Istorijska studija OpenResearch-a pruža više podataka o prednostima univerzalnog osnovnog dohotka, omiljenog rešenja osnivača OpenAI-a za budućnost u kojoj veštačka inteligencija preuzme poslove. Tokom proteklih osam godina, eksperimentalni projekat koji finansira milijarder, suosnivač i izvršni direktor OpenAI-a, Sem Altman, tiho je testirao utopijsku ideju: Šta bi se dogodilo kada bi svi na svetu dobijali besplatan novac, redovno i bez ikakvih uslova?
„Univerzalni osnovni dohodak“ bio je jedan od prvih koncepta koje je istraživao OpenResearch, laboratorija za ambiciozne projekte povezana sa OpenAI, kojoj je Altman lično doprineo desetinama miliona dolara u nastojanju da oblikuje budućnost koju vidi kao neizbežno poremećenu veštačkom inteligencijom. Sada projekat objavljuje rezultate opsežne studije koja je kumulativno dodelila 45 miliona dolara hiljadama ljudi širom Amerike, u onome što je nazvano „najobuhvatnijom studijom“ ikada o zagarantovanom prihodu.
Rezultati studije podeljeni su u dva rada, koje je objavio Nacionalni biro za ekonomska istraživanja. Ovo su prvi od nekoliko radova koje OpenResearch planira da objavi, detaljno opisujući trogodišnju studiju u kojoj je 3.000 učesnika u Teksasu i Ilinoisu nasumično odabrano da prima stipendiju od 1.000 dolara ili 50 dolara mesečno. Cilj istraživanja bio je da se sazna kako bi se naši životi promenili kada bismo dobijali malu bezuslovnu naknadu. Njeni početni nalazi otkrivaju da su ljudi koji su primili ovaj novac uglavnom trošili na osnovne potrebe, medicinsku negu i pomaganje drugima. Predstojeći radovi fokusiraće se na teme kao što su deca, mobilnost, kriminal i politika.
Tokom studije, istraživači su prikupljali podatke putem telefonskih i onlajn anketa, intervjua i dnevnika, kao i iz izvora trećih strana kao što su obrazovni zapisi i kreditni izveštaji. Takođe su uzimali uzorke krvi od voljnih učesnika kako bi pratili promene u određenim zdravstvenim biomarkerima. Kada završe analizu, tim se nada da će de-identifikovati i javno podeliti svoj skup podataka. „Naš cilj je da samo proizvedemo podatke i učinimo ih dostupnim u bilo kojem obliku koji najbolje odgovara ljudima, i to što je moguće šire“, rekla je za Forbes Elizabet Rouds, direktorka OpenResearch-a.
Njihov poduhvat nije prvi koji meri koristi zagarantovanog prihoda, ali studija OpenResearch-a je na većem kraju nekoliko desetina pilot programa širom sveta. Najveća je 12-godišnja studija u Keniji koja je započeta 2017. godine, a finansira je filantropska organizacija GiveDirectly. Zemlje kao što su SAD i Kanada takođe su flertovale sa ovim konceptom. Od 1980-ih, stanovnici Aljaske primaju godišnje isplate generisane od naftnih i gasnih tantijema države. Prošle godine, Kalifornija je pokrenula svoj prvi javno finansirani test zagarantovanog prihoda, koji će ciljati bivše štićenike.
Karl Viderkvist, istoričar osnovnog dohotka i profesor na Univerzitetu Džordžtaun u Kataru, rekao je da trenutno doživljavamo „treći talas pokreta za osnovni dohodak“ nakon što smo svedočili njegovom porastu popularnosti u različitim vremenskim periodima tokom više decenija.
OpenResearch ga je kontaktirao pre nekoliko godina kako bi dao mišljenje o studiji koja još nije bila započeta i rekao je za Forbes da su izabrali „pristojne iznose“ za istraživanje. Sada želi da federalna vlada krene napred sa implementacijom osnovnog dohotka. „Imamo mnogo podataka o tome šta osnovni dohodak može učiniti. Samo se ne slažemo da li želimo da se to dogodi“.
