neki posredni dokazi. Apologeti Danilovi smatraju da je ceo incident predimenzioniran i da je samo poslužio kao povod i opravdanje za pobunu. Razlog za sumnju na prvom je mestu taj što je sve bazirano na izjavama Danilovih neprijatelja.
Drugo, francuski konzul Ijasent Ekar incident opisuje tako, kao da su perjanici po naredbi Danilovoj naterali bjelopavlićke devojke da sa njima igraju kolo. Konačno, pitanje je i zašto bismo na reč verovali francuskom konzulu koji je imao politički interes da brani knjaza, a ne Crnogorcima koji su se smatrali oštećenom stranom.
Treće, imena devojaka i njihova svedočenja ne postoje. Opet, i to je razumljivo, jer dovoljno je što im je čast jednom ukaljana, ako je do silovanja stvarno došlo: njihovi očevi ne bi dozvolili da se o tome uopšte i govori, a kamoli da se daju izjave licima van porodice. Ipak, da istorija nije zabeležila nijedno jedino ime pobuđuje sumnju.
Četvrto, dve godine nakon ovog događaja perjanik je postao legendarni Marko Miljanov Popović-Drekalović iz Kuča, plemena u susedstvu sa Bjelopavlićima koje je i samo bilo meta jedne Danilove pohare (o kojoj je Marko Miljanov kasnije pisao). Da li bi ovaj vojvoda (praktično glavni teoretičar srpskog i crnogorskog etosa, “čojstva i junaštva”, neupitna ljudska gromada) nedugo nakon toga postao knjažev perjanik, da je do napastvovanja zaista došlo i da je priča o tom zverstvu tačna?
S ove vremenske distance nemoguće je odgovoriti na pitanje koliko istine ima u priči o masovnom silovanju, ali dve činjenice ipak simptomatično stoje: prvo, knjaza Danila zvali su Zeko Maniti, što govori dosta o njegovoj naravi, a drugo, Todor Kadić, rođeni brat Danice zvane Vilajeta, ga je ubio u Kotoru.
Izvor: Žena Blic
Foto: YouTube printscreen
