19. januar 2024.
„Moj otac je odlučio da počne da časovima francuskog kada je imao 57 godina. Imao je časove dva puta nedeljno i redovno je radio svoje domaće zadatke. Ubrzo je pronašao neku francusku pekaru, na skroz suprotnom kraju grada, i često odlazio tamo kako bi vežbao izgovor (i kupio makarone). Danas, 20 godina kasnije, on uči sa trećim profesorom.“
Ovako svoj tekst o stranim jezicima i očuvanju pamćenja počinje novinarka magazina “The New York Times”, Dana Smit.
Ona nastavlja priču opaskom da hobi njenog oca (penzionera) izgleda pomalo čudno, jer njihova porodica nema nikakve veze sa zemljama francuskog govornog područja. Ipak, izgleda da je njegova motivacija dublja od puke ljubavi prema pecivu.
Baka autorke ovog teksta je razvila znake Alchajmerove bolesti u svojim ranim 70-im godinama, a studije koje se bave ovom temom, naglašavaju da dvojezičnost može da odloži početak ove bolesti čak i do pet godina.
Zbog svega toga, mnogi ljudi tih godina pokušavaju da nauče novi jezik.
Prema istraživanju koje je sprovela aplikacija za učenje jezika Memrise, 57 odsto ljudi koristi ovu aplikaciju da bi unapredilo stanje svog mozga.
Da li je to stvarno moguće?
Studije o dvojezičnosti i demenciji, sprovedene su sa ispitanicima koji su koristili strane jezike u svom svakodnevnom životu, barem od ranog odraslog doba.
Postoji više aktivnosti koje kada radimo, doprinose zdravlju i dobrom funkcionisanju našeg mozga u starosti. Tako na primer aktivno učenje, redovna fizička aktivnost i hobiji koji stimulišu razmišljanje, svakako dobrinose našem kognitivnom zdravlju.
Stručnjaci kažu da je tu od posebnog značaja višejezičnost.
„Jezik koristimo u svim aspektima svakodnevnog života, tako da dvojezični mozak stalno radi“, rekao je Mark Antonio, vanredni profesor na Univerzitetu Zapadni Sidnej u Australiji, stručnjak za dvojezičnost.
Bitnije je da u starosti naučite neki drugi jezik, nego da prosto često koristite taj jezik, kaže Kejtlin Ver, inženjerka istraživanja u bolnici Broka u Parizu koja proučava dvojezičnost i zdravlje mozga.
„Prednost je u tome što misleći o rečima na maternjem jeziku, smišljamo reči koje bi im bile pandan na stranom jeziku. Tako da naš mozak sve aktivnije radi, kada koristimo drugi jezik, i to je neka vrsta dobre mentalne vežbe“, objašnjava Ver.
Taj proces – koji se zove kognitivna inhibicija – povezan je sa boljim funkcionisanjem izvršnih funkcija. U teoriji, poboljšanjem ovih vrsta procesa, mozak postaje otporniji na oštećenja uzrokovana bolestima kao što je demencija.
Što su naše mentalne sposobnosti bolje i jače, duže ćemo moći normalno da funkcionišemo, čak i ako zdravlje našeg mozga počne da opada.
U radu iz 2007. godine, istraživači iz Toronta su dokazali da su među ljudima sa demencijom, oni koji su bili dvojezični, simptome ove bolesti razvili tek četiri godine kasnije od onih koji govore samo maternji jezik. Još nekoliko studija koje su objavljene od tada navode slične nalaze.
Postoji više dokaza da je učenje drugog jezika korisno u 60-im godinama života
Istraživanje dr Antonia i njegovih saradnika, pokazalo je da su odrasli Kinezi, stariji od 60 godina, bili bolji na testovima znanja, nakon što su šest meseci pohađali kurs stranog jezika.
Drugo, u testovima znanja su se dobro pokazali i oni koji igraju igre kao što je Sudoku ili ukrštene reči.
Još jedno malo istraživanje, pokazalo je da stariji Italijani, koji su pohađali časove engleskog jezika četiri meseca, nisu videli nikakvu razliku u svojim kognitivnim rezultatima. Međutim, ljudi koji nisu slušali lekcije, primetili su da im rezultati opadaju.
Dve novije studije na ovu temu, objavljene 2023. godine, nisu pronašle gotovo nikakvu razliku u kognitivnim performansama nakon što su ljudi učili nove jezike.
Naučnici koji su sproveli te studije ponudili su nekoliko potencijalnih objašnjenja za svoje razočaravajuće rezultate.
Jedno od njih jeste to da su učenici bili visoko motivisani ljudi, koji su možda već na vrhunskom nivou za svoje godine, zbog čega je bilo teško da se uoči bilo kakav napredak ili poboljšanje.
Drugo je to da su lekcije i časovi možda bili prekratki. Dakle, lekcije su bile različite po dužini i učestalosti.
Za dr Antonia, ovakvi nalazi nisu baš za iznenađenje.
„Ne treba da ni da pretpostavljamo da bi učenje novog jezika u trajanju od šest meseci moglo da doprinese našem pamćenju isto kao i ono kada učimo strane jezike ceo život“, objašnjava dr Antonio.
S druge strane, on misli da časovi stranog jezika svakako mogu da budu intelektualno stimulativni, zato što zahtevaju rad, trud i mentalni angažman.
Neki od ovih stručnjaka smatraju da je učenje drugog jezika takođe važno i zbog toga što nudi druge prednosti, kao što su putovanja ili upoznavanje.
„Moj otac je, na primer, ostao prijatelj sa svojim prvim profesorom. A onda kada se profesor vratio u Pariz, moj otac mu je išao u posetu više puta. I sa 76 godina, oštar je kao i uvek“, zaključuje Smit.
Izvor: Nedeljnik / The New York Times
