Najnovija Putinova politička drama ima obrt u zapletu kakav Rusija nije videla od 1991.
Pedesettrogodišnji Roman Starovoit, Putinov ministar saobraćaja, napustio je svoju kancelariju u zgradi iz 19. veka u centru Moskve 7. jula, nedavno renoviranoj u masivnom tradicionalnom ruskom stilu rezervisanom za ministarstva, i prošao pored velikog zlatnog dvoglavog orla na ulazu, pišu za Centar za evropske analize Irina Borogan i Andrej Soldatov, ruski istraživački novinari i suosnivači Agentura.ru, koji prate aktivnosti ruske tajne službe.
Odvezao se svojim voljenim novim automobilom marke Tesla do sumnjivog, uređenog predgrađa Rubljovka – omiljenog među ruskim elitama još od careva – parkirao je automobil na mirnom parkingu i pucao u sebe.
Znao je šta ga čeka – Putin je upravo potpisao nalog za njegovo razrešenje, a ministar se suočavao sa krivičnim prijavama.
Od 2022. godine, visoki ruski zvaničnici razvili su čudnu naviku da ispadaju kroz prozore i izvršavaju samoubistva pod misterioznim okolnostima, a ipak je Starovoitovo samoubistvo bilo šokantno.
Dosadašnji znaci ukazuju da je zaista bilo samoubistvo i da je ministar možda pokušavao da zaštiti svoju porodicu od progona FSB-a.
Još jednom, Putinova Rusija deluje više kao drama organizovanog kriminala nego kao vlada 21. veka.
Izgleda da je to prvo samoubistvo ruskog ministra u postsovjetskoj istoriji: poslednji put kada su zvaničnici tog ranga oduzeli sebi život bilo je nakon neuspelog državnog udara koji je organizovao KGB u avgustu 1991. godine.
Starovoit je služio kao ministar nešto više od godinu dana.
Savršeno se uklopio u birokratski kalup koji ruski predsednik favorizuje: skromno poreklo i neupadljivo obrazovanje.
Karijeru je izgradio unutar ruske birokratije, prvo u Sankt Peterburgu, zatim u Moskvi, nakon čega je pet godina bio guverner Kurske oblasti, sve dok nije postao ministar saobraćaja u maju 2024. godine.
Tokom 2000-ih i 2010-ih, napredovao je u vreme kada je u ruskoj birokratiji važilo nepisano pravilo da mogu da kradu koliko god žele i da se izvuku sa tim, pod uslovom da ostanu lojalni.
To se promenilo uoči pune ruske invazije na Ukrajinu 2022.
Kao i svi ostali među moskovskim elitama, Starovojt je bio dobro upoznat sa nesrećnom sudbinom još jednog Putinovog imenovanog ministra za otvorenu vladu Mihaila Abizova, nekada bliskog saveznika bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva, koji je u zatvoru od 2019. godine i osuđen je 2023. na 12 godina zatvora.
Abizov, otprilike istih godina kao i Starovojt, bio je ona vrsta biznismena koji je došao da radi u vladi da bi dobio zaštitu za svoju poslovnu imovinu.
Pametan, zgodan i dobro obrazovan, Abizov je zaradio mnogo novca poslovanjem u energetskom sektoru: 2018. godine, Forbs je procenio Abizovljevo bogatstvo na 600 miliona dolara.
Potrudio se da ispuni sve uslove kako bi on i njegova porodica bili bezbedni i bogati: dobio je američko državljanstvo za troje dece iz prvog braka – živeli su u inostranstvu sa majkom, često leteći preko Atlantika kako bi provodili vreme u ogromnom porodičnom stanu u Londonu i vili u Toskani.
Nakon mirnog razvoda, živeo je sa manekenkom i stjuardesom skoro 20 godina mlađom od njega, i par je dobio sina.
Abizov je uvek razumeo pravila i velikodušno je pozivao svoje kolege zvaničnike u svoj lični poslovni avion kada bi putovao na zvanične sastanke.
Izgledalo je kao da ga ništa ne može dotaći. Ali u martu 2019. godine, uhapšen je nakon što je otpušten sa svoje pozicije.
Optužen je za osnivanje kriminalne grupe radi pronevere iznosa jednakog desetinama miliona dolara od nekoliko ruskih energetskih i elektroenergetskih kompanija.
Poslat je u Lefortovo, ozloglašeni zatvor FSB-a za visoko rangirane neprijatelje države: špijune, teroriste, disidente i vladine zvaničnike.
Njegovo hapšenje i krivično gonjenje pokrenula je služba FSB-a za ekonomsku bezbednost – moćno odeljenje zaduženo za nadgledanje ekonomije putem nadzora i zastrašivanja, koje je steklo ime početkom 2000-ih izdvajajući oligarhe koji nisu ljubili Putinov prsten.
To odeljenje je držalo Abizova pod nadzorom nekoliko godina, presretajući njegove telefonske pozive.
Bivši ministar je ponudio neviđenu kauciju po ruskim standardima – milijardu rubalja, ili 13 miliona dolara – u zamenu za kućni pritvor.
Nije uspelo. Angažovao je osam najboljih advokata u Rusiji. Ni to nije pomoglo.
Vlasti su ciljale njegovu imovinu u inostranstvu, uključujući dve vile u Italiji. Čak su pokušali da zaplene bankovne račune njegove bivše supruge, koji su zamrznuti.
Bivši šef predsedničke administracije intervenisao je u njegovo ime, ali bezuspešno.
FSB je nastavio polako, ali sistematski da pritiska Abizova. Bivši ministar je bio primoran da plati 20 milijardi rubalja – rekordnu sumu u ruskoj istoriji – ali čak ni to ga nije izbavilo.
U februaru je sud završio stečajni postupak protiv energetskog biznisa koji je Abizov stvorio – nije pomoglo ni to što ga je preneo na svoju bivšu suprugu.
Odeljenje FSB-a koje je tako pedantno ciljalo Abizova i njegovu imovinu je navodno isto odeljenje koje je trebalo da učini isto Starovoitu.
To je očigledno razlog zašto je Kiril Kabanov, član Putinovog Saveta za ljudska prava i bivši oficir FSB-a, rekao da je Starovoitovo samoubistvo „zaštitilo njegovu porodicu“ – to jest, zaštitilo porodičnu imovinu, pošto je ministar mrtav.
Zaista, Starovoitovo samoubistvo podseća na stare Rimljane, koji bi, kada bi izgubili milost cara, padali na mačeve na zvuk približavanja pretorijanaca. Nadali su se da će to spasiti njihove porodice od progona.
Da li ovo funkcioniše za Starovojtove rođake u Putinovoj Rusiji je otvoreno pitanje.
Izvor: Danas
Foto: YouTube printscreen
