EU integracije Srbije već godinama postoje kao jedan od glavnih spoljnopolitičkih ciljeva države, ali se stvarni napredak sve češće dovodi u pitanje. Dok zvaničnici u Beogradu poručuju da članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateško opredeljenje, pregovarački proces praktično miruje, a iz Brisela poslednjih meseci stižu sve otvorenije poruke da bez reformi neće biti ni nastavka približavanja.
U takvom ambijentu, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak u razgovoru sa Viktorom Radonjićem za nedeljnik Vreme iznosi ocenu da problem više nije u brzini pregovora, već u tome što se Srbija, prema njegovom mišljenju, politički udaljava od standarda na kojima Evropska unija zasniva proces proširenja.
Međak podseća da je Srbija prilikom otvaranja pristupnih pregovora najavljivala da će za članstvo biti spremna u relativno kratkom roku. Više od decenije kasnije, međutim, pregovori su daleko od završnice. Posebno ističe da su ključna poglavlja koja se odnose na vladavinu prava ostala bez potrebnog napretka, zbog čega zemlja godinama nije otvorila nove pregovaračke klastere. “U ključnim poglavljima, 23 Pravosuđe (borba protiv korupcije) i osnovna prava i 24 Pravda, sloboda i bezbednost, 2016. smo dobili takozvana prelazna merila koja do danas nismo ispunili”, naglašava Međak. “Ispunjavanje ovih merila je formalni uslov za zatvaranje svih drugih poglavlja, a nedostatak napretka u njima može dovesti do zaustavljanja celokupnih pregovora.”
Njegova analiza ne zasniva se samo na dinamici pregovora. Kao argument navodi međunarodne pokazatelje koji prate stanje demokratije, slobode medija, borbe protiv korupcije i vladavine prava. Upravo u tim oblastima, ocenjuje, Srbija beleži stagnaciju ili nazadovanje, što se, kako tvrdi, odražava i na izveštaje evropskih institucija i međunarodnih organizacija: “Prema indeksu percepcije korupcije Transparency international-a, Srbija je danas 116. od 183 posmatrane države, u društvu Paname i Tajlanda (2013. Srbija je bila 72. na istoj lestvici).”
Jedna od centralnih teza Međakovog intervjua jeste da evropske integracije nisu samo tehnički proces usvajanja propisa, već pre svega političko pitanje. Po njegovom mišljenju, Evropska unija danas procenjuje ne samo da li država ispunjava formalne kriterijume, već i da li njeno političko rukovodstvo zaista deli evropske vrednosti i spremno je da ih dosledno primenjuje. “Da bismo razumeli zašto je situacija u našem procesu integracije takva, moramo videti gde je sadašnja politička elita dovela Srbiju po ključnim kriterijumima za ocenjivanje spremnosti za članstvo – stanje demokratije, borba protiv korupcije, organizovani kriminal i sloboda govora”, kaže Međak.
U tom kontekstu posebno ukazuje na spoljnopolitičko balansiranje Srbije između Evropske unije, Rusije i Kine. Smatra da je upravo pitanje spoljnopolitičkog usklađivanja postalo jedan od najvažnijih testova za zemlje kandidate, naročito nakon ruske invazije na Ukrajinu. Prema njegovoj oceni, pokušaj održavanja bliskih odnosa sa svim stranama sve je teže održiv kako se međunarodne podele produbljuju. “Srbija se snažno okrenula Kini potpisivanjem različitih političkih deklaracija, prema kojima Srbija i Kina dele istu viziju sveta. Ta vizija sveta nije vizija EU, a vrednosti KP Kine su još manje kompatibilne sa članstvom u EU, za koje je Miloš Vučević izjavio da ih SNS deli”, navodi Međak. “Srbija je podnela zahtev za članstvo u EU tako što je izjavila da deli vrednosti EU. Ne možete istovremeno deliti vrednosti EU i KP Kine.”
