Džimi Karter, 39. predsednik i dobitnik Nobelove nagrade za mir, umro je u 101. godini u svom domu u Plejnsu u saveznoj državi Džordžija, saopštio je njegov sin Džejms E. Karteru III.
Karter je bio najstariji živi predsednik SAD.
On se poslednjih godina lečio od agresivnog oblika melanomskog karcinoma kože, sa tumorima koji su se proširili na jetru i mozak.
Njegova supruga, Rozalin, umrla je 19. novembra 2023. u 97. godini.
Karteri, koji su bili bliski partneri u javnom životu, bili su u braku više od 77 godina, što je najduži predsednički brak u istoriji SAD.
Državna sahrana za Kartera biće organizovana u Vašingtonu 9. januara, objavio je aktuleni predsednik SAD Džo Bajden.
Predsednik Bajden takođe je zbog smrti najstarijeg bivšeg predsednika proglasio Dan žalosti u SAD 9. januara i naredio da američke zastave budu spuštene na pola koplja 30 dana od nedelje.
Bio je dobitnik Nobelove nagrade za mir 2002.
Karter je sa 52 godine položio zakletvu za predsednika, 20. januara 1977. pobedivši Džeralda Forda na izborima 1976. Otišao je sa mesta predsednika 20. januara 1981, posle poraza na izborima 1980. od Ronalda Regana.
Tokom tog jednog mandata Karter je godinu dana nakon što je položio zakletvu za 39. predsednika SAD u Beloj kući ugostio predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita.
Tito je u državnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama boravio od 7. do 9. marta 1978.
U svojoj pozdravnoj reči, Karter je Tita nazvao „izvanrednim čovekom“, nekim „ko je već dugo razumeo posvećenost naše nacije detantu i pravi značaj ove pogrešno shvaćene reči“.
Karter je, takođe, podvukao da je „nezavisnost i teritorijalni integritet Jugoslavije jedan od osnovnih temelja svetskog mira sada i u budućnosti“.
Tito je u svom obraćanju istakao „nastavak uspešnih i sveobuhvatan razvoj odnosa“ dveju zemalja na „već uspostavljenim principima nezavisnosti, suvereniteta, međusobnog poštovanja i razumevanja“, stoji na sajtu američke kancelarije za istoriju.
Karter je u svojoj zdravici ukazao na istorijsku vertikalu u odnosima Jugoslavije, samim tim i Srbije, koja će biti uništena 13 godina posle te zdravice: „Jugoslovenska nacija bila je bliska nama u Sjedinjenim Državama od prvih trenutaka njenog osnivanja, kada je Vudro Vilson, naš predsednik, bio aktivan u pomaganju da Jugoslavija postane država“.
Na kraju, 39. predsednik SAD je rekao: „Želeo bih da nazdravim velikom i hrabrom lideru, predsedniku Titu, i nezavisnoj i ponosnoj zemlji koju vodi, Jugoslaviji.“
Još jednom o ljudskim pravima, o onima na koja je Karter, može se pretpostaviti ciljao, a iz Titove zdravice: „Želeo bih da izrazim svoje čvrsto ubeđenje da je potpuno nedopustivo da danas čitavoj jednoj naciji – mislim na Palestince – budu negirana osnovna nacionalna prava koja su druge nacije uživale vekovima, i da je rešavanje palestinskog problema od suštinskog značaja i u srži rešenja i trajnog rešavanja krize na Bliskom istoku u celini“.
Bio je to poslednji Titov boravak u SAD, a Karter će Jugoslaviju posetiti u junu 1980. godine, mesec dana posle maršalove smrti.
Odluka predsednika Kartera da ne prisustvuje sahrani jugoslovenskog predsednika Tita razočarala je mnoge zvaničnike Stejt departmenta i Bele kuće koji su zabrinuti za spoljnu politiku i jugoslovenska pitanja, pisao je te godine Vašington post.
Izvori u administraciji rekli da su se mnogi nadali da će predsednik otići u Beograd, da su ga pozivali da to učini i da se plaše da bi njegovo odsustvo moglo da oslabi interese SAD u Evropi i Trećem svetu, barem kratkoročno.
Zvaničnici su takođe potvrdili da je ambasador SAD u Beogradu Lorens Iglberger, nekoliko puta je pozivao predsednika da prisustvuje u mesecima otkako se Tito ozbiljno razboleo.
Visoki zvaničnici Bele kuće ponudili su tada niz opštih razloga zašto je predsednik odlučio da ne ode.
Ali izveštaji iz Beograda i kritike u evropskoj štampi jasno su dali do znanja da je Karterovo odsustvo bilo upadljivo.
Navodno je izazvalo nezadovoljstvo i kod Jugoslovena i američkih saveznika jer je odluka loše obrazložena u vreme ozbiljnih međunarodnih problema.
Posebno prisustvo bolesnog sovjetskog predsednika Leonida Brežnjeva u Beogradu – potez koji se naširoko smatra sovjetskim početkom u poboljšanju veza sa nezavisnom komunističkom državom – takođe je naglasio Karterovo odsustvo.
Objašnjenja o predsednikovom postupku su se razlikovala među zvaničnicima administracije u SAD, pisao je vašingtonski list.
Visoki zvaničnici Bele kuće rekli su da Karter veruje da će Sjedinjene Države sposobno predstavljati potpredsednik Volter Mondejl, koji je već dva puta bio u Jugoslaviji.
Što je najvažnije, rekao je on, predsednik je vrlo jasno stavio do znanja podršku SAD nezavisnosti i integritetu Jugoslavije u posttitovom periodu. „Verujemo da Jugosloveni znaju ko su im prijatelji, ko im predstavlja pretnju, a ko ne“, dodao je on.
Zvaničnici Bele kuće takođe su negirali da je Karter odlučio da ne ide u Beograd jer nije želeo da se tamo sretne sa Brežnjevom. Drugi zvaničnici, međutim, kažu da je ovo bio ključni deo internih razgovora u Beloj kući u mesecima Titove bolesti.
U jednom pogledu, Karter se suočio sa situacijom ako bi otišao. Bela kuća očigledno nije želela da se Karter sastane sa Brežnjevom jer bi to poslalo pogrešan signal Moskvi i ostatku sveta u vezi sa dubinom zabrinutosti SAD zbog sovjetske invazije na Avganistan.
U isto vreme, da je predsednik otišao i nije se sastao sa sovjetskim liderom, saveznici SAD bi možda bili iznervirani što Karter nije iskoristio priliku da započne novi dijalog sa Moskvom u nastojanju da ohladi tenzije supersila.
Drugi zvaničnici administracije, međutim, verovali su da se ova situacija mogla rešiti, da je Karter mogao brzo da otputuje, da bi mu kod kuće bilo dobro da ga vide u društvu svetskih lidera i da bi tako izbegao sve kritike u Jugoslaviji i među saveznicima.
Nedeljama pre Titove smrti Rusi u Vašingtonu su nagoveštavali da Brežnjev verovatno neće biti u mogućnosti da putuje u Beograd. Ali američki zvaničnici su rekli da prate sovjetskog lidera i da misle da se on odmara kako bi poboljšao svoje zdravlje kako bi mogao da ode na takvo putovanje.
„Ne mislim da smo bili u klopci“, rekao je jedan zvaničnik, „ali je nesumnjivo odluka predsednika da ne ode ojačala napore Kremlja da tamo dovede Brežnjeva“.
Zvaničnici su potom nagovestili da će Karter uskoro posetiti Jugoslaviju, verovatno sledećeg meseca. Tako je i bilo.
Izvor: Danas
Foto: YouTube printscreen