Sem Altman ima rešenje za siromaštvo
Altman je više puta rekao da vidi univerzalni osnovni dohodak kao rešenje za siromaštvo, još od vremena kada je bio predsednik startap akceleratora Y Combinator. U blogu od pre skoro 10 godina, uputio je jedinstven apel istraživačima. „Želimo da finansiramo studiju o osnovnom dohotku“, napisao je. „Intrigira me ova ideja već neko vreme, i iako je bilo mnogo diskusija, ima vrlo malo podataka o tome kako bi to funkcionisalo“.
Nedavno su osnovni dohodak propagirali tehnolozi iz Silicijumske doline koji ga vide kao lek za ljudsku nezaposlenost uzrokovanu automatizacijom. „Biće neophodan“, izjavio je Ilon Mask 2017. godine, jer „biće sve manje poslova koje robot ne može bolje da obavi“. (Ove godine je promenio mišljenje, rekavši „Nećemo imati univerzalni osnovni dohodak. Imaćemo univerzalni visoki dohodak“, bez objašnjavanja razlike.) Altman je nazvao to „očiglednim zaključkom“ svoje predikcije da će „kompjuteri zameniti efektivno svu proizvodnju.“
Neki tehnolozi ostaju skeptični. Računarski naučnik i „kum virtuelne realnosti“ Džeron Lanijer održava prijateljski nesporazum sa Altmanom i drugima koji su podržali AI-subvencionisanu socijalnu pomoć. Lanijer je za Forbes rekao da, u pokušaju stvaranja egalitarnijeg društva, osnovni dohodak rizikuje centralizaciju ovog toka bogatstva.
Pretpostavljajući da je superinteligencija tik iza ugla, „voleo bih da vidim ljude kako postaju ponosni davaoci podataka u novoj ekonomiji“ kao izlaz iz ove plutokratske situacije, rekao je. U međuvremenu, brine ga da su tehničari poslali poruku da će klasa ljudi uskoro biti zastarela. „Ljudi neće reći ‘Tako ste ljubazni,’ reći će, ‘Mrzim vas, govorite mi da ste vi potrebni, a ja nisam i zavisim od vaše velikodušnosti.’“
Rouds je odbila da komentariše Altmanov pogled na svet i kako je on mogao oblikovati studiju, napominjući da studija nije bila zamišljena da bude preskriptivna. „Ne postoji jedno ‘Evo jednog rešenja’ za bilo koji izazovan problem“, rekla je. „Nikada ne postoji jedno rešenje.“
Nemoguće izbeći prste Altmana
Ali Altman je poznat po tome što je svoje vizije pretvorio u stvarnost, ponekad po velikoj ceni, karakteristika koja ga je učinila polarizujućom figurom u tehnologiji. On je 2019. osnovao Worldcoin, kompaniju za kriptovalute sa skeniranjem oka, za koju je tvrdio da će stvoriti „kolektivnu globalnu valutu koja će biti pravedno raspodeljena što većem broju ljudi“. Projekat je daleko od cilja da prikupi milijardu korisnika i suočio se sa nizom kontroverzi. Sada kada upravlja najmoćnijom AI kompanijom na svetu, teško je zamisliti da čak i najdobronamerniji istraživački projekat pobegne iz njegove sfere uticaja.
A tu su i stvarne povezanosti. OpenResearch i OpenAI dele DNK, jer AI kompanija tvrdi da je podržana donacijom laboratorije. Takođe su povremeno delili osoblje – bivši glavni pravnik i jedna osoba koja je istovremeno obavljala različite uloge na svakom radnom mestu. Prošle godine, istraživač povezan sa OpenResearch i OpenAI bio je koautor studiju o efektima AI na tržište rada.
OpenResearch je rekao da su, budući da su obe organizacije osnovane u isto vreme, ovo bile očigledne prilike za saradnju. Konačno, laboratorija ima samo dva člana odbora: Jedan od njih je Altman; drugi je Kris Klark, bivši šef neprofitnih i strateških inicijativa OpenAI-a.