Međak ocenjuje i da zahtevi koje evropski zvaničnici poslednjih meseci upućuju Beogradu ne predstavljaju nove uslove, već insistiranje na obavezama koje Srbija godinama nije ispunila. Kao najvažnije navodi reformu pravosuđa, unapređenje izbornih uslova, funkcionisanje regulatornih institucija i veću usklađenost spoljne politike sa Evropskom unijom: “U Tivtu smo čuli četiri uslova za nastavak pregovora sa Srbijom: 1) vraćanje pravosuđa u stanje pre “Mrdićevih zakona” (iz januara 2026) donetih da spreče borbu protiv visoke korupcije, 2) održavanje slobodnih izbora usvajanjem svih ODIHR-ovih preporuka (najvećim delom iz 2023/2024), 3) formiranje Saveta REM-a (ne radi od novembra 2024) i 4) prestanak balansiranja između EU i Rusije i Kine (problem od 2022).”
Istovremeno, Vladimir Međak smatra da bi eventualni tehnički pomaci u pregovorima, poput otvaranja novih poglavlja bez rešavanja pitanja vladavine prava, imali pre svega simboličan značaj. Suštinski napredak, tvrdi, moguć je tek kada reforme počnu da daju merljive rezultate, naročito u oblastima borbe protiv korupcije i nezavisnosti institucija.
Posebno kritičan stav zauzima prema aktuelnoj vlasti, ocenjujući da politički sistem izgrađen prethodnih godina nije kompatibilan sa standardima koje Evropska unija očekuje od budućih članica. U tom kontekstu iznosi i zaključak da sa sadašnjom vlašću Srbija, po njegovom mišljenju, ne može postati članica Evropske unije.
Međutim, njegov intervju ne predstavlja kritiku isključivo na račun Beograda. Deo odgovornosti vidi i u pojedinim evropskim političkim centrima koji su, kako smatra, godinama davali prednost regionalnoj stabilnosti i geopolitičkim interesima u odnosu na dosledno insistiranje na demokratskim reformama. Takav pristup, ocenjuje, dugoročno nije koristio ni Srbiji ni samoj Evropskoj uniji: “Proširenje EU pokazatelj je njene vitalnosti i sposobnosti da rešava probleme. Balkan je deo Evrope, na Balkanu su države koje žele da postanu članice EU. Problem je što ako EU želi da bude geopolitički igrač, a što mora postati zbog svoje bezbednosti i mesta u turbulentnom svetu, ona mora pokazati da je sposobna da integriše Balkan.”
Bez obzira na oštre ocene, Međak ne zagovara prekid evropskih integracija Srbije. Naprotiv, smatra da bi Evropska unija trebalo da zadrži otvorena vrata za članstvo, ali uz jasnije razdvajanje podrške evropskoj perspektivi Srbije od odnosa prema aktuelnoj vlasti: “Politika Srbije pod SNS-om je na direktnom putu sudara sa politikom proširenja. Zbog toga, ako EU želi da bude shvaćena ozbiljno, vreme je da neki njeni akteri prihvate da su se kladili na pogrešnog igrača u Srbiji 14 godina i da otpišu taj gubitak investiranog vremena i političkog kapitala. EU neće i ne treba da prekine pregovore sa Srbijom. Ipak, mora se jasno postaviti prema vlasti u Srbiji koja je sve samo ne proevropska.”
Vladimir Međak još jednom otvara pitanje koje se u Srbiji postavlja već godinama: da li je zastoj u evropskim integracijama posledica nedovoljne političke volje u Beogradu, promenjenih prioriteta u Briselu ili kombinacije oba faktora. Vladajuće strukture svakako narodu Srbije predstavljaju kako nas neko tamo ne želi u EU ili kako se pred Srbijom stalno postavljaju novi zahtevi. “Srbija nije na raskrsnici, jer je “elita” u Srbiji odavno odlučila da ne želi u EU. Politička elita je svesna da i kada bi to želela – ne bi mogla jer je potrebno potpuno promeniti, a suštinski razmontirati sistem koji je sama izgradila”, odgovara Međak. “Za sadašnju političku elitu u Srbiji, suštinsko (ne papirološko) ispunjavanje kriterijuma za članstvo i njihova implementacija, to jest ponašanje u skladu sa njima, znači siguran gubitak vlasti. Gubitak vlasti bi značio početak prave državne borbe protiv korupcije u kojoj bi stečene privilegije bile ugrožene.”
Naslovnica
Foto: YouTube printscreen
