Dr Monika Delon, ginekolog, u tekstu koji prenosimo sa sajta Stetoskop.info, objašnjava zbog čega su redovni ginekološki pregledi značajni u prevenciji HPV virusa, koje sve posledice ovaj virus ima po zdravlje, kao i na koji način se leči.
Rak grlića materice jedno je od najčešćih malignih oboljenja u ženskoj populaciji. Sa oko 1.500 novoobolelih godišnje, Srbija spada u državu sa visokom incidencijom pojave ovog oboljenja. Ključ u suzbijanju raka grlića materice su osvešćivanje i informisanje o ovoj temi, a naravno, esencijalni su redovni ginekološki pregledi. Rak grlića materice se relativno lako otkriva i veoma uspešno leči u ranoj fazi bolesti. Glavni izazivač raka grlića materice je HPV virus, a pored žena, oboljevaju i muškarci.
Šta je HPV virus?
HPV virus, skraćeno od Humani Papiloma Virusа, predstavlja glavnog izazivača bradavica na koži i sluznicama. Ima ih preko 400 vrsta otkrivenih trenutno, a njihov najveći značaj ogleda se u tome što su u vezi sa nastajanjem patoloških promena na genitalnim organima.
Većina tipova HPV ne predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje ljudi, jer uzrokuju bezazlene infekcije kože i sluzokože usta i ždrela (npr. bradavice), od kojih neke spontano prolaze posle izvesnog vremena. Međutim, istraživanja su pokazala da oko 40 tipova izazivaju infekcije genitalnih organa kod žena i muškaraca, a čije posledice mogu biti fatalne.
Kako se prenosi ovaj virus?
Virus se širi direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom. Pri tome nije neophodno da postoji oštećenje istih, ali svakako pogoduje infekciji, jer virus lakše dospeva do bazalnih slojeva epitela.
Genitalni HPV može inficirati i sluzokožu gornjeg dela respiratornog sistema, konjunktivu oka, ali osnovni rezervoar za sve viruse je definitivno sluzokoža i koža genitalnog trakta oba pola, pa je HPV infekcija najčešće posledica polnog kontakta sa zaraženom osobom.
HPV je pronađen i kod devica, tako da za njegov prenos nije neophodan polni odnos u užem smislu obzirom da se virus nalazi i u koži anogenitalne regije. Prosečno vreme od izloženosti virusu do nastanka promene iznosi tri meseca, ali vrlo je promenljivo i može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko godina, što najviše zavisi od imunološkog odbrambenog sistema zaražene osobe.
Koje su posledice HPV virusa?
Posledice HPV virusa mogu biti asimptomatske, što je apsolutno najčešći slučaj, što znači da bivamo zaraženi virusom, potom virus biva stanovnik našeg tela određeno vreme, kada je HPV u pitanju to je period 1-2 godine, potom se izluči iz našeg tela. Tokom ovog perioda, kao što prethodno navedoh, najčešće nema simptoma niti vidljivih promena na grliću materice, ali je jako važno da znamo da je zaražena osoba potencijalni prenosnik. Konkretno rečeno, osoba koja nema, na primer, ispoljene genitalne bradavice-kondilome, može preneti virus drugoj osobi kod koje će se bradavice ispoljiti.
Kada je osoba bez simptoma, jedini način da otkrijemo prisustvo HPV-a je testovima, tj. HPV tipizacijom. Simptomi, ukoliko postoje, se javljaju u vidu ispoljavanja genitalnih bradavica-kondiloma koje mogu biti praćene svrabom, crvenilom, pojačanom genitalnom sekrecijom.
Krajnji, ali nikako i nužni stadijum HPV infekcije je karcinom grlića materice.
Kako se leče posledice ovog virusa?
Posledice mogu biti bezopasne, to su kondilomi koji se najčešće uklanjaju, ali se mogu i medikamentozno tretirati. Međutim, ukoliko virus dugo perzistira u telu žene, tj. ne izluči se kroz 1-2 godine već se zadržava u organizmu, stvara se potencijal da virus promeni način funkcionisanja ćelije ‘domaćina’, tj. ćelije grlića materice i tako izazove značajne promene koje se mogu pratiti u početnim stadijumima ili odstraniti u odmaklim stadijumima.
Mnoge žene u reproduktivnom periodu imaju ektopiju, narodski rečeno ‘ranicu na grliću’, koja nije u direktnoj vezi sa HPV-om, već je posledica fizioloških hormonskih promena žene, ali predstavlja vulnerabilno mesto za prodor HPV-a.
Prevencija HPV virusa, vakcinacija i preporuke
Osnovni način sprečavanja razvoja krajnjeg stadijuma infekcije HPV-a, tj. raka grlića, je pravovremeno intervenisanje koje postižemo redovnim kontrolama genitalnih organa, a za našu zemlju se smatra da je to jedanput godišnje.
Mi nikako, za sada dostupnim metodama, ne možemo znati kod koje osobe će se, kao posledica prisustva virusa, razviti karcinom, ali znamo da je to proces koji traje godinama i koji je apsolutno izlečiv ako promene na grliću otkrijemo na vreme.
Vakcina protiv HPV virusa je registrovana u Srbiji još 2006. godine, za sada u Srbiji nije u sklopu redovne vakcinacije i na dobrovoljnoj je bazi. Važno je napomenuti da kao posledica uvođenja vakcine u određenim zemljama, poput Australije i Finske, broj karcinoma značajno smanjen, ali da nas vakcina ne štiti od zarazavanja već od razvoja teških posledica, te je esencijal, pojašnjava dr Monika Delon.
Kome je namenjena vakcina protiv ovog virusa?
Vakcina je namenjena osobama koje nisu stupile u seksualni kontakt, predstavlja primarni vid zaštite , i za dečake, kao prenosioce, i za devojčice.
Deca uzrasta od devet do devetnaest godina bi prevashodno trebalo da prime HVP vakcinu. Preporuka je da se vakcinacija izvrši pre stupanja u seksualne odnose, što je idealno u uzrastu od devete do petnaeste godine zbog najbolje efikasnosti vakcine. Međutim, raniji seksualni kontakt nije kontraindikacija za primenu ove vakcine, već naprotiv. Tokom seksualnog odnosa se možemo zaraziti jednim ili dva tipa HPV-a, ali nas vakcina štiti od preostalih tipova.
Česta zabluda kod roditelja je da bi trebalo sačekati da devojčica dobije menstrualni ciklus, pa tek onda da se vakciniše. Ova dva fenomena nikako nisu povezana i dete može da primi vakcinu nevezano od ciklusa.
Dečaci bi apsolutno trebalo da prime HPV vakcinu, jer ne samo da tako prestaju da budu prenosioci infekcije, već štite sebe od kondiloma, karcinoma usta, ždrela, penisa i anorektalne regije.
Izvor: Stetoskop
Foto: Shuttrestock