Klark je napustio AI kompaniju ranije ove godine, rekavši da želi da „posveti više vremena ljudima i projektima do kojih mi je duboko stalo izvan OpenAI-a“, izvestio je The Information u maju. On ostaje COO OpenResearch-a, gde nastavlja da upravlja operacijama na visokom nivou širom organizacije.
OpenAI i Altman nisu odgovorili na zahtev za komentar.
Sem Altman ima podršku drugih bogataša
Nakon završetka doktorata iz socijalnog rada i političkih nauka na Univerzitetu u Mičigenu, Rouds je odgovorila na Altmanov oglas za posao iz 2016. godine, „nikada nije čula za Sema ili Y Combinator ili bilo šta slično“. Altman je zaposlio te godine, čineći je jednom od prvih zaposlenih u YC Research-u, koji će kasnije postati OpenResearch.
Laboratorija je osnovana da razvije dugoročne projekte koji postavljaju otvorena pitanja. Takođe je ugostila humanistički tehnološki centar koji je vodio pionir računarske tehnologije Alan Kej i projekat „boljih gradova“. Najviše se istakla time što je podržala tim stručnjaka za veštačku inteligenciju koji su izgradili OpenAI na njihovom početku.
Od pokretanja 2015. godine, OpenResearch i njegovi entiteti prikupili su oko 60 miliona dolara finansiranja. Deset miliona dolara došlo je iz neprofitnog ogranka OpenAI-a, dok je Altman donirao 14 miliona dolara kroz kreditnu liniju od 25 miliona dolara sa laboratorijom, prema nedavnim poreskim izveštajima. Ostala podrška uključuje suosnivača Tvitera i zagovornika osnovnog dohotka Džeka Dorsija, koji je dao 15 miliona dolara kroz svoju dobrotvornu fondaciju Start Small, i suosnivača GitLab-a Sida Sijbrandija, koji je doprineo sa 6,5 miliona dolara. Kroz neke od svojih istraživača, projekat je takođe primio oko 1,1 milion dolara u grantovima od Nacionalnog instituta za zdravlje i Nacionalne naučne fondacije.
Laboratorija – koja broji šest stalno zaposlenih, šest volonterskih akademskih partnera i 17 volonterskih članova savetodavnog odbora – namerno se držala nisko kako bi izbegla senku svojih donatora. Ali privukla je pažnju pre nekoliko godina nakon pokretanja dva pilot programa osnovnog dohotka u Ouklendu, Kalifornija, koji su imali za cilj da iznesu probleme koji bi mogli nastati tokom budućih, većih studija.
Manje od 100 ljudi primalo je do 1.500 dolara mesečno tokom otprilike godinu dana. Wired je 2018. nazvao napor sporim, i dobio je imejl koji je Rouds poslala tadašnjoj gradonačelnici Ouklenda Libi Šaf, rekavši: „Iako je to frustrirajuće za donatore, bilo je dobro sa stanovišta istraživanja“. OpenResearch je odbio da kaže ko su ti frustrirani donatori, ali je napomenuo da su pilot programi bili namenjeni samo za bolje razumevanje stvari kao što su regrutovanje i prebacivanje novca ljudima bez bankovnih računa.
Kako su mereni rezultati
Njegova najnovija studija sa 3.000 učesnika trajala je od novembra 2020. do prošlog oktobra, a skoro 40.000 ljudi je odgovorilo na 1,1 milion promotivnih poštanskih poruka poslatih na adrese u Teksasu i Ilinoisu. Prijavljeni između 21 i 40 godina sa prihodima domaćinstva koji ne prelaze 300% federalnog nivoa siromaštva izabrani su u urbanim, prigradskim i ruralnim područjima. (U svom originalnom pozivu, Altman je rekao da traže da upišu ljude „koji su motivisani i talentovani, ali potiču iz siromašnih sredina“.) Trećina je nasumično odabrana da prima 1.000 dolara mesečno, dok je preostala kontrolna grupa primala 50 dolara mesečno.
