Nove pravne forme državnih preduzeća promeniće i navike direktorima. Preduzeće je isto. Nije se promenio ni vlasnik, niti direktor. Ali njegove obaveze više nisu iste. Deklarativno, osnivači sada od njega očekuju više, ali će javnosti dugovati manje.
Uslovi neophodni da kandidat i postane direktor „privrednog društva kojim upravlja Republika Srbija“ na prvi pogled su isti kao i oni koji su važili za prve ljude javnih preduzeća. Ali sama činjenica da će ih ubuduće imenovati kompanije, a ne Vlada Srbije, dozvoljava im da sačuvaju imovinsku kartu daleko od očiju javnosti.
Nedavno je Forbes Srbija dobio objašnjenje od Agencije za borbu protiv korupcije kako to da su menadžeri nekih državnih firmi dužni da podnose imovinske karte, a drugi nisu. I do sada pojedini direktori „nisu bili javni funkcioneri u smislu člana 2. Zakona o sprečavanju korupcije, jer ih na navedene dužnosti imenuju nadzorni odbori privrednih društava kojima su direktori, te samim tim nemaju ni obavezu podnošenja Izveštaja o imovini i prihodima“.
Koliko je to opravdano
A bavljenje javnim funkcijama neretko podrazumeva uvećanje imetka. Primer je Dušan Bajatović, prvi čovek Srbijagasa. Ali i član Nadzornog odbora Jugorosgasa, predsednik NO Bantaskog dvora, direktor Gastransa.
Njegov prvi javno dostupni izveštaj iz januara 2010. godine pokazuje da je vlasnik dva placa od ukupno oko 102 ara, automobila, motocikla i “tamića”.
Petnaest godina kasnije, Bajatović je i dalje direktor Srbijagasa, u NO je Jugorozgasa, ali najveća primanja mu stižu sa pozicije direktora Gastransa – 1,7 miliona dinara mesečno.
Decenija i po na raznim javnim fukcijama značajno su produžili listu njegove imovine. Toliko da je sasvim moguće napraviti grešku u zbrajanju. Sada zarađuje oko četiri miliona dinara. I dalje ima isti autiombil i “tamić”, ali i niz drugih prevoznih sredstava – noviji motocikl, čamac sa kabinom, skuter za vodu, još jedan čamac bez kabine, noviji automobil, prikolicu, ali i traktor.
Vlasnik je ara i hektara pod šumom, pašnjakom i vinogradom. Zemlje ima ukupno više od 43 hektara, a kvadrata kuće – 153.
Kada i Srbijagas promeni pravnu formu, Bajatovića, ukoliko ostane direktor ova funckija neće obavezivati da podnosi izveštaj o imovini. On je, doduše, i narodni poslanik, pa bi po tom osnovu trebalo da ostane na listi funkcionera.
Plata manja, imovina veća
Prvi dostupni izveštaj o imovini Gorana Puzovića, direktora Srbijavoda je iz 2012. Tada je zarađivao ukupno oko 200.000 dinara i posedovao je polovinu četvorosbnog stana od 109 kvadrata. Kao i čamac i 50 odsto suvlasništva u jednoj firmi.
Prema poslednjem izveštaju, zarađuje čak i koju hiljadu dinara manje. Poseduje međutim, stan od 76 i stan od 119 kvadrata. sedam apartamana ukupne površine od oko 330 kvadrata, kao i dve porodične zgarde od ukupno oko 180 kvadrata. Pomoćne zgrade, parcele, poljoprivredno i šumsko zemljište… Ukupno oko 1,3 hektara i više od 1.000 ari. Ipak, većinu zemlje je nasledio. Ukoliko ostane na čelu transformisanih Srbijavoda ubuduće nećemo moći da pratimo da li je uvećao imetak.
Autentično tumačenje
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti ranije je objasnio kako su pojedini direktori “ispali” sa spiska javnih funkcionera. Za to je zaslužno autentično tumačenja Zakona o sprečavanju korupcije s početka 2021.
“Bez ikakvog pravnog osnova uvedeno je da to zavisi od toga ko bira i postavlja funcionera. Pošto prema tom tumačenju članove NO ili Skupštine akcionara ili direktore neće birati Vlada, oni neće biti smatrani javnim funkcionerima. Pošto nisu javni funkcioneri, oni nemaju obavezu da prijavljuju prihode i imovinu, niti sukobe interesa”, rekao je ranije Nenadić za Forbes Srbija.
Uslovi za direktora
Manje specijalnosti, a više upravljačkih sposobnosti. Uslovi neophodni za direktora transformisanih državnih firmi pokazuju blagu promenu prioriteta vlasnika. Za direktora javnog preduzeća neophodno je da ima pet godina radnog iskustva na poslovima koji zahtevaju visoko obrazovanje i tri godine rada na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća.
Sada kada pojedini promene pravnu formu, od direktora se očekuje da su pet godina radili poslove za koje je neophodna fakultetska diploma. Iskustvo u oblasti bliskoj samoj firmi, više se ne traži. Uslov je da imaju tri godine iskustva u rukovodećim poslovima.
Nadležni su svojevremeno, kada je usvajan Zakon o javnim preduzećima, posebno isticali ideju depolitizacije direktorskih pozicija. I tako korporatizaciju javnih preduzeća. A to je tebalo da omogući uslov da budući direktor “nije član organa političke stranke, odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke”. Sada se ovaj uslov ne pominje.
Ali se predviđa razrešenje ukoliko promoviše političke stranke i u te svrhe koristi resurse preduzeća. To, međutim, važi i za čelnike javnih preduzeća.
“Posebno se podrazumeva korišćenje službenih prostorija, vozila i inventara društva kapitala bez naknade”, stoji u Zakonu o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Srbije. “Ukoliko obavljaju aktivnosti vezane za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata. Vrše uticaj na zaposlene i lica angažovana po drugom osnovu u društvu kapitala u vezi sa podrškom političkim subjektima ili kandidatima na izborima”.
Ne sme da duguje za porez
Direktor transformisnaog državnog preduzeća ne sme da duguje državi. Pre svega porez. Ali dužnik ne sme da bude ni firma u kojoj eventualno ima udela.
“Dužni su da dostave akt nadležne poreske uprave da privredno društvo u kojem je lice koje se imenuje imalac akcija ili vlasnik udela od najmanje 25% osnovnog kapitala, nema nepodmirenih poreskih dugovanja. U slučaju da lice nije imalac akcija ili vlasnik udela, dužno je da dostavi izjavu overenu kod javnog beležnika”, predviđa zakon.
Propis koji reguliše rad javnih preduzeća, s druge strane, nešto je detaljnije razradio koje mere bezbednosti ne smeju da budu izrečene budućem direktoru.
“Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi; obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi; obavezno lečenje narkomana; obavezno lečenje alkoholičara; zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti”, deo je Zakona o javnim preduzećima.
I jedan i drugi propis podrazumeva da su direktori izabrani na javnom konkursu. Bez konkursa je moguće postaviti vršioca dužnosti I to na najduže do godinu dana. Godine za nama su nedvosmilseno pokazale da ove polazne pretpostaake, u najvećem broju slučajeva, nisu ispunjene. U mesecima pred nama videćemo da li će same dražvne firme, pošto one sada imenuju rukovodioce, pokazati više odgovornosti.
Izvor: Forbes Srbija
Foto: YouTube printscreen
