Pitanje da li će veštačka inteligencija (AI) učiniti našu decu pametnijom nije samo spekulacija. Ono odražava aktuelni razvoj u oblasti kognitivne nauke, obrazovanja i digitalne tehnologije.
Inteligencija je složen i višedimenzionalan konstrukt oblikovan kako biološkim, tako i spoljašnjim uticajima, uključujući obrazovne intervencije i izloženost stimulativnim iskustvima, piše PsychologyToday.
Da bismo razumeli potencijalnu ulogu veštačke inteligencije u ovom okruženju, najpre moramo razmotriti Flinov efekat – istorijski porast IQ rezultata tokom 20. veka – i način na koji bi AI mogao da produži ili čak preokrene ovaj trend.
Razumevanje Flinovog efekta
Flinov efekat, nazvan po filozofu Džejmsu R. Flinu koji je izučavao inteligenciju, opisuje značajan i trajan porast IQ rezultata kroz generacije tokom 20. veka. Istraživanja pokazuju da su rezultati inteligencije kod dece stalno rasli, naročito u domenu sposobnosti rešavanja problema i rezonovanja, a manje u znanju stečenom tokom vremena. Šire društvene promene su učinile mentalne zahteve nad novim generacijama složenijim.
Navedeni faktori uključuju: bolju ishranu, pristup obrazovanju, urbanizaciju, porodice s manje članova i složenije okruženje. Tehnologija, poput televizije, video igara i interneta, podržava ove napretke zahtevajući viši nivo prostorno-vizuelnog rezonovanja, rad sa simboličkim sistemima i apstraktno mišljenje. Dakle, tehnologija već tiho unapređuje inteligenciju.
Kako AI pozitivno utiče na inteligenciju
AI nije samo još jedan tehnološki pomak – ona predstavlja promena paradigme koja može suštinski preoblikovati intelektualni razvoj. Jedna od najjačih osobina AI je sposobnost personalizacije učenja. AI može prilagoditi obrazovni sadržaj tempu, snagama i interesovanjima svakog deteta.
Još jedna prednost AI jeste pristup neograničenom znanju. Uz generativnu AI i modele prirodnog jezika, deca mogu istraživati složene teme kroz konverzacijski format, što podstiče dublje, radoznalo učenje. Postavljanje pitanja čatbotu – o naučnom konceptu, matematičkom problemu ili pisanju pesme – olakšava samoinicijativno učenje i kreativnost.
AI okruženja kao što su virtuelne laboratorije i strateške igre omogućavaju simulaciono učenje kroz koje deca primenjuju rezonovanje, eksperimentisanje i testiranje hipoteza. Ove digitalne aktivnosti razvijaju kognitivnu fleksibilnost, sistemsko razmišljanje i planiranje. Možda najvažnije, AI nudi jedinstvene mogućnosti za podršku neurodivergentnoj deci. Alati bazirani na AI mogu se prilagoditi deci sa disleksijom, ADHD-om ili autizmom, nudeći alternativne metode učenja koje tradicionalne učionice ne omogućavaju. To može demokratizovati pristup kognitivnom razvoju za decu koja su do sada bila zapostavljena u sistemu.
Da li će AI zaista učiniti decu pametnijom
Uprkos svom potencijalu, uticaj AI na kognitivni razvoj nije jednosmerno pozitivan. Postoje opravdane zabrinutosti u vezi sa nenamernim posledicama, uključujući prekomerno oslanjanje na tehnologiju. Ako deca postanu pasivni korisnici AI-a, a ne rešavaju probleme aktivno, njihove veštine kritičkog mišljenja mogu stagnirati ili opasti. Lakoća dobijanja odgovora putem AI može umanjiti važnost kognitivnog napora potrebnog za dublje učenje i razvoj otpornosti.
Još jedan izazov je digitalna distrakcija. Uređaji koji omogućavaju učenje putem AI takođe nude pristup društvenim mrežama, igricama i konstantnim obaveštenjima. Sve to može smanjiti raspon pažnje, izazvati preopterećenje informacijama i oslabiti radnu memoriju. Istraživanja pokazuju da preterano stimulativna okruženja mogu štetiti intelektualnom razvoju.
Postoji i pitanje socio-emocionalnog razvoja. AI po svojoj prirodi nema emocionalnu inteligenciju. Iako može simulirati razgovor, ne može pružiti empatiju, povezivanje ili moralno usmerenje. Ako deca provode previše vremena s AI umesto s ljudima, njihove veštine empatije, rešavanja konflikata i saradnje mogu trpeti, što su sve veštine jednako važne kao i IQ.
„Negativni Flinov efekat“ kao upozorenje
Dodatnu složenost predstavlja činjenica da se Flinov efekat u nekim delovima sveta preokreće. Nedavne studije beleže pad prosečnih IQ rezultata u nekoliko razvijenih zemalja (Dutton, van der Linden i Lynn, 2016). Mogući uzroci uključuju promene u obrazovanju, više vremena pred ekranima i manje vremena provedenog u čitanju ili slobodnoj igri. „Negativni Flinov efekat“ je upozorenje – ako se AI koristi pretežno za pasivnu potrošnju umesto za istraživanje i stvaranje, može doprineti intelektualnom opadanju umesto napretku.
Preporuke za roditelje: Ključ je u ravnoteži
Roditelji bi trebalo da usvoje promišljen pristup korišćenju AI. Važno je birati kvalitetne alate, nije svaki AI edukativan.
Podjednako je važno podsticati stvarnu ljudsku interakciju. Razgovori, zajedničko rešavanje problema i fizička igra pomažu deci da razvijaju socio-emocionalnu inteligenciju koju AI ne može zameniti. Ljudska povezanost ostaje temelj zdravog razvoja.
Takođe, potrebno je pratiti upotrebu AI. Zdrave navike uključuju ograničeno vreme ispred ekrana i balans između online i offline aktivnosti kao što su čitanje, boravak u prirodi i slobodna igra. Deca treba da se suočavaju s izazovima, a ne da uvek traže instant rešenja od AI.
Pomaganje deci da prepoznaju svoje stilove, snage i izazove u učenju podstiče intelektualnu agilnost tokom celog života. Ta metakognitivna svest je osnova adaptivne inteligencije u AI svetu.
Zaključak
Alati budućnosti oblikovaće ne samo kako naša deca uče, već i kako razmišljaju. AI ima ogroman potencijal da unapredi intelektualni razvoj, ali samo ako se koristi mudro, uz uvažavanje ljudskih vrednosti, odnosa i kritičkog mišljenja. Inteligencija je više od informacije – ona je promišljena primena znanja, radoznalost za istraživanjem i empatija prema drugima. AI treba da bude saveznik naše dece, a ne njihov arhitekta, piše Sem Goldstin, doktor nauka i klinički direktor Centra za neurologiju, učenje i ponašanje i član fakulteta Medicinskog fakulteta Univerziteta Juta.
Izvor: N1
Foto: Freepik