Jedan učesnik, Kara, imala je dijagnostikovan retki nervni poremećaj koji je sprečavao da radi. Bili su na kratkotrajnom invaliditetu, prodali su svoje stvari i čak postavili GoFundMe stranicu kako bi sastavili kraj s krajem. „Bilo je to kao osećaj gubitka sposobnosti da se brinete o sebi,“ prisetili su se u intervjuu koji je snimio i podelio OpenResearch. Kara je bila dodeljena grupi za ispitivanje sa 1.000 dolara i rekla je da su mesečne isplate „smanjile paniku za nekoliko stepenika„.
Najširi zaključak studije bio je da novac stvara fleksibilnost – da se bude selektivniji u traženju posla, da se dobije medicinska nega ili da se pomogne članu porodice sa njihovim računima. Novčani transferi doveli su do toga da učesnici troše više na osnovne potrebe poput hrane, stanarine i prevoza, pokazali su rezultati.
„Ono što me najviše iznenadilo bilo je to što je [u poređenju sa kontrolnom grupom od 50 dolara] najveće povećanje potrošnje bilo na finansijsku podršku drugima“, rekla je Karina Dotson, menadžerka za istraživanje i uvide u OpenResearch-u. Dotson je rekla da su učesnici izveštavali o korišćenju sredstava za davanje poklona i zajmova, doniranje u dobrotvorne svrhe ili za pomoć rođacima. „I to je bilo posebno izraženo za primaoce sa nižim prihodima u našoj populaciji, za koje znamo iz postojeće literature da je verovatnije da imaju prijatelje sa niskim prihodima“.
Tim je takođe tražio dozvolu za uzimanje uzoraka krvi, što je učinilo 1.206 učesnika. Merili su biomarkere kao što su holesterol, rizik od dijabetesa i hipertenzija, ali nisu primetili značajne promene. „Lično, nisam očekivala da ćemo u tako kratkom roku videti stvarnu promenu u fizičkom zdravlju“, rekla je Rouds. „Posebno kod ove populacije koja je možda imala ograničen pristup nezi dugo vremena“. Ono što su istraživači primetili bila je mala verovatnoća da će neko potražiti zdravstvenu negu, kao što je poseta stomatologu.
Sem Altman širi ideju
Druge tehnološke kompanije se uključuju u davanje besplatnog novca; Gugl je finansirao studiju o osnovnom dohotku i beskućništvu koja će uskoro biti sprovedena u oblasti Zaliva. OpenResearch je takođe doprineo svojom ekspertizom kako bi pomogao predstavnicima države Ilinois da usvoje zakon 2019. godine koji sprečava učesnike u studijama novčanih transfera koje nisu finansirane od strane vlade da izgube svoje postojeće beneficije.
Nije jasno da li Altman planira da nastavi sa finansiranjem istraživanja osnovnog dohotka. OpenResearch je podržao druge projekte koji su na kraju obustavljeni, kao što je platforma za promociju kliničkih ispitivanja za kovid-19. Rekli su da će nastaviti sa prikupljanjem novca kako bi produžili svoj rad na novčanoj pomoći i možda započeli istraživanje medicinske nejednakosti. Ranije ovog meseca, OpenAI je najavio partnerstvo sa velnes kompanijom Thrive Global za izradu personalizovanog AI zdravstvenog trenera.
U međuvremenu, Altmanovi pogledi na osnovni dohodak izgleda da se razvijaju. Pre nekoliko meseci, izneo je novu ideju za čovečanstvo: finansijske dividende koje bi „svi“ dobijali od velikih jezičkih modela kao što je ČetGPT. Nije objasnio kako ili zašto bi to funkcionisalo, ali je odlučio da ga nazove „univerzalna osnovna računarska sposobnost.“
Izvor: Forbes
Foto: YouTube printscreen
