Amnesti internešenel procenjuje da je nezabeleženih smrtnih kazni bilo mnogo više nego regisrovanih. Broj pogubljenja zabeleženih širom sveta skočio je u 2024. na više od 1.500. To je najveći broj još od 2015.
Čak 90 odsto zabeleženih pogubljenja otpada na Iran, Saudijsku Arabiju i Irak, i to je najviše uticalo na tako veliki porast broja smrtnih kazni u svetu. Iran je na vrhu liste, tamo je pogubljeno najmanje 972 ljudi – prethodne godine 853.
U Saudijskoj Arabiji broj se udvostručio i to na najmanje 345 smrtnih kazni. To je najviše za tu zemlji otkako nevladina organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel vodi statistiku. U Iraku je smrtna kazna izvršena 63 puta, skoro četiri puta više nego 2023.
Amnesti internešenel je, međutim, u svom godišnjem izveštaju, Kinu nazvao „vodećim svetskim dželatom“. Organizacija navodi da informacije koje su im dostupne pokazuju da je tamo na hiljade ljudi pogubljeno. Peking odbija da otkrije podatke.
Amnesti takođe iznosi sumnje da su se i u Severnoj Koreji i u Vijetnamu u velikom broju izvršavale smrtne kazne.
Zastrašivanje političkih protivnika
Saudijska Arabija vrtoglavo je povećala broj pogubljenja, uprkos programu modernizacije prestolonaslednika Mohameda bin Salmana i njegovim obećanjima da će smanjiti broj smrtnih kazni. Amnesti internešenel ocenjuje da je glavni motiv gušenje političkih protivnika.
Organizacija navodi da su saudijske vlasti nastavile da koriste smrtnu kaznu kako bi kaznile državljane šiitske manjine u zemlji koji su podržavali „antivladine“ proteste između 2011. i 2013. godine.
Vlasti su u avgustu pogubile Abdulmadžida al Nimra zbog optužbi za terorizam i pridruživanje Al Kaidi, uprkos prvobitnim dokumentima iznetim na sudu koji su se jasno odnosili na njegovo učešće u protestima.
„U medijima smo videli kako su vlasti iskoristile taj slučaj da zavrte narativ o terorizmu i krivičnim delima u vezi s terorizmom, što pokazuje da se terorizam može koristiti kao alat za širenje narativa da je smrtna kazna neophodna za suzbijanje neistomišljenika i zaštitu javnosti“, kaže ekspertkinja Amnestija za smrtnu kaznu Kjara Sanđorđo.
I u Iranu su izvršena još dva pogubljenja u vezi s protestima u toj zemlji nakon smrti Mahse Amini u policijskom pritvoru 2022. Jedan od pogubljenih je 23-godišnji Mohamad Gobadlu, demonstrant s dugotrajnim mentalnim zdravstvenim problemima.
„Oni koji se usude da izazovu vlasti suočavaju se s najokrutnijim kaznama, posebno u Iranu i Saudijskoj Arabiji. Suočavaju se sa smrtnom kaznom koja se koristi da se ućutkaju oni koji su dovoljno hrabri da progovore“, kaže generalna sekretarka Amnestija Anjes Kalamar.
Smrtna kazna za zločine povezane s drogom
Više od 40 odsto pogubljenja u 2024. bilo je povezano s drogom. Izvršenje smrtne kazne za zločine koji su vezani za drogu široko je rasprostranjeno u Singapuru i Kini, navodi se u izveštaju Amnestija.
„U mnogim slučajevima utvrđeno je da je osuđivanje ljudi na smrt za krivična dela u vezi s drogom nesrazmerno uticalo na one siromašnog porekla, a da nema dokaza da se zbog toga trgovina drogom smanjila“, kaže Kalamar.
Ona dodaje da države koje trenutno razmatraju uvođenje smrtne kazne za krivična dela u vezi s drogom, kao što su Maldivi, Nigerija i Tonga, moraju biti ohrabrene da ljudska prava stave u centar svojih politika o drogama.
U Maleziji je, recimo, oko hiljadu smrtnih kazni — od kojih su mnoge bile izrečene zbog trgovine drogom — odloženo kao rezultat reformi pokrenutih 2023. Ta zemlja ukinula je tako obaveznu smrtnu kaznu za zločine kao što su trgovina ljudima.
Sjedinjene Države imaju porast smrtnih kazni
Sjedinjene Američke Države i dalje ostaju izuzetak među zapadnim demokratijama kada je reč o primeni smrtne kazne. Iako je tokom 2024. u SAD došlo samo do blagog porasta ukupnog broja pogubljenja, sa 24 na 25, trendovi su ipak zabrinjavajući, ocenjuje Amnesti internešenel.
„Brojke jesu istorijski veoma niske, i kada je reč o izvršenjima i kada je reč o izricanju smrtne kazne, ali smo tokom prethodne godine takođe videli da je bilo egzekucija u četiri savezne američke države: u Južnoj Karolini, Džordžiji, Juti i Indijani. To je duboko zabrinjavajuće, jer su to države u kojima nekoliko godina nije bilo izvršenja smrtne kazne“, ukazuje Kjara Sanđorđo.
U Alabami se broj pogubljenja udvostručio, a izvršavana je i upotrebom azota. Posmatrači UN ocenjuju da bi smrt od udisanja azota mogla biti jednaka mučenju.
Znaci nade u vezi smrtnih kazni
Uprkos alarmantnom porastu broja pogubljenja tokom 2024. godine, Amnesti saopštava da je, prema njima dostupnim podacima, smrtna kazna izvršavana u samo 15 zemalja. Već je druga godina zaredom da je broj zemalja tako nizak.
„To ukazuje na pomak od te okrutne, nehumane i ponižavajuće kazne“, kaže Kalamar i ocenjuje: „Očigledno je da su države koje zadržavaju smrtnu kaznu izolovana manjina.“
Ukupno 145 zemalja do sada je ukinulo smrtnu kaznu u zakonu ili u praksi. I prvi put je dve trećine članica Generalne skupštine UN glasalo za moratorijum na upotrebu smrtne kazne.
Zimbabve je 2024. godine potpisao zakon kojim je u toj zemlji ukinuta smrtna kazna, uz zadržavanje prava da je ponovo uvede u slučaju vanrednog stanja. Očekuje se da će tamo za oko 60 ljudi smrtne kazne biti preinačene. Od 2021. i šest drugih afričkih zemalja preduzelo je slične korake.
Izvor: Deutsche Welle Srbija / Autor: Džuli Gregson
Foto: YouTube printscreen
