Posle Aja Sofije u Istanbulu još jedno hrišćansko svetilište, Crkva Hrista Spasitelja, pretvoreno je u džamiju. Osnivači sekularne Turske su pokušali da zaštite hrišćanske spomenike tako što su ih pretvorili u muzeje, što im radikalni islamisti nikada nisu oprostili.
Predsednik Redžep Tajip Erdogan je odlučio da ispravi „greške” osnivača sekularne republike, koji su pokušali da zaštite hrišćanke spomenike tako što su jedno vreme bili pretvoreni u muzeje – dakle, ni crkve, niti islamske bogomolje. To im radikalni islamisti nikada nisu oprostili.
Crkva Hrista Spasitelja u Istanbulu je sada ponovo pretvorena u džamiju. Ona je jedanaest vekova bila ono što jeste – crkva, pet stoleća je bila džamija, a poslednjih 79 godina muzej. Taj potez je preko video-snimka zdušno pozdravio predsednik Redžep Tajip Erdogan iz Ankare.
„Ovo je bio naš veliki san dok smo bili mladi. Na veliko zadovoljstvo to je sada postala stvarnost”, izjavio je Erdogan povodom presude Administrativnog suda da se Aja Sofija i Crkva Hrista Spasitelja ponovo pretvore u džamije. On je potpisao dekret o toj promeni, što je naišlo na aplauze radikalnih islamista koji još uvek pate za slavnom osmanskom prošlošću.
„Ovo smo čekali decenijama, Alahu ekber, hvala Erdoganu”, uzvikivale su hiljade okupljenih građana ispred Aja (Svete) Sofije kada je 24. jula 2020. godine Erdogan, kao nekad sultan Mehmed Drugi Osvajač, u Aja Sofiji velikoj džamiji – kako se od tada zvanično naziva – prisustvovao prvoj molitvi.
Istorija se nemilosrdno poigrala i sa Crkvom Hrista Spasitelja (ili Hora, crkva van zidina grada, u polju), koja je podignuta u četvrtom veku na periferiji Konstantinopolja. Ona je pretvorena u džamiju 1511. godine. Taj potez je povukao jedan od velikih vezira sultana Bajazita – Atik Ali-paša. Kako ga dok klanja Alahu ne bi sa zidova „progonili” hrišćanski velikodostojnici, naredio je da se debelim slojem maltera prekriju mozaici i freske koje su, kako tvrde stručnjaci, remek-dela vizantijske umetnosti, kakva ne postoje ni u Aja Sofiji. Promenio joj je i naziv u Ali-pašina džamija ili Karije džamija.
Ali-paša je zapravo sledio primer sultana Mehmeda Drugog Osvajača: i on je, čim je posle višemesečne opsade 29. maja 1453. godine osvojio Konstantinopolj, naredio da se Aja Sofija pretvori u džamiju pošto je i na taj način želeo da pokaže nadmoć muslimana nad hrišćanima. Na brzinu je dograđen minaret, premalterisane su freske i mozaici, dograđen je mihrab koji pokazuje pravac ka islamskom svetilištu Meki. Posle toga u njoj se klanjalo Alahu skoro pet vekova. Godine 1935. Mustafa Kemal Ataturk ju je pretvorio u muzej kako bi mogao da uspostavi kontakte i saradnju sa demokratskim svetom.
Naslednik Ataturka predsednik Ismet Ineni je povukao sličan potez: Crkvu Hrista Spasitelja 1945. godine pretvorio je u muzej. Pribegao je kompromisnom rešenju kako ne bi izazivao radikalne islamiste koji su nakon Ataturkove smrti 1938. godine ponovo počeli da dižu glavu. Posle toga ona je bila zapostavljena i prepuštena zubu vremena koje ju je ozbiljno nagrizlo. Sada je u njeno renoviranje uloženo 250 miliona dolara, tvrdi ministar kulture i turizma Mehmed Nuri Ersoj.
Ovaj potez predsednika Erdogana, ponovno pretvaranje dve crkve u džamije, mogao se očekivati, pošto, kako kaže, želi da ispravi greške prošlosti. On se mnogo ne osvrće na kritike koje stižu iz Evropske unije, Grčke, Amerike i Uneska. U Ankari poručuju kritičarima da se ne mešaju u njene unutrašnje poslove. U Vaseljenskoj patrijaršiji, koja ima probleme i u vezi sa otvaranjem Teološkog fakulteta kod Istanbula, na koji je pre pedeset godina vlada stavila katanac, nemoćno šire ruke, pogotovo što ne može da se nađe zajednički jezik ni sa Ruskom pravoslavnom crkvom pošto je patrijarh Vatolomej nesmotreno pre nekoliko godina potpisao tomos o autokefalnosti Ukrajinske pravoslavne crkve.
U Ankari imaju svoje objašnjenje koje nije lako razumeti. „Aja Sofija je zadužbina sultana Mehmeda Osvajača, koju nam je on ostavio u nasleđe kao džamiju. Odluka o njenoj upotrebi je naša stvar, unutrašnje pitanje, kažu ali izbegavaju da priznaju da je on do nje došao posle višemesečne opsade Konstantinopolja i velikog krvoprolića i masovnih progona hrišćana.
Izvor: Politika / Vojislav Lalić
Foto: YouTube printscreen
